Recesija u Nemačkoj je znak deindustrijalizacije Evrope

02.06.2023. god.

Nedostatak pristupa jeftinoj energiji učinio je kontinent manje konkurentnim

Prošle nedelje Nemačka je objavila da je, nakon što je vladina agencija za statistiku revidirala svoje nedavne podatke o BDP-u, jasno da je zemlja u recesiji. U novijoj istoriji imala je tendenciju da se dobro drži dok je globalna ekonomija omekšala u odnosu na neke od slabijih evropskih ekonomija. Ali ovoga puta izgleda da Nemačka vodi čopor u recesiju.

To je zato što se recesija koja se trenutno nadvila nad Evropom suštinski razlikuje od prethodnih iteracija. Nadolazeća recesija nije jednostavno preokret poslovnog ciklusa. Umesto toga, to bi mogao biti početak deindustrijalizacije evropske privrede, koja više nema pristup jeftinoj ruskoj energiji.

Otkako je prošle godine počelo brbljanje o deindustrijalizaciji, došlo je do velike konfuzije po tom pitanju. Činilo se da neki misle da bi deindustrijalizacija značila trenutno zatvaranje energetskih gladnih evropskih fabrika i masovna otpuštanja. Drugi su pretpostavili da je kriza gotova jer su cene energenata pale poslednjih meseci.

Deindustrijalizacija nije nešto što se dešava preko noći. Umesto toga, radi se o postepenom procesu u kome evropska industrija postaje manje konkurentna na globalnom tržištu, jer se viši troškovi energije prenose u vidu viših cena. Videli smo da se nešto slično dogodilo u Britaniji 1990-ih, jer su mnoge fabrike zatvorene, a malo njih ponovo otvoreno. Ali potencijalna deindustrijalizacija Evrope verovatno će biti brža od britanskog primera.

Što se tiče vraćanja cena energije u normalu, to se čini malo verovatnim. Prošle nedelje je šef britanskog energetskog regulatora priznao da je malo verovatno da će računi za energiju pasti na nivoe pre krize najmanje dve godine. Po svemu sudeći, regulator je verovatno optimističan. Katarski ministar energetike je otprilike u isto vreme upozorio da „najgore tek dolazi“ za nestašicu nafte i gasa u Evropi. Verovatno bi znao, pošto se Evropa u velikoj meri oslanja na katarski LNG uvoz za svoje snabdevanje energijom.

Kvantifikovanje uticaja deindustrijalizacije u ovoj ranoj fazi je prilično teško i jasna slika će se pojaviti tek retrospektivno. Ali već postoje neki veoma primetni trendovi u podacima. Nemački uslužni sektor je u procvatu, dok proizvodni sektor propada. Ovo odstupanje objašnjava zašto nemačka ekonomija trenutno doživljava samo veoma plitku ili čak „tehničku“ recesiju.

Iskreno govoreći, sadašnja kontrakcija koju vidimo u nemačkom proizvodnom sektoru u odnosu na sektor usluga povezana je sa mnogo većim padom - nešto u skladu sa onim što je usledilo nakon finansijske krize 2008. Danas vidimo veoma veliku relativnu kontrakciju u proizvodnom sektoru koja se ne može objasniti relativno skromnim slabljenjem privrede.

Drugačije rečeno: trenutni pad proizvodnje u Nemačkoj nije prvenstveno vođen nemačkom ekonomijom. To znači da je nešto drugo krivo i da je nešto verovatno da visoke cene energije vrše ogroman pritisak na nemačku proizvodnju.

Nemačka i evropska deindustrijalizacija još nije izvesna. Postoji šansa da se, po završetku rata u Ukrajini, Evropljani ponovo obrate Rusiji za svoje energetske potrebe. Ali trenutno, u sadašnjem diplomatskom okruženju, to se čini malo verovatnim. Međutim, ako se trenutna putanja prati u narednih pet do 10 godina, izgleda prilično izvesno da će se Nemačka i Evropa u značajnoj meri deindustrijalizovati.

Autor: Filip Pilkington

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
Foto: Getty Images/ vostok.rs

Povezane teme
Nemačka

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »