Početak odbrambenog boja na paštriku
Operacija kopnenih snaga NATO, vojske Republike Albanije i Šiptarskih terorističkih snaga u rejonu Karaule „Gorožup“ i planine Paštrik, pod nazivom „Strela-2“, kao druga etapa napadne operacije „Strela“ počela je 26. maja 1999. godine iznenadnom i snažnom artiljerijskom i minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije, u 1.00 čas i trajala do 1.30 čas. Vatra je otvarana iz rejona sela Gocaj i Pojate, po prednjem kraju odbrane Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Najveća koncentracija bila je u rejonu Gorožupskih bačila. Istovremeno sa vatrenim udarima, vršeno je ubacivanje više manjih grupa na vrh planine Paštrik, na teško prohodnim pravcima, gde nije bilo naših jedinica.
Autor: general-pukovnik Nebojša Pavković
U prvom ešelonu Šiptarske terorističke snage brojale su preko 1.000 ljudi, a iza njih su se kretale jedinice terorista u još dve linije.
U isto vreme izvršen je demonstrativni napad, uz upotrebu tenkova, na položaje Druge motorizovane čete Drugog motorizovanog bataljona iz sela Pojate i na položaje Izviđačko-diverzantske čete 549. motorizovane brigade na pravcu Karaula „Liken“ - selo Kušnin. Pošto su uništena dva tenka obustavljen je napad albanske vojske iz sela Pojate.
O početku agresije na kopnu, na Gorožupskom pravcu, komandante Treće armije, generala Nebojšu Pavkovića, i Prištinskog korpusa, generala Vladimira Lazarevića, izvestio je komandant 549. motorizovana brigade, pukovnik Božidar Delić.
Odmah pošto je uspešno odbijen napad kod Karaule «Liken», sa teritorije Albanije počeo je novi još jači napad. Prethodila mu je snažna vatrena priprema artiljerije i minobacača, a zatim juriš terorista na pravcima selo Pogaj - selo Gorožup - Gorožupska bačila i selo Lešaj - selo Miljaj - selo Planeja.
Junaci sa Karaule „Gorožup“
Uspešnim dejstvom naše artiljerije i jakom zaprečnom vatrom ispred prednjeg kraja odbrane, napad je zaustavljen, a sukobi su nastavljeni sa bliskih odstojanja, oko granične linije.
Naša artiljerija dejstvovala je po jedinicama agresora u drugom ešelonu i kolonama koje su se kretale ka frontu, ali te vatre nisu bile u funkciji direktne podrške jedinica na linijama sukoba, pa su naši vojnici, nadčovečanskim naporima, borbom prsa u prsta, branile svaki metar naše zemlje.
Uvođenjem svežih terorističkih jedinica, probijena je odbrana Prvog motorizovanog bataljona, u rejonu Gorožupskih bačila i oko karaule Gorožup, i došlo je do uklinjavanja napadača na pojedinim pravcima i do 200 metara. Posebno je teška situacija bila na južnim padinama Paštrika, u rejonu Gorožupskih bačila, odakle su naše jedinice trpele jaku bočnu vatru.
Na rezervnim položajima jedinice su vršile dopunsko zaprečavanje međuprostora i organizovale se za izvođenje odsudne odbrane. Stanje na granici je stabilizovano i svi pokušaji Šiptarskih terorističkih snaga da uđu na teritoriju Kosova i Metohije su sprečeni,
Tokom noći u Komandu Treće armije stigle su najnovije obaveštajne informacije o događajima u okruženju i na Kosmetu, od kojih su najvažnije da je izvršeno prebacivanje oko 600 iskusnih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u rejon sela Đeđan, kod graničnog prelaza Vrbnica, kao i da je Glavni štab tzv. Oslobodilačke vojske Kosova na Kosovu i Metohiji naredio svim raspoloživim snagama da intenziviraju borbena dejstva na području Prizrena, Orahovca i Suve Reke.
Ceneći situaciju i mogućnost dalje radikalizacije napada na čitavom prostoru Kosova i Metohije, zaključeno je da prema raspoloživim podacima, agresor nije obezbedio dovoljne snage za to. Trenutni odnos snaga bio je u tenkovima, 2,6:1, u oklopnim transporterima 1,3:1, u artiljeriji, 1,8:1. u protivoklopnim sredstvima 1,2:1 itd. Na pravcu Karaule „Gorožup“ bilo je ko 400 boraca, na samoj granilnoj liniji oko 200 do pada mraka na zahtev koamndanta Isturenog komandnog mesta komandant Brigade uputio je dodatne snage i ukupno je bilo ko 1.000 ljudi.
Pored toga većina zemalja članica NATO-a, smatrale su da se ne treba upuštati u kopnenu agresiju. Međutim za nju su se najviše zalagali general Klark i britanski premijer Toni Bler i samo su SAD i Velika Britanija bile spremne da pošalju kopnene trupe.
.
Cilj koji je postavljen pred Vojsku Jugoslavije bio je zaštita stanovništva i infrastrukture zemlje, očuvanje svoje žive sile i materijalno-tehničkih sredstava i na kraju sprečavanje narušavanja teritorijalnog integriteta zemlje.
Nepobitna je činjenica da je u svim delatnostima ljudskog roda ostvarenje cilja jedino merilo uspeha, pa sve činjenice jasno ukazuju da neće uspeti pokušaj da se onaj koji nije ostvario svoj cilj (NATO) proglasi za pobednika, a onaj ko je taj cilj u potpunosti ostvario za poraženog (Vojska Jugolsavije). Svet sve više sagledava istinu, a naša je obaveza da činimo sve da ta istina dođe do svih onih koji su obmanuti lažima agresorove propagande. Ne dozvolimo da Džejmi Šej bude u pravu, Srbi neće zaboraviti ono što im je NATO učinio. Nažalost, primorani smo da te laži razobličujemo i u svojoj zemlji, jer su mnogi zaslepljeni borbom za vlast, pa proglašavaju Vojsku Jugoslavije vojnički poraženom a zemlju da je izgubila rat.
Brojni čelnici NATO-a i komandanti snaga ove alijanse odmah posle Kumanovskog sporazuma potvrdili su da protiv odbrambenih snaga Srbije nisu mogli ništa da učine i da priznaju svoj neuspeh.
Odbrambeni boj na Paštriku, kao i onaj na Košarama, ostaće upamćen po herojizmu pripadnika Treće armije i Prištinskog korpusa, posebno graničara sa karaule „Gorožup“ i Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Ostaće upamćeni i po odbrani Svete srpske zemlje od prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Pomenuti boj ostaće upamćeni po poginulim i ranjenim vojnicima, starešinama i dobrovoljcima.
Odbranom Svete srpske zemlje i sprečavanje prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke OVK, na težištu odbrane 3. armije, na pravcu napada glavnih snaga agresora, heroji Paštrika, kao i onih sa Košara, dali su najveći doprinos u realizaciji Odluke komandanta Treće armije, general-pukovnika Nebojše Pavkovića, i Plana strategijske odbrane Kosmeta i juga Srbije, u čemu se i ogleda strategijski značaj odbrambene operacije, koju sačinjavaju odbrambeni bojevi na Košarama i Paštriku.
Pravi heroji u Boju na Paštriku su vojnici, dobrovoljci i starešine Prvog i Drugog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade, posebno graničari sa Karaule „Gorožup“ i jedinice ojačanja koje su bile u njihovom sastavu. Za te zasluge 549. motorizovana brigada odli¬kovana je Ordenom narodnog heroja.
VEČNA SLAVA JUNACIMA SA PAŠTRIKA!
Boško ANTIĆ
kontraadmiral u penziji
- Izvor
- Tanjug
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.