Početak odbrambenog boja na paštriku

26.05.2023. god.

Operacija kopnenih snaga NATO, vojske Republike Albanije i Šiptarskih terorističkih snaga u rejonu Karaule „Gorožup“ i planine Paštrik, pod nazivom „Strela-2“, kao druga etapa napadne operacije „Strela“ počela je 26. maja 1999. godine iznenadnom i snažnom artiljerijskom i minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije, u 1.00 čas i trajala do 1.30 čas. Vatra je otvarana iz rejona sela Gocaj i Pojate, po prednjem kraju odbrane Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Najveća koncentracija bila je u rejonu Gorožupskih bačila. Istovremeno sa vatrenim udarima, vršeno je ubacivanje više manjih grupa na vrh planine Paštrik, na teško prohodnim pravcima, gde nije bilo naših jedinica.

Autor: general-pukovnik Nebojša Pavković

Vatreni udari ponovljeni su u 4.30 časa posle kojih je oko 5.00 časova počeo napad jakih pešadijskih jedinica na frontu od oko pet-šest kilometara. Glavne snage bile su usmerene kroz međuprostore, između četa prve linije, na pravcu zaseoka Binaj–Ninaj i na položaje osmatračkih i izviđačkih grupa brigade, na južnim padinama Paštrika.

U prvom ešelonu Šiptarske terorističke snage brojale su preko 1.000 ljudi, a iza njih su se kretale jedinice terorista u još dve linije.

U isto vreme izvršen je demonstrativni napad, uz upotrebu tenkova, na položaje Druge motorizovane čete Drugog motorizovanog bataljona iz sela Pojate i na položaje Izviđačko-diverzantske čete 549. motorizovane brigade na pravcu Karaula „Liken“ - selo Kušnin. Pošto su uništena dva tenka obustavljen je napad albanske vojske iz sela Pojate.

O početku agresije na kopnu, na Gorožupskom pravcu, komandante Treće armije, generala Nebojšu Pavkovića, i Prištinskog korpusa, generala Vladimira Lazarevića, izvestio je komandant 549. motorizovana brigade, pukovnik Božidar Delić.

Odmah pošto je uspešno odbijen napad kod Karaule «Liken», sa teritorije Albanije počeo je novi još jači napad. Prethodila mu je snažna vatrena priprema artiljerije i minobacača, a zatim juriš terorista na pravcima selo Pogaj - selo Gorožup - Gorožupska bačila i selo Lešaj - selo Miljaj - selo Planeja.

Junaci sa Karaule „Gorožup“

U napadu, na frontu oko šest kilometara, angažovano je više od 1.000 terorista, raspoređenih u tri linije.

Uspešnim dejstvom naše artiljerije i jakom zaprečnom vatrom ispred prednjeg kraja odbrane, napad je zaustavljen, a sukobi su nastavljeni sa bliskih odstojanja, oko granične linije.

Komandant Treće armije, general Nebojša Pavković, naredio je načelniku artiljerije, pukovniku Milivoju Vraniću, da odmah angažuje „Manevarsku artiljerijsku grupu“, sastavljenu od raketnog sistema „Košava, i višecevnih bacača „Orkan“, i realizuje planirane vatre po snagama agresora koje napadaju na Gorožupskom pravcu sa teritorije Albanije.

I komandant Prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević, je naredio načelniku artiljerije Prištinskog korpusa, pukovniku Ljubomiru Pešiću, da izvrši objedinjavanje dejstva svih artiljerijskih jedinica na ovom prostoru, a da planira dopunske vatre artiljerije na pravcima Kuks-Vrbnica, selo Pogaj - selo Planeja – Prizren i selo Vlahnja - prevoj Liken - selo Kušin, i da izvrši izbor i posedanje artiljerijskih osmatračnica na Paštriku .

Komandantu Božidaru Deliću, general Vladimir Lazarević je naredio da formira Istureno komandno mesto „549“ u rejonu sela Planeja, radi objedinjavanja komandovanja svim jedinicama u rejonu Paštrika i tim na čelu sa operativcem, potpukovnikom Stojanom Konjikovcem, . Po pristizalju na Planeju oformljeno je Istureno komandno mesto u rejonu Šeh mahale, gde je bila i osmatračnica komandira čete. Odmah je sagledano stanje na frontu, izvršena procena situacije, preduzete dodatne mere bezbednosti i mere za stabilizaciju stanja na frontu, upućen zahtev komandantu Brigade za ojačavanje snaga na ovom pravcu što je komandant Brigade prihvatio i preduzeo odmah mere

Ubrzo zatim usledili su novi napadi avijacije agresora i novi napad pomahnitalih terorista. Jedinice na prvoj liniji odbrane, posebno sa Karaule „Gorožup“ odbile su i ovaj napad i nastavile da vode borbu na bliskim odstojanjima. Međutim pojedine terorističke grupe, koje su uspele da ostvare dublje prodore kroz međuprostore, pravile su problema našim jedinicama.

Naša artiljerija dejstvovala je po jedinicama agresora u drugom ešelonu i kolonama koje su se kretale ka frontu, ali te vatre nisu bile u funkciji direktne podrške jedinica na linijama sukoba, pa su naši vojnici, nadčovečanskim naporima, borbom prsa u prsta, branile svaki metar naše zemlje.

Uvođenjem svežih terorističkih jedinica, probijena je odbrana Prvog motorizovanog bataljona, u rejonu Gorožupskih bačila i oko karaule Gorožup, i došlo je do uklinjavanja napadača na pojedinim pravcima i do 200 metara. Posebno je teška situacija bila na južnim padinama Paštrika, u rejonu Gorožupskih bačila, odakle su naše jedinice trpele jaku bočnu vatru.

Avijacija NATO-a je u talasima izvodila vazdušne udare po jedinicama i objektima Čeja (k. 422), kod sela Žur, i Srnež na Paštriku.

Jedinice oko Karaule „Gorožup“ uporno su branile Karaulu, ali su teroristi uspeli da se ukline na bokove, zbog čega se Karaula našla u poluokruženju. Zbog toga je komandant 549. motorizovane brigade, pukovnik Božiar Delić, u cilju stabilizacije stanja na prednjem kraju odbrane, odobrio da jedinice posednu drugu odbrambenu liniju kod sela Binaj i Ninaj.

Posle povlačenja dela naših jedinica, naši minobacači su vrlo brzo reagovali i preciznim koncentričnim i zaprečnim vatrama privremeno zaustavili dalji prodor i uklinjavanje agresora. Pored toga, naši vojnici su aktivirali protivpešadijske mine usmerenog dejsta (MRUD-ove), čije eksplozije su unosile paniku kod terorista. Mine je napravio potpukovnik Mane Marčetić po smernicama komandanta Brigade, a bile su deset puta snažnije od formacikskih. Pri aktiviranju oduvaju sve na daljini od 100 metara i unose sigurnost kod boraca na prvoj liniji.

Avijacija agresora je nastavila da u talasima bombarduje položaje naših jedinica i prostora po dubini i po putevima koji su izvodili na Gorožupski plato.

U 12.40 časova nastavljen je napad avijacije po rejonima Karaule „Dejan Radanović“, selu Grčin, severozapadno od Karaule „Liken“, i po objektu Kunora (tt 1.509). Radilo se o provokativnom napadu koji je trebao da skrene pažnju sa Gorožupskog pravca.

Na rezervnim položajima jedinice su vršile dopunsko zaprečavanje međuprostora i organizovale se za izvođenje odsudne odbrane. Stanje na granici je stabilizovano i svi pokušaji Šiptarskih terorističkih snaga da uđu na teritoriju Kosova i Metohije su sprečeni,

Komandant 549. motorizovane brigade, pukovnik Božidar Delić, naredio je da se hitno u svim jedinicama, uključujući i rodovske, formira po jedna jedinica ranga čete od 150 do 200 ljudi, radi odbrane na Paštriku. Tako je do pada mraka na Gorožupskom platou bilo oko 1.000 ljudi, koji su angažovani na pravcima gde su terorističke snage uspele da naprave dublje prodore.

Do kraja dana, osim pokušaja manjih naših snaga, da poprave svoje pozicije, većih napada nije bilo, ali je nastavljeno kontrabatiranje naše i agresorove artiljerije.

Tokom noći u Komandu Treće armije stigle su najnovije obaveštajne informacije o događajima u okruženju i na Kosmetu, od kojih su najvažnije da je izvršeno prebacivanje oko 600 iskusnih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u rejon sela Đeđan, kod graničnog prelaza Vrbnica, kao i da je Glavni štab tzv. Oslobodilačke vojske Kosova na Kosovu i Metohiji naredio svim raspoloživim snagama da intenziviraju borbena dejstva na području Prizrena, Orahovca i Suve Reke.

Ceneći situaciju i mogućnost dalje radikalizacije napada na čitavom prostoru Kosova i Metohije, zaključeno je da prema raspoloživim podacima, agresor nije obezbedio dovoljne snage za to. Trenutni odnos snaga bio je u tenkovima, 2,6:1, u oklopnim transporterima 1,3:1, u artiljeriji, 1,8:1. u protivoklopnim sredstvima 1,2:1 itd. Na pravcu Karaule „Gorožup“ bilo je ko 400 boraca, na samoj granilnoj liniji oko 200 do pada mraka na zahtev koamndanta Isturenog komandnog mesta komandant Brigade uputio je dodatne snage i ukupno je bilo ko 1.000 ljudi.

Ovakav odnos nije zadovoljavao ni njihove kriterijume, jer im je za agresiju kopnenih snaga na teritoriju Kosova i Metohije trebalo oko 170.000 do 200.000 vojnika, s obzirom da su planeri NATO-a tvrdili da na Kosovu i Metohiji ima svega 50.000 vojnika, a za šta bi im bilo potrebno sedam do deset divizija da ovladaju Kososvom i Metohijom za dva do tri meseca.

Pored toga većina zemalja članica NATO-a, smatrale su da se ne treba upuštati u kopnenu agresiju. Međutim za nju su se najviše zalagali general Klark i britanski premijer Toni Bler i samo su SAD i Velika Britanija bile spremne da pošalju kopnene trupe.

Zbog toga su procene generala Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića bile da će i agresija kopnenim snagama NATO, u rejonu Pašrika, imati ograničeni cilj, da se po svaku cenu zauzme makar i pedalj Kosova i Metohije. Ako uspeju da uđu na Kosovo i Metohiju i ostvare početni uspeh, NATO bi verovatno angažovao Oružane snage Albanije, a po potrebi i raspoložive NATO snage, da bi zauzeo Kosovo i Metohiju.

U vezi sa ovom varijantom, procenjeno je da će agresor, ako želi da postigne iznenađenje i „slomi“ odbranu jedinica Prištinskog korpusa na Paštriku, morati da upotrebi i helikopterske desante u cilju slabljena odbrane na frontu. U vezi s tim odmah su preduzete mere i izdati zadaci jedinicama koje su namenjene za borbu sa desantima.

U 22.30 časa po prevoju Liken ponovo je dejstvovala avijacija, a u 22.45 počeo je pešadijski napad, posle kog su teroristi, posle povlačenja jedne grupe naših vojnika iz rezervnog sastava, uspeli da upadnu oko 150 metara na teritoriju Kosova i Metohije. Brzom intervencijom naših izviđačko-diverzantskih jedinica uklinjeni teroristi isterani su nazad u Albaniju, a naše snage su zaposele prvo¬bitni položaj.

U dejstvima tokom dana poginuo je jedan a ranjeno 10 naših vojnika.

Odbrambeni boj „Strela 2“ na Paštriku trajao je 20 dana, od 26. maja do 14. juna 1999. godine, a najteže borbe vođene su 26, 27. i 31. maja 1999. godine.

Šiptarske terorističke snage, Oružane snage Albanije i snage NATO su praktično svakog dana pokušavale da se probiju na teritoriju Kosmeta, pa i u dane dok su vođeni pregovori u Kumanovu.

Napadnim bojem „Strela 2“ rukovodio je tim NATO koji je bio u Kuksu. On je koordinisao dejstvima avijacije i artiljerije, koju su praktično navodile specijalne izviđačke grupe ubačene na padinama Paštrika. Ovaj Štab je bio na direktnoj vezi sa komandom NATO u Vićenci, ali i sa Vašingtonom.

Za izvođenje napada u drugoj etapi operacije „Strela“, Pentagon je odobrio upotrebu strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije, a planeri su celu zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena, nazvali „Hog pen“, što znači „svinjski brlog“. Tepihom bombi ovi avioni se delove Paštrika pretvorili u prah i pepeo.

Netačna je tvrdnja da nije bilo dejstva agresora na našoj teritorije, jer su u oba ova odbrambena boja snage agresora bile na našoj teritriji, na primer u ovom na Paštriku je učestvovala Atnantska brigada sastavljeno od Šiptara, a svi oni su državljani Sjedinjenih Američkih Država
.

U ovoj odbrambenoj operacija, u dva odbrameban boja, kao i u ostaloj u kompletnoj odbrani Kosova i Metohije, zahvaljujući velikom profesionalizmu komandnog kadra na svim nivoima, zavidnoj vojnostručnoj osposobljenosti vojnika, a nadasve nadahnuta najvišim stepenom patriotizma, što je uslovilo neviđenu hrabrost, odlučnost i moralnu čvrstinu, Vojska Jugoslavije časno je izvršila svoj zadatak – odbranila je slobodu i čast svoje otadžbine i sačuvala sebe. Veštim manevrom, odgovarajućim taktičkim, operativnim i strategijskim postupcima, efikasnim komandovanjem, uz punu inventivnost, kreativnost, kao i izbegavanje svakog šematizma i stalno predviđanje, korišćenjem svih poznatih naučnih metoda, analizom protivnika i karakteristika savremenog rata, maksimalno su sačuvani ljudi, tehnika i ratne materijalne rezerve.

Agresor nije ostvario svoj cilj da za 72 sata uništi Vojsku Jugoslavije, nije to uspeo ni za 78 dana i Vesli Klark je priznao u svojoj knjizi da se NATO vojnički obrukao, ali se osvetio nad civilima. Bio je primoran da angažuje sve svoje raspoložive kapacitete i nakon nespeha da iznalazi razloge kojim bi opravdao žrtve koje je pretrpeo i utrošena ogromna materijalna sredstva u neuspešnoj vojnoj akciji. Zbog toga je činjeno sve da se svetskom, ali pre svega svom, javnom mnenju prikaže kao vojnički pobednik, a stvarnog pobednika – Vojsku Jugoslavije prikaže poraženom.

Ni strategijska avijacija, koja je tepihom bombi pretvorila delova Paštrika u pepeo,

nije omogućila agresoru da ostvari svoj cilj.

Cilj koji je postavljen pred Vojsku Jugoslavije bio je zaštita stanovništva i infrastrukture zemlje, očuvanje svoje žive sile i materijalno-tehničkih sredstava i na kraju sprečavanje narušavanja teritorijalnog integriteta zemlje.

Nepobitna je činjenica da je u svim delatnostima ljudskog roda ostvarenje cilja jedino merilo uspeha, pa sve činjenice jasno ukazuju da neće uspeti pokušaj da se onaj koji nije ostvario svoj cilj (NATO) proglasi za pobednika, a onaj ko je taj cilj u potpunosti ostvario za poraženog (Vojska Jugolsavije). Svet sve više sagledava istinu, a naša je obaveza da činimo sve da ta istina dođe do svih onih koji su obmanuti lažima agresorove propagande. Ne dozvolimo da Džejmi Šej bude u pravu, Srbi neće zaboraviti ono što im je NATO učinio. Nažalost, primorani smo da te laži razobličujemo i u svojoj zemlji, jer su mnogi zaslepljeni borbom za vlast, pa proglašavaju Vojsku Jugoslavije vojnički poraženom a zemlju da je izgubila rat.

Brojni čelnici NATO-a i komandanti snaga ove alijanse odmah posle Kumanovskog sporazuma potvrdili su da protiv odbrambenih snaga Srbije nisu mogli ništa da učine i da priznaju svoj neuspeh.

Odbrambeni boj na Paštriku, kao i onaj na Košarama, ostaće upamćen po herojizmu pripadnika Treće armije i Prištinskog korpusa, posebno graničara sa karaule „Gorožup“ i Prvog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Ostaće upamćeni i po odbrani Svete srpske zemlje od prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Pomenuti boj ostaće upamćeni po poginulim i ranjenim vojnicima, starešinama i dobrovoljcima.

Odbranom Svete srpske zemlje i sprečavanje prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke OVK, na težištu odbrane 3. armije, na pravcu napada glavnih snaga agresora, heroji Paštrika, kao i onih sa Košara, dali su najveći doprinos u realizaciji Odluke komandanta Treće armije, general-pukovnika Nebojše Pavkovića, i Plana strategijske odbrane Kosmeta i juga Srbije, u čemu se i ogleda strategijski značaj odbrambene operacije, koju sačinjavaju odbrambeni bojevi na Košarama i Paštriku.

Pravi heroji u Boju na Paštriku su vojnici, dobrovoljci i starešine Prvog i Drugog motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade, posebno graničari sa Karaule „Gorožup“ i jedinice ojačanja koje su bile u njihovom sastavu. Za te zasluge 549. motorizovana brigada odli¬kovana je Ordenom narodnog heroja.

VEČNA SLAVA JUNACIMA SA PAŠTRIKA!

Boško ANTIĆ

kontraadmiral u penziji