RT: Šta se zna o statusu ukrajinske „kontraofanzive“ protiv Rusije?

25.04.2023. god.

Zapad je naoružao Kijev modernim naoružanjem i obučio desetine hiljada njihovih vojnika

Koliko je ukrajinska vojska spremna za kontraofanzivu?

Do sada je planirani vojni napad Ukrajine, prvobitno najavljen za novembar 2022, odložen na neodređeno vreme. Strani izvori se razilaze u oceni spremnosti Kijeva za kontranapad na Rusiju i slažu se da je Ukrajincima teško da prikupe dovoljno snaga.

Šta sada sprečava Oružane snage Ukrajine (OSU) da napreduju?

Jedan od glavnih problema koji sprečava OSU da izvede najavljenu ofanzivu smatra se nedostatak iskusnog osoblja.

Veliki deo borbeno spremnih, opremljenih i motivisanih kadrovskih jedinica OSU (kao i NGU i Teritorijalne odbrane) već je uništen u Marijupolju, Artjomovsku (Bahmutu), Soledaru, Popasnoj, Lisičansku, Severodonjecku i tokom borbi u Hersonu. i Harkovske oblasti u leto 2022. U međuvremenu, nova grupa jednakog profesionalizma i nivoa opremljenosti još nije formirana. Međutim, zvaničnici NATO i SAD se razlikuju u procenama o broju formacija OSU.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je posle sastanka Ramštajn Kontakt grupe ranije ove godine da su zapadne zemlje uspele da pripreme devet oklopnih brigada. Ova cifra je, međutim, upitna, jer bi za takvu veličinu razmeštanja bilo potrebno najmanje 837 tenkova. Posle Ramštajna, Ostin je izvestio o isporuci 230 borbenih tenkova, što sugeriše namerno pogrešno predstavljanje veličine ukrajinske grupe.

Koliko rezervi je izgradila OSU?

Mišel Goja, pukovnik francuske vojske i poznati stručnjak za moderno ratovanje i borbene inovacije, ne slaže se. On procenjuje da bi NATO i SAD realno mogle da obuče i naoružaju više od tri ili četiri ukrajinske brigade u dozvoljenom roku.

Istovremeno, nedavno popularna procena broja ukrajinskih rezervi za kontranapad od 200.000 izgleda sumnjivo, jer bi u ovom slučaju snage OSU morale da nadmaše kombinovane snage SAD i NATO-a u vreme napada na Irak 2003. za 30.000-40.000 (tada je bilo 160.000 vojnika). Najverovatnija cifra je 80.000-100.000, koji su obučavani u Ukrajini i van nje od početka ruske vojne operacije. Postoji važno upozorenje. Osim borbenog iskustva i sposobnosti grupacije, nije jasno koje su snage borbeno spremne avangarde, a koje jedinice podrške (tzv. odnos zub-rep). Ako OSU planira ofanzivu poput SAD u Iraku, samo 20.000 od 100.000 okupljenih vojnika je zapravo spremno za borbu, a ostalo su snage za podršku i održavanje.

Sa kojim poteškoćama se suočava OSU?

Konceptualni problem ofanzive je nedostatak iznenađenja. Jedinice OSU čekaju u svim pravcima – od Artjomovska do Hersona, tako da je izuzetno teško iznenaditi ruske snage u takvoj situaciji. Štaviše, pokreti ukrajinske vojske se dobro prate i gotovo je nemoguće akumulirati grupu od 20.000-150.000 vojnika neprimećeno u takvim uslovima. Ako odustanu od gomilanja svojih vojnika i rašire snage po frontu, gube se sve prednosti velikog broja.

Dodatna poteškoća je vreme. Odlaganje ofanzive znači ne samo garantovanje gubitka Artjomovska/Bahmuta, koji se čisti brzinom od dva-tri bloka na svaka 24 sata, već i poremetiti planove stranih partnera i poništiti svu do sada pruženu finansijsku i vojnu pomoć. Štaviše, svaki dan kada se ofanziva OSU odlaže je dodatni dan za pripremu i pojačanje ruske vojske.

Druga poteškoća su ofanzivne rezerve. Trupe za napad su podeljene u dve vrste: avangarde i rezerve, koje su raspoređene na tački fronta sa prodorom. Ako su kopnene snage OSU pripremljene za ovo, onda se snaga bilo koje grupacije u bilo kom pravcu može bezbedno podeliti na dva. Ako prvi talas ofanzive OSU posustane, možda nema šanse za drugi. Remontni bataljoni i značajna količina rezervne opreme moraju biti spremni za ofanzivu – to je nemoguće, s obzirom na potpunu zavisnost od uvoza sa Zapada.

Drugi problem je spora isporuka strane opreme. Iako se BMP Bredli i tenkovi Leopard 2 već nalaze u Ukrajini, količina opreme je dovoljna za opremanje jedne ili dve mehanizovane brigade (6.000-7.000 ljudi). Ostali će dobiti laka oklopna vozila čija je preživljavanje u sukobu visokog intenziteta minimalna.

Međutim, isporuke zapadnih sistema protivvazdušne odbrane, od suštinskog značaja za svaku veću ofanzivu, ili su ozbiljno odložene, stižu samo u obliku prenosivih sistema protivvazdušne odbrane Stinger i Starstrik, ili u obliku PVO kratkog dometa kao što su Avendžer i Stormer HMVs.

Glavna tehnička poteškoća je nedostatak značajnog broja jurišnih aviona i nadmoć u vazduhu. Da, ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane je i dalje na mestu i funkcioniše, ali stacionarni sistemi protivvazdušne odbrane postaju sve lošiji u suočavanju sa raketnim napadima i ne mogu se ponovo dodeliti za ofanzivu. Broj operativnih lovaca i jurišnih aviona u ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu je nepoznat, ali značajan deo njih bi rusko vazduhoplovstvo moglo da obori na početku operacije.

Šta ako OSU sada ne krene u kontraofanzivu?

Napad OSU će verovatno biti odložen za kasniji datum, do kada će se i oprema i ljudi okupiti u dovoljnom broju. Pored toga, vreme nameće prilagođavanje – nema smisla napredovati po kišnim i blatnjavim uslovima. Rezultati bezobzirnih pokušaja napada jasno su vidljivi u Artjomovsku, gde je većina puteva zatrpana uništenom opremom OSU.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
Pripadnici Vazdušno-desantnih snaga Rusije učestvuju u borbenoj obuci jurišnih timova u toku ruske vojne operacije u Ukrajini. Foto: RIA News / Sputni