Društvene mreže su odavno postale deo svakodnevnog života stotina miliona ljudi širom sveta, a mreže poput Facebooka i Instagrama su i neke vrste 'dnevnika' događaja - na njima se obeležavaju važni datumi poput rođendana, maturiranja i raznih vrsta proslava.
Relativno nova društvena mreža 'TikTok', koja ima svoje sedište (pomalo neočekivano) u Kini, za veoma kratko vreme je postala izuzetno popularna i na ovim prostorima. Kratki video klipovi dužine ispod jednog minuta, koji se dalje mogu kombinovati sa muzikom i raznim efektima su bili 'dobitna kombinacija' za sticanje popularnosti. 'TikTok' nije privukao samo mlade i tinejdžere - na njemu profile imaju i poznati svetski brendovi, pa čak i političke stranke.
Koliko gledamo u ekran?
Internet je dostupan svuda oko nas - u kućama, tržnim centrima, kafićima, kafanama - čak i benzinskim pumpama, pa veoma često koristimo priliku da 'proverimo' naše onlajn naloge. Stručnjaci navode da je vreme provedeno ispred smartfona sve duže - prosečni korisnik u Srbiji ispred smartfona provede oko sat i četrdeset pet minuta svakog dana. Iako ove brojke variraju po uzrastima i zanimanjima, može se reći da je najveći deo stanovništva na 'mreži' barem sat vremena dnevno. U ovo vreme nije uračunato korišćenje onlajn servisa poput YouTube-a, Netflixa ili igranje igrica. Kada se sve sabere, jasno je i da kad nismo ispred smartfona - tada smo ispred računara. Uz sve ovo, ne treba zaboraviti ni da su danas i najjednostavniji TV uređaji sa 'smart' opcijama, tj. imaju neku vrstu operativnog sistema, obično Android, koji omogućava da se i na njima pristupu internetu, YouTube-u, Netflixu i raznim drugim aplikacijama.
U Evropskoj Uniji i u Sjedinjenim državama ove brojke su još veće (budući i da je standard života dosta veći, a uređaji visoke klase su dostupniji). Istraživanja rađena u Nemačkoj i Francuskoj su pokazala da stanovnici ovih zemalja u proseku dnevno 2.4 sata na internetu, u šta nije uračunato obavljanje posla preko interneta, što takođe dodaje najmanje još dva sata dnevno na 'mreži svih mreža'. U SAD prosečni korisnik interneta starosti između 19 i 35 godina dnevno u onlajn prostoru provodi čak 3.2 sata svakog dana.
Goran Jovanović, kolumnista, kaže da je danas internet važan kao što je to nekada bilo pisanje i čitanje:
'Po mišljenju i analizama Ujedinjenih nacija i UNESCO-a, vi već danas imate parametre koji pokazuju tzv. 'digitalnu pismenost'. To se danas naziva i 'digitalni jaz' između zemalja, i u pitanju nije samo pristup internetu, već i način na koji se on koristi. Tako mnoge afričke zemlje i zemlje jugoistočne Azije dosta zaostaju za zemljama EU i Zapada upravo po toj 'digitalnoj pismenosti'. Srbija je negde u 'zlatnoj sredini' - iako među siromašnijim zemljana Evrope, internet je prisutan u gotovo dve trećine domaćinstava, a po ovom pitanju najviše zaostaju ruralne i seoske sredine. Računarska pismenost i uopšte poznavanje tehnologije je izuzetno bitno - vi danas praktično nemate posao gde se računar ne koristi na neki način.'
Društvene mreže i selfi-revolucija
Psiholozi već više od decenije ukazuju da društvene mreže na razne načine stvaraju i 'digitalnu zavisnost'. Konstantna potreba da nešto objavimo na našem zidu ili u 'pričama' je rezulat podsvesne želje da se bude u centru pažnje i primećen. Naučnici ovo nazivaju 'sindromom izostavljenosti' - 'svi nešto objavljuju na svojim nalozima, a ja ne'.
Ovo su još pre nekoliko godina primetile i mnoge marketinške agencije i brojni brendovi. Tako su ponajviše Instagram i TikTok u pravom smislu reči 'zatrpani' objavama o novim modelima satova, cipela, kozmetike, te garderobe svih vrsta. Takođe, društvene mreže omogućavaju i dvosmernu komunikaciju, koja ranije nije bila moguća putem TV-a i modnih časopisa. Tako na osnovu komentara i reakcija modni brendovi odmah znaju i reakcije tržišta, zapravo - potencijalnih kupaca. Nije retkost ni da društvene mreže postavljaju trendove kada je u pitanju šminka i frizura, što opet, koriste i mnogobrojne javne ličnosti, influenseri, fotografi i svi oni koji su ba neki način povezani sa svetom mode, televizije i javnosti.
Irna Ćatić, vlasnica kozmetičkog salona, kaže da društvene mreže mogu biti veoma korisne:
'Društvene mreže itekako utiču na devojke i žene što se tiče stajlinga i šminke, a meni lično pojedine influenserke često daju ideje za odevne kombinacije, i dnevne i večernje.
Što se tiče izgleda i doterivanja, ja se nadam da to sve radimo prvenstveno zbog nas samih, a onda naravno i drugih, jer lepotu i dobar stil treba podeliti.'
Najnovija istraživanja pokazuju da se dnevno na Instagramu podeli više od 80 miliona novih fotografija i video klipova, dok se na TikToku objavi više od 150 miliona novih klipova. Ovakav 'cunami' sadržaja ima svoje i dobre i loše strane, a na svakom pojedincu je da u tom moru sadržaja odabere ono što mu je interesantno. Procenjuje se i da će do kraja ove godine TikTok sa sadašnjih 1.53 milijardi korisnika preći i cifru od 2 milijarde, dok Facebook već ima 2.4 milijarde aktivnih korisnika, i više od 4 milijarde profila ukupno.
Ivan Trajković