Guskova: Srbofobija, koja je veoma slična sadašnjoj rusofobiji, počela početkom devedesetih

26.01.2023. god.

Po mišljenju doktora istorijskih nauka Jelene Guskove, sadašnji položaj Srbije uslovljen je dugogodišnjom politikom jednostranih ustupaka koje je Beograd činio u odnosima sa Prištinom. A danas Srbija nema mnogo mogućnosti da utiče na uspostavljeni odnos snaga.

„Stvar je u tome da je srbofobija, koja je veoma slična sadašnjoj rusofobiji, počela početkom devedesetih. I Srbija je, od početka devedesetih, sve vreme činila ustupke. Kao rezultat takvih koraka, Srbija danas ima vrlo malo mogućnosti da reši taj problem, prvo, mirnim putem, a drugo, u interesu Srba koji žive na Kosovu. Oni zasad imaju samo jedan argument: nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije. To je naša zemlja i neophodna nam je bezbednost Srba u pokrajini.

Sama Srbija ne preduzima nikakve intenzivne korake, čak i pored toga što stavlja vojsku u pripravnost – ne može da je upotrebi, jer srpske trupe ne mogu da pređu granicu između Kosova i Srbije“, objašnjava ona.

Sada je srbska vlada shvatila da u sadašnjim uslovima više nije moguće odstupati. Pogotovo u uslovima kada Evropa prisiljava Beograd da prizna faktičku nezavisnost Kosova i pridruži se antiruskim sankcijama.

„Albanci su od 2008. nestrpljivi da se domognu nezavisnosti. Njihova glavna težnja je da imaju stolicu u UN, a zatim da se postepeno priključe drugim međunarodnim organizacijama – EU i mnogim drugim. Srbija to ne može da prihvati i u tom pogledu Moskva podržava Beograd u Savetu bezbednosti UN.

Situacija je komplikovana, jer je Srbija tek prošle godine posle mnogo godina ustupaka shvatila da ti ustupci nisu beskonačni. Ne sme se popuštati, gubeći svoju zemlju, svoju nezavisnost – zauzvrat ne dobijate ništa. Čak i ono što je usvojeno, posebno, u Briselskom sporazumu iz 2013. godine, Albanci ne ispunjavaju i ne žele da ispune, i o tome otvoreno govore. A Evropa prikriveno tera Srbiju na dalje ustupke, priznajući nezavisnost Kosova.

Sadašnji francusko-nemački plan podrazumeva sledeći trik: Srbija ne mora nigde da izgovori ili potpiše reč „nezavisnost“ u odnosu na Kosovo, ali treba da zažmuri pred činjenicom da će Kosovo dobiti svoje mesto u UN, u EU, a onda i u NATO. A to Srbima, naravno, ne odgovara“, kaže naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Istovremeno, kako je primetila, ultimatum EU sa kojim se suočio Aleksandar Vučić, kao i izuzetno žestoka pozicija “Velike petorke”, zahtevaju odlučne korake srbskog lidera. Mogućnosti za dalje političko manevrisanje ubrzano se smanjuju, jer javnost izuzetno oštro reaguje na mogućnost predaje Kosova.

„Vučić sve vreme okleva: u svojim istupanjima poslednjih meseci on sve vreme govori da je zemlji dat ultimatum i da to pitanje treba da se reši, ali onda počinju protesti u zemlji i on izjavljuje da to nikada neće učiniti. Mislim da se Evropa, preteći danas Srbiji uvođenjem sankcija, koje su bile veoma oštre od 1992. do 1996. godine, nada da će to naterati Vučića da prihvati francusko-nemačke uslove.

Pod uticajem, čini mi se, mišljenja većine Srba, Vučić danas nije spreman da potpiše te sporazume. Danas više nije moguće “manevrisati”, jer cela zemlja već zna tekst tog sporazuma – a tekst je, naravno, ponižavajući za Srbiju“, kaže direktorka Centra za proučavanje savremene balkanske krize.

Značajni faktori koji bi mogli da utiču na politiku Vlade Srbije mogli bi da budu nepoverenje u obećanja Evropske unije, koje se pojačalo posle otkrića Angele Merkel i Fransoa Olanda u vezi sa sporazumima iz Minska, kao i podrška Moskve Beogradu.

Naravno, odbijanje da se ispoštuje francusko-nemački ultimatum dovešće do uvođenja ekonomskih sankcija Srbiji, ali je teško očekivati najteži scenario sa nametanjem blokade srpske teritorije i vojnom intervencijom NATO-a.

„Vučić je tek nedavno počeo da priča o nepoverenju u Evropu. Dugo je verovao da je glavni cilj Srbije Evropska unija i da će Srbi učiniti sve da uđu u članstvo EU. Ali danas, kada je sama budućnost Evropske unije dovedena u pitanje – a najverovatnije ta organizacija neće postojati za nekoliko godina – naravno, treba sačuvati jedinstvo svoje zemlje, jedinstvo teritorije. To je sada izuzetno teško postići.

Vučić je danas dobio ultimatum. Mora se reći da i Milošević, iako je bio tvrdoglav, kada su se okolnosti razvile tako da je izgubio mnogo razbijanjem Jugoslavije i bombardovanjem 1999. – faktički je potpisao ultimatum. I to uz pomoć Rusije. Naravno,mi se stidimo tih godina i moramo se postarati da naša politika danas bude u interesu i Srba i Rusa.

Blokade Srbije i uvođenja NATO trupa neće biti – to je danas praktično nemoguće. Ali moguće je uvođenje sankcija i prekid tokova novca iz EU. U tom slučaju se mnoga pitanja mogu rešavati diplomatskim putem. I, naravno, pošto nema sankcija između Rusije i Srbije, Moskva će podržati Beograd – to je nesumnjivo“, rezimirala je Jelena Guskova.

Preveo V.K. srbratsvo.ru

[RIAFAN]

Izvor
Tanjug
foto: © srbratstvo.ru/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za