BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Jezik kao most među narodima: Dr Tanja Milosavljević

Jezik kao most među narodima: Dr Tanja Milosavljević
15.01.2023. god.

Širom sveta žive i rade mnogobrojni naučnici i stručnjaci iz Srbije. Iako su sportisti možda najviše u fokusu javnosti, širom Evrope i sveta imamo veliki broj 'Đokovića' u raznim naučnim sferama - matematici, informatici, medicini, kao i raznim vrstama inženjeringa.

Dr. Tanja Milosavljević je Vranjanka u Francuskoj - doktor lingvističkih nauka, profesorka docent, publicista, lektor, prevodilac, a uz sve ovo je i regionalni prosvetni inspektor.
 

Da li su jezici iako suštinski različiti, neka vrsta mosta među nacijama i narodima, pa tako sve više imamo i strane reči u našem jeziku?


Ako pođemo od činjenice da je osnovna uloga mosta da spaja dve rečne obale i time olakša putovanje i poveže ljude, onda ćemo lako shvatiti da jezici i te kako predstavljaju bitnu sponu među narodima. Kultura dijaloga je vrlo bitna u svakodnevnoj komunikaciji, kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj. Uostalom, svako rešenje se donosi dijalogom. U vezi sa tim, reći ću da jezik može i te kako da predstavlja barijeru među narodima. A kada već pravimo asocijaciju sa mostovima, podsetimo da je svaki most građen da bi se pobedila neka prepreka. Oni upravo podsećaju da ne treba prestati graditi spone među ljudima, jer je to ono što čoveka pokreće ka boljem. Jezik je simbol jedne zajednice, simbol pripadnosti i ličnog identiteta. Međutim, živimo u doba kada je značaj multilingvizma izuzetno važan. Tolerantnost prema drugim jezicima i kulturama je neophodna. Jezička i kulturna različitost su lepota i svest o tome treba širiti. Pored toga što je učenje stranih jezika zabavno, ono je i korisno. I mudra poslovica kaže : „Vrediš onoliko ljudi koliko jezika govoriš“. Paradoksalno, ali jedina stalna stvar u jednom jeziku je ustvari njegova promena. U jezik će uvek ulaziti novi termini, frazeologizmi, kreiraće se sleng. Svedoci smo da srpski jezik danas obiluje tuđicama. Razvoj tehnologije, pre svega interneta i digitalnih medija je doveo do toga da pozajmljujemo reči iz drugih jezika, najviše iz engleskog. Po meni, upotreba stranih reči je opravdana onda kada one imenuju pojam za koji nemamo domaću reč. Iako se slažem da je nekada mnogo lakše upotrebiti stranu reč nego domaću. Ali tom upotrebom, korist koju dobijemo je mala, a šteta nemerljiva za maternji jezik. Kada bi se Vuk Karadžić našao danas među Srbima, sigurna sam da nas ne bi razumeo, a u Knez Mihajlovoj bi se osećao kao da je u Londonu ! Nazive prodavnica ne bi umeo ni da izgovori, a ni da razume. „Samo onaj čovek koji je sposoban da sagradi nevidljivi most prema čoveku koji mu je po prirodi potpuno različit, biće u stanju da gradi čvrste mostove na kojima će se dešavati istorija.“
 
Koliko internet i društvene mreže mogu da „premoste“ jezičke barijere ?
 
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su munjevitom brzinom ušle nove reči, pa su tako korisnici društvenih mreža u obavezi da se prilagode novim tehnologijama, da nauče nove termine. Na taj način su se mnogo tih reči sa društvenih mreža preselile u svakodnevni govor, a naročito među mlađim generacijama koji imaju tu sposobnost da se lako uklope u savremene moderne izazove. Vrlo često ćemo čuti da selfi možemo publikovati kao post, a onda dok kuliramo, neko će skrinšotvati, šerovati ili lajkovati post. Strašno, ako mene pitate. Iako sam svesna da će čovek morati da ide u korak sa vremenom i pratiti razvoj tehnologije. Za mene je ipak živa reč najbitnija, očuvanje svog jezika, kulture, identiteta, naravno uz poštovanje različitosti tj. drugih nacija i jezika. 
 
Šta kao ekspert za lingvistiku misliš o raznim aplikacijama za prevođenje?
 
Razvoj tehnologije nudi aplikacije koje mogu u mnogome da olakšavaju život danas. Njihovo korišćenje je izuzetno jednostavno. Recimo, mogu da prevedu konverzaciju uživo. Izgovorimo ono što želimo da prevede aplikacija i prevod je urađen. Taj prevod nije uvek sintaksički sjajan, ali je moguće voditi razgovor sa osobom čiji jezik ne govorimo. Naročito ukoliko je u pitanju neka hitna situacija. Tako da ja lično nisam protivnik korišćenja tih aplikacija ali, ponavljam, samo u služaju nužde. Ponekad se desi da koristim prevod na guglu za neko istraživanje ali samo kao ideju, da bih dobila neke okvirne smernice. Nikako se ne oslanjam na taj prevod stopostotno. 
 
Da li tehnologija može da nadomesti ljudsku dimenziju u komunikaciji?
 
Svedoci smo da nam ta internet tehnologija donosi novina na svakom koraku. Upotrebom tih modernih tehnologija se može doprineti razvoju zaposlenih, modernizovanju obuke, potom stvaranju kulture preduzeća koja može da obuhvati direktnu komunikaciju sa klijentom, mogu se takođe postići bolji rezultati u poslovanju. Ima tu dosta pozitivnih strana, ali se plašim da će taj razvoj biti još brži da čovek neće moći više da isprati sve te novine. A ne bi me iznenadilo i da „robotizovani sistemi“ preuzmu ulogu u mnogim sektorima, pa i u komunikaciji. 
 
Koje dve stvari ti se najviše dopadaju u Francuskoj, a koje u Srbiji?
 
Francuska je zemlja koja ima spektakularne gradove, neverovatne plaže, sofisticiranu gastronomiju, banje, divne pejzaže sa vinogradima. Čovek prosto ne može da ne ostane očaran tim lepotama. Pored toga, Francuska pruža obilaske umetničkih galerija, fabrika parfema i starih utvrđenih gradova i sela čija istorija seže do srednjeg veka. Prosveta organizuje različite kampove, festivale (recimo za decu) i nudi razne sportske, rekreativne i kulturne aktivnosti. 
Ja lično volim da posećujem muzeje, da obilazim polja lavande, da isprobavam francuske poslastice, da idem na Alpe, pa u pariški Diznilend. Od svega najviše volim aperitiv, koji je prava institucija u Francuskoj i koji se brzo usvaja. To je prijatan trenutak koji Francuzi provode i dele sa prijateljima ili porodicom pre večere. Uz grickalice se popije koja čaša. 
Sa druge strane, i Srbija ima svoje skrivene bisere prošlosti. Ja posebno volim našu bogatu istoriju, istorijske spomenike.  Srbija je zemlja čije lepote generalno opčinjavaju ne samo njene stanovnike, već i sve koji u nju dođu. Poznato je da važimo kao zemlja gostoljubivih ljudi, temperamentnih veseljaka, sportskog duha, izuzetno bogate tradicije i velikog kulturnog nasleđa.  Ako već moram da izaberem dve stvari, najviše volim folklor i staru srpsku muziku.
 
Koliko je naša dijaspora važna, iz akademskog ugla? 
 
I te kako je važna. Ja svakodnevno posmatram stručne i sposobne ljude našeg porekla (pošto sam član mnogih udruženja za povratak „mozgova“ iz inostranstva). To su mladi ljudi koji rade za druga društva, služe drugim kulturama. Poštovani su i veoma cenjeni na svojim pozicijama. Mislim da država treba sama po sebi da ima u vidu da smo mi njena buduća snaga, naši potencijali koji su eto svugde rasuti po svetu. 
Evo uzmimo i lično moj primer. Ja imam 6 funkcija koje trenutno obavljam : radim kao prosvetni savetnik (zapošljavam i obučavam profesore), potom radim kao inspektor, onda kao pedagoški inženjer (na modernizaciji i digitalizaciji nastavnih aktivnosti), pravim školske planove i programe, radim kao koordinator za celi jedan region, a neretko se desi i da sam u nastavi. Pored toga sam obučena da pratim finansijski sektor i poslove knjigovodstva. I samo da napomenem da su sve to poslovi za samo jednu radnu poziciju. Pa vi sada vidite koliko bih mogla da doprinesem svojoj zemlji ukoliko bih obavljala takve poslove, a usput doprinela modernizaciji nastave budući da je Francuska vrlo razvijena zemlja u svakom smilu te reči, na samo u nastavi. Pored toga sam stalni saradnik Filološkog fakulteta u Nici, učestvujem u raznim projektima na polju lingvistike i publikujem naučne radove ne samo u Francuskoj, nego i u svetu. Radim i kao pubicista, lektor, prevodilac. Celokupno to znanje bih mogla vrlo rado da podelim sa našim studentima u Srbiji. Imamo veliki broj naših studenata na univerzitetima širom Evrope, kao i veliki broj stručnjaka. 
 
Kako da vratimo pamet, barem delimično, u Srbiju? 
 
Tako je. Veliki broj naših studenata studira na raznim fakultetima, ne samo u Evropi već i šire. Ja lično poznajem mnogo naše visokokvalifikovane omladine koja bi želela da se vrati u otadžbinu, svesna da može da doprinese razvoju privrede koja već i sada može da parira zemljama u regionu. Međutim, mislim da je teško za sada priuštiti jednom mladom čoveku „obezbeđeni povratak“ u zemlju budući da nema pravih mera države, nema dobrih radnih mesta koja bi ih vratila. I to je velika šteta, jer Srbija može da bude mesto koje će se tek razvijati i gde svi mi možemo da budemo pioniri tog razvoja. Ali je svest o tome nedovoljno razvijena da bi to bilo ostvarljivo. Izgleda da je znanje obezvređeno u Srbiji a da ne govorimo koliko je mnogo uloženog novca u naše školovanje kako u Srbiji tako i vani.
 
Ivan Trajković 
 
(Foto: arhiva) 
 
 




Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »