BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

O potomstvu se najčešće razmišlja nakon 35. godine

O potomstvu se najčešće razmišlja nakon 35. godine
11.12.2022. god.
Iako u Srbiji nema zvaničnog broja onih koji se bore s neplodnošću, više od 86 odsto učesnika istraživanja reklo je da poznaje „nekoga ko ima problem”

Najveći broj osoba koji je učestvovao u istraživanju udruženja „Šansa za roditeljstvo” pod nazivom „Da li pričamo o neplodnosti?” o procedurama vantelesne oplodnje u Srbiji priznao je da je tek nakon 35. godine počeo da razmišlja o deci i proširenju porodice. Kako ističe Marijana Arizanović iz udruženja „Šansa za roditeljstvo”, preko 92 odsto anketiranih ima između 30 i 50 godina, što navodi na zaključak da se samo u retkim slučajevima deca planiraju pre tridesete godine – samo šest odsto učesnika ovog istraživanja, koje je urađeno u okviru ovogodišnje Nedelje (ne)plodnosti, ima između 25 i 30 godina, piše Politika.

„Analizirajući odgovore 569 ispitanika, zabrinula nas je činjenica da se u postupcima vantelesne oplodnje dobija manji broj embriona – od 445 postupaka vantelesne oplodnje dobijeno je 2.100 jajnih ćelija, ali samo 1.393 embriona. Iako većina naših ispitanika razgovara s partnerom o problemu neplodnosti, poražavajuće je da samo trećina njih razgovara o ovom problemu i sa roditeljima, a još manje s bratom ili sestrom. Preko polovine parova deli svoja iskustva o trnovitom putu lečenja neplodnosti s drugim ljudima koji imaju isti ili sličan problem. Iskreno rečeno, ovi odgovori nas nisu iznenadili. S obzirom na to da smo u stalnoj komunikaciji sa osobama koje leče neplodnost, svesni smo činjenice da psihološka podrška nedostaje u proceduri vantelesne oplodnje i lečenja neplodnosti, kao i da se ljudi svakodnevno susreću s predrasudama okoline i stigmatizacijom. Odgovor koji nismo očekivali jeste mali broj dobijenih embriona iz stimulisanih postupaka vantelesne oplodnje – to je tema koja iziskuje naše dalje i detaljnije istraživanje u nekom narednom periodu”, ističe Marijana Arizanović.

Besede će se ponovo čuti na Pravnom fakultetu

Rezultati ove ankete pokazuju da se veliki broj parova opredelilo za privatne klinike – trostruko veći broj postupaka vantelesne oplodnje uradi se u privatnim zdravstvenim ustanovama u odnosu na državne. Više od 80 odsto anketiranih osoba čeka bebu više od dve godine, a čak 53 odsto svih anketiranih na roditeljstvo čeka duže od pet godina, što govori da je put do željenog potomstva veoma dug i neizvestan. Od ukupnog broja stimulisanih postupaka vantelesne oplodnje, 36 odsto njih obuhvatilo je stimulaciju u trajanju od deset dana, 33 procenta obuhvatalo je stimulaciju u trajanju od dve nedelje, dok je kod oko deset odsto postupaka stimulacija trajala više od 15 dana. Računica o broju dobijenih jajnih ćelija i embriona govori da je u 445 postupaka vantelesne oplodnje u proseku dobijeno 4,7 ćelija po postupku, ali samo 2,5 embriona po postupku.

„Iako u Srbiji ne postoji zvanična statistika o broju osoba koje imaju problem s neplodnošću, preko 86 odsto naših ispitanika reklo je da poznaje nekoga ko ima sličan problem. Obeshrabruje i činjenica da je četvrtina svih osoba rekla da se oseća neprihvaćeno u društvu jer se nisu ostvarili u ulozi roditelja, a polovina njih kaže da ne nailazi na razumevanje okoline, odnosno ne prepoznaje ovu vrstu podrške. Više od polovine osoba ima poteškoća s pitanjima koje im društvo postavlja na temu neplodnosti i roditeljstva, dok skoro svi ispitanici smatraju da o infertilitetu i načinima borbe za potomstvo treba više da se govori u javnosti”, zaključuje Marijana Arizanović.

Katarina Đorđević, Politika


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: Vostok/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »