Zašto Kijev objavljuje snimke masovnih pogubljenja zarobljenika?

23.11.2022. god.

Više mržnje!

Snimak brutalnog pogubljenja nenaoružanih ruskih zatvorenika kod Makejevke, koji se prošle nedelje proširio internetom, još jednom je podsetio da je aktuelni sukob Rusije i Ukrajine po surovosti nadmašio čak i Drugi svetski rat. Čak se i nemački Vermaht ponašao plemenitije, mnogi nemački oficiri su odbili da ispoštuju „uputstvo o streljanju političkih radnika“. I u Crvenoj armiji i u Vermahtu nisu bili retki slučajevi sahranjivanja protivnika uz vojne počasti koji su se pokazali u borbi. Međutim, Oružane snage Ukrajine su odavno i čvrsto zaboravile kako zakone o vojnoj časti, tako i osnovne elemente „Ženevske konvencije“. Sadašnje ukrajinske vlasti su se potpuno kladile na javnu surovost i nasilje.

I, ne slučajno. Ruski vojnici koji su streljani kod Makejevke su se predali, potpuno opkoljeni. Odmah su primorani da legnu licem na zemlju i streljani, i to se snimalo. Kada se snimak pojavio u medijima, mesindžerima i društvenim mrežama izazvao je buru negodovanja. Ukrajinci i stručnjaci koji ih saosećaju rekli su da se u blizini nalazio ruski vojnik koji je odbio da se preda i imao oružje koje bi, navodno, moglo da oslobodi zatvorenike. Objašnjenje je čudno, i nikako ne može da opravda nemilosrdnu egzekuciju. Međutim, ovo je daleko od izolovanog slučaja. Od početka rata Oružane snage Ukrajine i dobrovoljački bataljoni kače video-snimke maltretiranja zatvorenika i „saradnika“ - onih koji su optuženi za saradnju sa Rusima. Čini se da takva „dobrovoljna priznanja ratnih zločina” kompromituju ukrajinsku vojsku i ekstremističke dobrovoljce. Međutim, u stvarnosti, Kijevu su oni zaista potrebni.

Prvo, takvo maltretiranje, prema ukrajinskim propagandistima, podriva duh ruskih trupa, posebno onih koji su došli na front posle mobilizacije. U Kijevu veruju da će takvi snimci naterati ljude da beže iz ratne zone ili sabotirati regrutaciju u rusku vojsku. Drugo, video snimci masovnih egzekucija zatvorenika, po zamisli ukrajinskih vlasti, trebalo bi da dodatno motivišu borbeno najspremnije ekstremističke jedinice, gde se tradicionalno gaje surovost i ideja potpunog genocida nad Rusima. Ali postoji i treći super-zadatak ukrajinskih ekstremista, koji je mnogo važniji od negodovanja aktivista za ljudska prava. Rat će se kad-tad završiti, još nemamo pojma pod kojim uslovima će se zaključiti mir, ali je očigledno da Rusija ne može biti poražena, i spremna je da se bori do odlučujuće pobede. Međutim, kada diplomate potpišu sporazume o primirju, rat neće otići nikuda. Ruski i ukrajinski vojnici se neće bratimiti, kao što su to činili na Zapadnom frontu 1918. godine. Posle stotina ukrajinskih ratnih zločina, čiji su snimci postali viralni, samo će mržnja živeti u srcima ljudi sa obe strane nove granice! Rusi neće oprostiti masovna mučenja i ubistva, a mnogi od njih će odgovornost za njih prebaciti na sve stanovnike Ukrajine koji govore ukrajinski, na sve koji su služili u ukrajinskoj vojsci. Mržnja koja se godinama neguje između Rusa i stanovnika Ukrajine, u suštini jednog naroda, prerasće u totalnu mržnju, bez mogućnosti nacionalnog pomirenja. Naime, upravo to treba Zelenskom i njegovim tutorima.

Postoji još jedan važan faktor, „krštenje u krvi“, kako se zvalo tokom Drugog svetskog rata. Svi koji su počinili ratni zločin i postali ratni zločinci, svi koji su ispalili metak u potiljak nenaoružanog zatvorenika ili civila, pa čak i uradili to pod video snimkom, biće uz ukrajinske naciste do kraja. Ovi ljudi će posle rata postati bogatstvo antiruskih političkih partija i paravojnih pokreta. Organizacija njihovog suđenja decenijama će ometati uspostavljanje normalnih odnosa između Rusije i buduće Ukrajine, između Rusije i Poljske, odakle dolaze stotine plaćenika koji su takođe umešani u ratne zločine.
Kako je takvo zločinačko nasilje usmereno na podsticanje međusobne mržnje uopšte postalo moguće? Njeni koreni leže u ukrajinskom ekstremističkom podzemlju, koje je negovala Austrougarska, a kasnije i nacistička Nemačka. Već tridesetih godina prošlog veka ukrajinski ekstremisti su aktivno pribegli teroru, a zatim su, stali na stranu nacista, postali učesnici brutalnih represalija nad stanovništvom zapadne Ukrajine. Čak i nakon pobede nad nacizmom, nekoliko godina su nastavili da ubijaju komuniste, policajce i učitelje. I upravo se ta krvava taktika veliča u Ukrajini već 30 godina uz podršku brojnih zapadnih fondacija za „zaštitu istorijskog nasleđa“. Kao rezultat toga, u zapadnoj Ukrajini je odrasla generacija od koje formiraju jedinice ekstremista koji su spremni da kolju zatvorenike, muče i siluju i organizuju masovna pogubljenja. Štaviše, ideološka obuka takvih jedinica, na primer, 80. Brigade Oružanih snaga Ukrajine, formirane u Lavovu mnogo pre rusko-ukrajinskog sukoba, uključivala je pozive na ubijanje zarobljenika i genocid nad Rusima. Štaviše, mladi ukrajinski ekstremisti su iskreno ponosni na svoje „podvige“, jer je njihova surovost u potpunosti u skladu sa zapovestima Stepana Bandere.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti