Istorija slave - od kad Srbi slave slavu i čime je određen porodični svetac?

Došlo je vreme slava! Dakle, omiljeni porodični praznik kod Srba obeležava se širom zemlje, a porodični svetac se slavi u maltene svakom domu! I dok s nestrpljenjem iščekujemo svoje slave, a s radošću isprobavamo posne i mrsne slavske trpeze kod nama dragih i bliskih ljudi, ne možemo a da se ne podsetimo - kako je to uopšte slava nastala? 

I zašto različite porodice slave druge svece, člme je to određeno? 

Na sva ova pitanja, ali i mnoge druge zanimljivosti o slavljenju slave, odgovaramo vam u nastavku teksta. 

Simboli slave - slavski kolač, žito, crveno vino 

Slavski kolač je prvi simbol slave. Može da bude posni i mrsni, a obično ga dan pred slavu sprema domaćica, dok je domaćin zadužen za nabavku pića i fizički zahtevnije poslove poput raspoređivanja nameštaja tako da svaki gost ima gde da sedne i bude u centru dešavanja. 

Slavski kolač se izdvaja po svom okruglom obliku, a simboliše telo Isusa. Preciznije rečeno, simboliše žrtvu koja se prinosi svecu i slavskim kolačem se zahvaljujemo Bogu i svecu zaštitniku na svemu što imamo. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, kako se u molitvi "Oče naš" i izgovara. 

Kada dođe dan slave, slavski kolač se nosi u crkvu kako bi ga sveštenik osveštao. Poliva se crvenim vinom, još jednim slavskim simbolom, koje simbolizuje Isusovu krv. Posle toga, kolač se lomi u obliku krsta. 

Žito je, s druge strane, simbol vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život. Sveštenih osvećuje i slavsko žito. Velika je zabluda da na dan nekih slava ne treba pripremati žito (koljivo), jer za sve svece ovo treba raditi. U Hristu su svi živi, što je i suština naše vere, pa tako i svaki svetac. Zbog toga bi žito trebalo da bude obavezno na svakoj slavi.

Istorija slave - kada je i kako običaj slave nastao? 

Najviše pristalica ima verovanje da je slava oblik starog slovenskog (ili šire, indoevropskog) praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. To bi značilo da je porodični svetac zapravo predak porodica koje ga slave. 

Slava, dakle korene ima u kultu predaka, jednog od najvažnijih drevnih slovenskih kultova. Istorija nam govori da su stari Sloveni izuzetno držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada upravo služila da bi se održavala veza sa precima i poreklom. Slavljenjem slave, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu. Otud i jedna važna karakteristika slave - ona se nasleđuje od kad postoji. 

Zabeleženo je da se prvi put slava u našim krajevima, tačnije u Ohridu, pominje 1018. godine.

Kada Srbi počinju da slave slavu? 

Istraživanja pokazuju da je većina Srba hrišćanstvo prima u 7. veku, ne 9. veku kako se to ranije pretpostavljalo. Iz istorijskih izvora se vidi da se jedan deo našeg naroda neko vreme držao vere svojih starih, iz otpora prema tome što je novu veru pomagala državna vlast iz Carigrada. 

Za razliku od ostalih slovenskih naroda, koji su Hrišćanstvo primali trenutkom krštenja njihovog kneza odnosno monarha, proces primanja Hrišćanstva kod Srba tekao je u najvećoj meri dosta drugačije. Naime, kod Srba se vera primala od čoveka do čoveka, porodice do porodice, od plemena do plemena. 

A čime je određeno ko će biti svetac-zaštitnik porodice? 

Dan na koji je neka porodica ili pleme krštenjem prešlo na Hrišćanstvo počinje da se obeležava kao Krsna Slava, dok svetac koji se na taj dan obeležavao, postaje porodični zaštitnik. Tako je nastalo to da svaka porodica ima svog sveca zaštitnika i slavi slavu određenog datuma, po crkvnom pravoslavnom kalendaru. Tako je uostalom i uobličena Krsna Slava.

Da li se na slavu zove i kako se ona čestita? 

Ranije je bio običaj da se na slavu zove samo prvog puta. Kasnije, ovaj krug se dolaskom nastavlja ili prekida, ali se nikad ne zove opet, tako barem tvrdi većina istoričara da je bio običaj.

Iz praktičnih razloga - danas se na slavu zove i to je opšteprihvaćeno. Ne samo da se zove, nego se u pozivu navode i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave), kao i lokacija. Ovo se čini iz čisto praktičnih razloga, da bi se domaćini pripremili za dolazak gostiju, da bi ih rasporedili u dobrim vremenskim intervalima i slično. 

Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro nam došli", a gost čestita slavu rečima:

"Čestit sveti (npr. Nikola) i srećna slava domaćine! Neka Bog podari zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"

Domaćin na ovakvu čestitku zatim odgovara: 

"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Nikola) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo uvek u zdravlju i veselju!"

Želimo vam da lepo provedete sezonu slava i i sami nastavite ovaj običaj, prenoseći ga na sledeće koleno!