Prvi okrugli sto Srbsko-ruskog bratstva: Srbija, Rusija i rađanje novog sveta

11.11.2022. god.

Rusija i Srbija svedoče i aktivno učestvuju u stvaranju novog sveta koji se rađa naporima antiglobalističkih snaga ojačalih širom planete! Takozvani atlantizam - unipolarni poredak američko-britanske hegemonije – guši se na potezu od američkog komšiluka do kineskih obala, a centralna bitka se odvija u srcu Evroazije gde Rusija brani pravoslavnu civilizaciju u ratu koji je NATO poveo protiv nje u Ukrajini 2014.

Srbski narod u svim srbskim zemljama svestan je moralnog utemeljenja i međunarodno-pravnog osnova ruske specijalne operacije i zato jednoglasno podržava politiku neuvođenja sankcija bratskoj Rusiji. U slučaju uvođenja sankcija, vlast u Srbiji bi izgubila legitimitet, jer bi radila direktno suprotno od politike za koju je dobila podršku građana na izborima. Rusija se u Ukrajini bori i za Srbe, a Srbi to osećaju - poručeno je na prvom okruglom stolu udruženja Srbsko-rusko bratstvo.

- Udruženje Srbsko-rusko bratstvo zasnovano je na ljubavi i istorijskom savezništvu naša dva naroda, koje je utemeljio još Sveti Sava na zajedničkim moralnim i duhovnim vrednostima. Aktuelna srbska spoljna politika zvanično se zasniva na četiri stuba, ali je samo ruski čvrst već 200 godina, rekao je uvodnom govoru Miloš Banđur i ukazao da se «tog stuba se ne možemo odreći radi dojučerašnjih protivnika koji su podržavali sve naše neprijatelje, oteli deo teritorije i ultimativno nas teraju da se svrstamo na njihovu stranu».

On je ukazao da sve zemlje koje je kolektivni zapad ponižavao sada učvršćuju saradnju, te da bi sankcije bile i ekonomski štetne kao što su naštetile , a bile bi i nemoralne.

Miloš Banđur

- Rusija neće izdati Srbiju. Razlog zašto Rusija spominje «kosovski argument» u razgovoru sa Zapadom, nije da bi dala pravni argument, već da pokaže licemerje Zapada, poentirao je Banđur.

Slobodan Antonić je predstavio rezultate četiri istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da su građani Srbije različitih nacionalnosti listom protiv sankcija.

- Prvo istraživanje je radila NSPM prema kome je 82 odsto građana protiv sankcija, a samo 7 za sankcije (11 odsto nema mišljenje), što pokazuje da su građani jednodušno i jednoglasno protiv sankcija Rusiji! I Institut za evropske poslove je dobio rezultat da je 76 odsto protiv sankcija, a Demostat 71 odsto protiv sankcija, pri čemu čak 50 odsto smatra da Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija i nestašica. Dakle, ogroman procenat onih koji su čvrstog stava čak i po cenu «povratka u devedesete». CRTA je pokazala da 72 odsto smatra da su za rat u Ukrajini krivi zapad i Ukrajina, 72 smatra da je Rusija morala da interveniše zbog širenja NATO na istok, a čak 83 odsto je protiv sankcija. Prema poslednjem istraživanju NSPM samo 4 odsto je za ulazak u NATO, i čak 80 odsto je protiv ulaska u EU po cenu gubitka Kosova, naveo je Antonić i ukazao da u svakom normalnom demokratskom društvu vlast mora da ovako impresivne rezultate uzme u obzir pri donošenju odluka.

- Međutim, naši mediji nastoje da rezultate zabašure nazivajući ih ruskom propagandom, netačnim rezultatima ili prosto degradiraju naš narod na maloletnike, na decu, koja ne znaju šta je za njih dobro. To je antidemokratski. Ono što je neophodno je da na sve te propagandne argumente mi odgovorimo tako što ćemo stvari objasniti onako kako one zaista jesu i to je uloga našeg udruženja – kazao je Antonić.

Slobodan Anotnić

Branko Pavlović je ukazao da se sankcije ne mogu pravdati ni «usaglašavanjem sa EU, jer EU nema usaglašenu spoljnu politiku».

- Ovo što Brisel realizuje je spoljna politika Hilari Klinton: ajmo sankcije Rusiji, dajte Kosovu stolicu u UN, dajte unifikaciju BiH, moraš da uđeš u NATO, nema uvažavanja SPC… Dakle, kad bismo se saglasili, ovde bi ostao samo identitet koji radi za Microsoft! Naše saglasje oko ključnih nacionalnih pitanja zaslužuje medalju i ono je najveća politička snaga u Srbiji. To plaši one koji bi da skrenu sa puta, ali zbog ovih procenata ne mogu, rekao je Pavlović.

On je ukazao i na veliku transformaciju vojno-ekonomske snage u svetu koje određuju i međunarodni plan.

- Amerika propada, to govore brojke. Godine 1999. BDP Amerike je za 40 odsto bio veći nego zbir Rusije, Kine i Indije. Ove godine, Kina, Rusija i Indija su duplo veće od SAD. U vojnom smislu, Indija sa Rusijom ima zajedničke vojne projekte, Kina je povećala vojni budžet 14 puta! Spektakularno! Njihova mornarica je sada druga na svetu i godišnje floti dodaju flotu veličine francuske flote. Genijalna su bila rukovodstva Rusije i Kine kada su stvorila Šangajsku organizaciju za saradnju i BRIKS, a od ukrajinskog majdana je došlo do neviđenog uzleta partnerstva između Rusije i Kine, da bi sad imali jednu Saudijsku Arabiju – ključni američki oslonac u arapskom svetu – da konkuriše i za Šangajsku i za BRIKS.

Kina ima najveću ekonomski razmenu sa ASEAN-om, i zamislite taj ekonomski uzlet koji to može da apsorbuje. I sve funkcioneše na bazi konsenzusa. Zašto je to moguće? Zato što nema Amerike i kolektivnog Zapada! Meksiko nije uveo sankcije, njegov predsednik neće da se javi Bajdenu na telefon, a nama neko kaže da mi uvedemo sankcije. Nikaragva - čisti komunisti, grade sa Kinezima dvostruko veći kanal od Panamskog, a Amerika ne može ništa. U Kolumbiji levičar došao na vlast prvi put u istoriji. U Brazilu se vratio De Silva. U Argentini socijalisti na vlasti. U Peruu isto. Jel to po volji Amerike. Ne. A kako se desilo? Tako što se pojavio novi svet i otvara i nama mogućnosti na sto strana, naveo je Pavlović.

Branko Pavlović

On je eliminisao i «argument» da zbog Kosova moramo da podržimo princip teritorijalnog integriteta Ukrajine, jer, kako je istakao, kosovski Albanci nemaju pravni osnov da se otcepe, a Rusi u Ukrajini imaju sve pravne osnosve za to.

- Pritisak na nacionalnu zajednicu mora biti velik (spaljivanje ljudi, zabrana jezika itd), mora trajati duži period (osam godine intenzivno), mora biti deo plana (Ukrajina je donosila diskriminatorske zakone) i da centralna vlast pokazuje da normalnim političkim sredstvima problem ne može da se reši (rezolucija 2202 SBUN iz 2015 u koju su pretočeni Minski sporazumi, ali je Kijev odlučio da ne priѕna ni jedno pravo Rusima i spremao etničko čišćenje do kraja, rizikujući svoj teritorijalni integritet- sami su to izazvali). Te elemente priznaje međunarodno pravo za izdvajanje dela teritorije iz jedne suverene države. Albanci nemaju i nisu imali ni jedan uslov da im se prizna secesija – rekao je Pavlović, zaključujući da stvari ne stoje onako kako se u našim medijima i od strane naših zvaničnika govori.

Srđan Perišić je govorio o mestu Srba u globalnom sukobu koji je posledica stvaranja novog sveta. Mesto je, kako je argumentovao – na strani Rusije.

- Od Srba se već sto godina krije – srbska država je nastala zahvaljujući Rusiji, posle rusko-turskih ratova, tako što je Rusija izdiktirala takve uslove mira. Srbija je prvo dobila samoupravu Bukureštanskim mirom 1812, punu autonomiju Jedrenskim mirom 1829. i nezavisnost Sanstefanskim mirom 1878. koja je potvrđena na Berlinskom kongresu. Naši đaci u školama to ne uče! Od Prvog srbskog ustanka 1804, pa do nezavisnosti Kneževine Srbije 1878, Rusija je bila jedina evropska sila koja je podržavala Srbiju, a sve druge su je gušile. Rusija je stajala zaštitnički i prema drugoj srbskoj državi, Crnoj Gori, čiji je budžet bio deo carskog budžeta Rusije, rekao je Perišić.

On je naveo i da protiv Rusije ratuju svi oni koji su ratovali protiv Srbije 1999, protiv Srpske 1992-1995. i protiv Srba 1941. i 1914, te su Srbi na strani Rusije «jer se ona u Ukrajini bori za nas».

Kao treći argument, Perišić je naveo da su Srbi i Rusi jedan svet, pripadaju istočno-pravoslavnoj civilizaciji , u kojoj su najdominantiji Rusi, te je «katastrofalan svaki pokušaj predstavljanja Srba - Srbije, Crne Gore i Srpske - kao delova zapadne civilizacije, ali srbska elita 20. veka i danas, uz pomoć zapada pokušava da Srbe natera u zapadne naddržavne modele NATO, i EU».

Srđan Perišić

Ocenio je da su ruska zaštita Republike Srpske u SB UN, 2007, kao i aktuelno protivljenje Rusije da Srbska bude utopljena u unitarnu atlantističku BiH, dokaz da Rusija štiti srpske nacionalne interese.

- Rusija će pobediti, a srbski doprinos ruskoj pobedi je u tome da Srbija i R. Srbska budu neutralne - bez sankcija Rusiji, bez članstva u NATO, bez prikrivenih oblika učlanjenja u NATO ili „dogovora“ sa NATO-om. Ne samo jer Zapad ne poštuje dogovore, već zato što Zapad ratuje protiv Rusije, a to znači protiv Srba, zaključio je Perišić.

Ambasador Vladimir Kršljanin je istakao da je Novi svet koji predvode Rusija i Kina podstaknut našim otporom agresiji zapadnog unipolarizma.

Za razliku od starog, zapadnog, zasnovanog na zloupotrebi ljudskih nedostataka, istakao je on, Novi svet se zasniva na korišćenju ljudskih vrlina. Zato su u njemu duhovno-moralne vrednosti ključne.

Sada se u Ukrajini, po njemu, odigrava „rezidualni svetski sukob“, u kome Zapad nema nikakve šanse na uspeh, pre svega zbog ogromne moralne i vojne snage oporavljene Rusije. Pritom mi ne smemo gubiti iz vida da se sadašnji proksi rat Zapada protiv Rusije vodi na istim osnovama kao proksi rat 90-ih protiv Srbije.

Strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom je u značajnoj meri obnovilo suverenitet Srbije, ali njen položaj ima krupne slabosti u hipertrofiranim odnosima sa EU i NATO, kao i u hipertrofiranoj zapadnoj agenturi u zemlji.

Vladimir Kršljanin

Čim to bude moguće, Srbija treba da se uključi u integracione procese EAES, ŠOS i BRIKS i zadrži se na pridruženom članstvu u EU.

Sada je veoma važno da se poveća javno delovanje i uticaj srbsko-ruskog bratstva, zaključio je Kršljanin.

Zoran Čvorović je dao objašnjenje zašto bi uvođenje sankcija Rusiji bilo - pritvustavno delovanje!

- Ako bi Vlada uvela sankcije Rusiji, promenila bi poziciju koju su kandidovale njene stranke, to ne bi bila pozicija koju su podržali građani na izborima. U kolevci parlamentarizma Velikoj Britaniji postoji teorija mandata koja kaže da stranke koje dobiju većinu i formiraju vladu mogu da vode samo onu politiku koju su kandidovali na izborima i za koju su dobili podršku građana. Jer, birači ne daju «kard blanš» strakama, već im pružaju poverenje na osnovu detaljnog predizbornog programa. Ni jedna stranka koja čini vladu nije kandidovala sankcije Rusiji. Sve su jasno stavile do znanja da je u Srbijinom ineteresu da očuva dobre odnose kako sa Zapadom, tako i sa Istokom, što nije ništa drugo nego strategija spoljne politike sa sloncem na 4 tačke, što je i zvanična spoljnopolitička doktrina Srbije. Ako se vlada usudi da uvede sankcije Rusiji,to bi dovelo u pitanje legitimitet skupštine koja ne bi izglasala nepoverenje Vladi. Uvođenje sankcija dok traje mandat sadašnje skupštine bi bilo potpuno nedemokratsko izigravanje parlamentarizma bilo bi izneveravanje birača i samim tim bi postao upitan legitimitet i zakonodavne i izvršne vlasti, argumentovao je Čvorović.

Dalje, rekao je da je netačno da Srbija zbog potpisanog SSP-a ima obavezu da usaglasi spoljnu politiku sa EU. To je netačno iz dva razloga.

Prvi je, kako je objasnio, taj da SSP mora da bude u skladu sa Ustavom, a kod nas nikad nije pokrenuta ocena ustavnosti SSP.

- SSP ne tretira Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije.To je ključno pitanje zbog koga bi Ustavni sud morao da oceni SSP kao akt protivan Usatvu Srbije. Ocena ustavnosti nikad ne zastareva, ukazao je Čvorović.

Zoran Čvorović

Drugi razlog je taj da SSP obavezuje Srbiju da uskaldi spoljnu politiku tek u momentu kada Srbija uđe u EU, kada se «desuverenizuje», a do tog momenta, Vlada je obavezna da spoljnu politiku utvrđuje u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

- Nije tačno ni da iz međunarodnog prava proističe obaveza da uvedemo sankcije «jer je Rusija izvršila agresiju», pošto ni jednim međunarodno-pravnim obavezujućim aktom nije utvrđeno da je Rusija izvršila agresiju. Rezolucija UN nije obavezujuća, za razliku od rezolucija SBUN, rekao je Čvorović i dodao da naš teritorijalni integritet nije zaštićen nikakvim opštim pravnim principom , već konkretnim obavezujućim međunarodno-pravnim aktom Rezoluciji 1244 koja na četiri mesta kaže da će se konačno rešenje naći uz poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.

Diana MILOŠEVIĆ
Fakti