Povratak pobedničke Srpske vojske u Beograd

11.11.2022. god.

Na današnji dan su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom čime je okončan Prvi svetski rat

Povratak Srpske vojske sa bojnih polja iz balkanskih ratova u prestonicu Kraljevine Srbije bio je obeležen na svečan način. Da se zna i ne zaboravi, da je najveličanstvenija vojnička parada i proslava u istoriji sprskog naroda održana 13. avgusta, po starom, odnosno 24. avgusta po novom kalendaru 1913. godine. To je kako su tada pisale novine bio „Dan Narodnog Priznanja slavom uvenčanim ratnicima našim“.

Svo stanovništvo Beograda je izašlo u susret pobediocima. Na čelu svečanog defilea bio je prestolonaslednik Aleksandar. Pojava pukova slavne srpske vojske više „Slavije“ dočekana je sa urnebesnim klicanjem. Kralju Aleksandru je tada poklonjena zlatna sablja a vojvodi Radomiru Putniku lovorov venac. Predsednik opštine Ljubomir Davidović, predajući Prestolonasledniku dar Beograda, zlatnu sablju, pozdravio ga je rečima:

„...Vaše Visočanstvo,

Snaga i svest našega naroda nikada se nije tako divno manifestovala kao u ovom oslobodilačkom ratu. Ona je najpre lagano rasla, zatim naglo bujala u gorostas srbskih armija, koje su preplavile srpsku zemlju od Dunava do Bijeloga Mora, od Jadrana do Jedrena. Junaci su krv točili, roblje je suze prolivalo ali: iz krvi je sloboda nikla; iz suza se pravda podigla; ostvarile su se težnje čitavih stoleća; java je doskorašnji san mnogih milijuna. Veliko delo oslobođenja srbskoga plemena, za koje se živi i mre počelo je da se izvodi.... Dobro došli Visočanstvo sa svojim vitezovima, dobro došli u prestonicu koja Vas voli i koja se Vama ponosi. Živeli."

Povratak Srpske vojske u Beograd 1913. godine

Posle predsednika opštine stupio je pred Prestolonaslednika predsednik Narodne skupštine Andra Nikolić obraćajući se rečima:

„Vaše Visočanstvo,

Ovom radosnom oduševljenom dočeku koji prestonica Srbije, razumejući svoju dužnost, čini Vama i Vašim slavnim pobedničkim četama, pridružuju se najtoplije i narodni predstavnici.

Predsednikovo pravo i dužnost da govori u ime Narodne skupštine meni nikad nije bilo prijatnije nego u ovom trenutku, kad imam sreće iskazati Vam, Visočanstvo, a u licu Vašem iskazati celoj srbskoj vojsci da Narodna Skupština zahvaljuje vojsci za odlično izvršenje ratnog zadatka i da njenom svetlom junaštvu odaje priznanje i hvalu.

Narodna Skupština uvek se najusrdnije starala o našoj vojsci, gledajući u njoj uzdanicu Narodnog Zaveta. Bogu hvala, sad smo ispunjeni neizmernom radošću, što se u ljutim borbama, u sukobima s jakim protivnicima osvedočilo i pred celim svetom dokazalo i potvrdilo da je naša vojska odlična i da je naše nadanje na nju bilo opravdano. Sad je Narodna Uzdanica postala Narodno Pouzdanje, čvrst temelj napretku i svestranom razvitku naroda.

Sad je jasno, sad mogu svi uvideti da svetle vojničke zastave naše vojske koje su u pobednom hodu prešle Albaniju, Staru Srbiju, Makedoniju i Trakiju, ne zakriljuju samo vojničke jedinice nego su još moćna zaštita i srbskoj slobodi, srbskoj školi, srbskoj trgovini, srbskom pravu i napretku.

Slava srbskim svetlim zastavama!

Slava srbskoj vojsci!“

Kako su ih tada nazivali, Osvetnici Kosova i Slivnice ušli su u Beograd kroz trijumfalne kapije. Kapije počinju od Slavije i ređaju se Nemanjinom i Karađorđevom ulicom do Kalemegdana, pa onda Knez Mihajlovom ulicom do Slavije.

Prva kapija je na praznom prostoru kod "Slavije" i nosi natpis s jedne strane: - „Kumanovo – Skoplje – Prilip – Bitolj- Dobro došli, osvetnici Kosova! S druge strane: „Štip – Kočane- Bosiljgrad – Radovište- - Vi imate su čim pred Miloša“.

U Nemanjinoj ulici podignute su dve kapije. Prva nosi natpis, s jedne strane: „Vile će se grabit u vjekove, da vam vjence dostojne sapletu", a s druge strane: „Dušanovo Skoplje sad je naše. Vama slava to je delo vaše!". Druga kapija ima natpis s jedne strane: „Bježi grdna kletvo s roda, zavjet Srbi ispuniše!" a s druge strane: „Od Jedrena do Jadrana ori s slava naših dana."

Kapija na početku Karađorđeve ulice nosi s jedne strane naslov: „Kosovo je osvećeno, - Slivnica je pokajana", a s druge strane: „1389. (Kosovska bitka) – 1912, 1883 (Slivnica) – 1913."

Kapija kod "Beogradske Zadruge" nosi ovaj natpis: „Čast i slava palim za Otadžbinu!", a s druge strane: „Slava srbskim herojima!"; kapija kod "Mirkovića i Lukića", s jedne strane: „Živela Srbska Vojska!", a sa druge strane: „1389- 1913.". Kapija kod hotela "Nacionala" ima ove natpise: „Živeli srbski oficiri!" i „1885.-1913.", a kapije, koje su na ulazu Kalemegdana, na Kalemegdanu i u početku Knez Mihajlove ulice, najlepše su ali bez natpisa.

Kapija kod firme Jefta Pavlovića i Komp. i Knez Mihajlovoj ulici ima s jedne strane natpis: „Slava Vrhovnom Komandantu" a s druge strane: „Mudrost vladaoca i snaga naroda, to su pobednici!"

Kapija kod "Rusije" nosi natpis. „Neka se ovaj vijek gordi nada svijem vjekovima", a sa druge strane: „Slava Prestolonasledniku!" Kapija kod "Grand Hotela" ima natpis: „Živela srbska vojska!" i „Ime vam se hvalom spominjalo dok je Sunca i dok je Meseca!"

Na poslednjoj kapiji kod "Ruskog Cara" s jedna strane: „Slava Vojvodi Putniku!" a sa druge strane: „Za Kosovo – Kumanovo; za Slivnicu – Bregalnicu!", a na Terzijama je pisalo:

„Zakliktao beli oro,

U bojnome svome žaru,

Dična, hrabra srbska vojska,

Vratila nam slavu staru.

Blago vama od sad i do vijeka,

Vi imate su čim red Miloša,

i pred druge srpske vitezove."

Po pristizanju slavnih pukova na Beogradsku tvrđavu, otkriven je veličanstven spomenik Karađorđu. Tom prilikom Ministar vojni đeneral Miloš Božanović predao je spomenik Vožda Karađorđa predsedniku beogradske opštine ovim govorom:

„Gospodine predsedniče,

...Preko ovog svetog mesta, na kome je podignut ovaj spomenik, pre 107 godina, Vrhovni Vožd Srbskog Naroda Veliki i Besmrtni Karađorđe, osnivač slavom uvenčane dinastije Karađorđevića, lično, sa mačem u ruci na čelu svojih ratnih drugova, prolomio je beogradsku tvrđavu, srušio u njoj tursku silu i načeo silno osmanlijsko carstvo.

Ceo svet čuo je tada za ovaj podvig njegov i naših viteških predaka.

...Svako poprište Voždovog ratnog pohoda budi svete spomene u zahvalnoj duši današnjih zahvalnih Srba; ali ovo mesto i spomen znamenite 1806. godine Srpstvu su naročito dragi, jer je tada ovde, pred vojničkim genijem Karađorđevim i viteštvoom njegovih drugova naših predaka, zajedno sa ovim velikim utvrđenjima, pala i sama glava zemlje Beograd, današnja prestonica naše slavne i mile Otadžbine Srbije. Zato je baš na ovom mestu ponikao ovaj slavni spomenik .

Kraljevsko srbska rodoljubiva vojska nije mogla ostati ravnodušna prema neumrloj seni Oca Srbije Velikog Karađorđa, ovoga slavnog viteza, ovoga najvećeg Srbina, koji prenu namučeni srbski narod iz vekovnog ropstva 1804. godine, i koji je po rečima našeg pesnika Njegoša:

„dunuo život srbskoj duši...

srpske mišice junaštvom zapojio...

i varvarske lance srušio..."

Srbska vojska da bi dala zahvalnosti i divljenja seni Oca Srbije, Besmrtnog Vožda Karađorđa, podiže njemu, ostavlja Srpstvu ovaj skroman spomenik, koji će kroz vekove ukazivati novim pokolenjima na Oreol Slave, koji krasi besmrtnu glavu ovoga Velikana, i na zahvalnost današnje generacije Kraljevsko-srpse vojske. Srbska vojska je tim sretnija i ponosnija što ovaj spomenik ostavlja Srpstvu danas, dolazeći neposredno sa bojnih polja; sa osvećenog Kosova, iz Stare Srbije, Albanije, Maćedonije i Trakije, kuda je, po svetlom primeru Viteškoga Oca Srbije, gredila putem slave i časti i pronosila svoje pobedonosne Zastave iz boja u boj, iz slave u slavu, i odakle je dana došla da baš na ovom mestu svije svoje slavom uvenčane zastave da mirno otpočinu.

Gospodine predsedniče,

Kao predstavnika Kraljevske prestonice, ja Vas i ume Srpske vojske molim da primite na čuvanje ovaj spomenik, koji Kraljevsko Srbska Vojska preko Vas predaje u amanet prestonici Beogradu i milome Srpstvu.

Neka bi dao veliki Bog da ovaj spomenik bude žiža, oko koje će se skupljati Srbi sa svih strana, kad god ustreba da se razviju naše slavne zastave, te da nas povedu onamo, kuda je težio genije Velikoga Vožda Karađorđa.

Slava neumrlom Karađorđu!

Slava svima velikim sinovima srbskog naroda koji pade za čast i slavu Otadžbine!"

Nakon defilea, otkrivanja i predaje spomenika Voždu Karađorđu Beogradu i Srpstvu, defile je nastavljen prema Terazijama. Na svečanom ručku u Dvoru Kralju je nazdravio predsednik Ministarstva Nikola Pašić:

„Vaše Veličanstvo i Vaša Veličanstva,

U ovim istorijskim danima dozvolite mi, Vaše veličanstvo, da uzmem sebi slobodu da dadem izraza opštoj narodnoj radosti, što je Kosovo osvećeno, što je Slivnički zasenak sjaja srbskog oružja zbrisan, što je ime Srbinovo visoko uzdignuto – što je Velika Srbija stvorena....Trebalo je truda i požrtvovanja i stalnosti da se zaleče rane ranijijh godina da se državne finansije urede, da se ekonomsko stanje poboljša, da se finansijska moć države podigne i naoružanje vojske izvrši, da se Srbija vine iz unutrašnjih sitnih sporova na visinu zadatka srbskog naroda, i pristupi ostvarenju srpske zavetne misli .

... Oduševljena, spremna i neustrašiva srbska vojska – prva armija pod komandom Vašega uzvišenoga sina, a našega omiljenoga prestolonaslednika Aleksandra sudarila se je s Turskom silom na Kumanovu i u dvodnevnoj ljutoj bitci slavno je pobeđena turska vojska i Kosovo osvećeno.

Od te odsudne velike pobede, srbska vojska pod komandom mladog, oduševljenog i hrabrog prestolonaslednika išla je od jedne pobede do druge i oslobodila je uz pomoć ostalih armija celu Nemanjićku Staru Srbiju sa starim prestonicama naših starih kraljeva i careva....“

Nakon završetka ovog dela svečanosti, za oficire je u hotelu Bristol priređen banket, dok su vojnici imali ručak na Banjici.

Danas tog spomenika nema. Podignut na mestu gde je sada spomenik Zahvalnosti Francuskoj. Ovaj veličanstveni spomenik porušen je tokom bombardovanja Beograda 1915. godine i nikada nije obnovljen. Bio je jedna od svetinja Beogradske tvrđave. Novi spomenik Karađorđu naknadno je podignut pored Svetosavskog hrama na Vračaru.

Na kraju, da napomenemo i znamo, a u povodu stogodišnjice podsećanja na velike uspehe srpske vojske tokom balkanskih ratova kojima je konačno ostvarena petvekovna nacionalna težnja za oslobođenjem od turskog ropstva, da se imena slavno palih oficira, podoficira i vojnika nalaze se uklesana u velikom spisku na mermernim stubovima mauzoleja, zadužbini Kralja Petra Karađorđevića na Oplencu. Pod naslovom članka: „Kraljeva zadužbina – za junake“ stajalo je upisano:

„Da bi sačuvao spomen senima onih vitezova koji su za Kralja i Otadžbinu, za Krst Časni i Slobodu Zlatnu položili svoje živote po širokim poljima i visokim gorama Stare Srbije, Makedonije i Albanije, koji su svoje živote žrtvovali, da bi omogućili život petvekovnim robovima, Kralj Petar je naredio, da se izrade spiskovi svih za Narod i Otadžbinu palih Kosovski osvetnika, čijim će ponosnim imenima biti ukrašeni za večito sećanje i poimanje mermerni stubovi Kraljevske zadužbine na Oplencu u Topoli.

Hvala Kralju, koji time daje najlepši ukras svojoj bogatoj zadužbini!

Slava onima, koji su se žrtvujući se za nas sve i ostvarujući veliku Kosovsku ideju, pokazali dostojni ove pažnje svoga Kralja i svoje crkve."2

Pukovnik u penziji

Dr Rade S. N. Rajić

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za