BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Putin potpisao sporazume o pristupanju DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti Rusiji

RT: Putin potpisao sporazume o pristupanju DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti Rusiji
30.09.2022. god.
Dokumente sada treba da verifikuje Ustavni sud i Parlament

Predsednik Vladimir Putin potpisao je sporazume o uključivanju dve republike Donbasa, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, koje su proglasile nezavisnost od Ukrajine, u sastav Ruske Federacije. Ceremonija u petak označava početak formalnog procesa njihovog pristupanja Rusiji.

Predsednici Donjecke i Luganske Narodne Republike Denis Pušilin i Leonid Pasečnik, kao i lideri Hersonske i Zaporoške oblasti Vladimir Saldo i Evgenij Balicki, potpisali su sporazume o pristupanju zajedno sa Putinom na svečanosti.

Taj potez je usledio nakon zvaničnih zahteva Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i dva južna ukrajinska regiona, koji su proglasili nezavisnost, da se pridruže Rusiji. Sve četiri teritorije održale su referendume o tom pitanju između 23. i 27. septembra, na kojima je izražena ogromna podrška, prema rezultatima koje su ranije ove nedelje objavili lokalni izborni odbori.

U Donjecku je 99,23% građana glasalo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom, dok je Lugansk pokazao nešto nižu cifru od 98,42%. Zaporoška oblast je snažno podržala ideju odvajanja od Ukrajine i pridruživanja Rusiji sa oko 93% birača, a u Hersonskoj oblasti oko 87% glasača je glasalo za pridruženje.

Sporazumi će sada biti dostavljeni ruskom Ustavnom sudu, koji će ih proceniti kako bi se uverio da se ne krši Ustav. Kada budu odobreni, sporazume će prvo morati da ratifikuje Državna duma – donji dom ruskog parlamenta, a zatim Savet Federacije, njegov gornji dom.

Poslanici će takođe morati da donesu zakon o inkorporaciji dve republike i dva regiona u sastav Rusije. Donbaske republike, kao i Herson i Zaporožje, postaće deo Rusije čim Putin potpiše zakon.

U četvrtak je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin rekao da će se Donji dom ruskog parlamenta sastati 3. oktobra kako bi razgovarali o brojnim pitanjima, uključujući ratifikaciju sporazuma. Savet Federacije bi o ratifikaciji trebalo da raspravlja na redovnoj sednici 4. oktobra, potvrdila je u sredu predsednik Gornjeg doma Valentina Matvijenko.

„Ne vidim potrebu za vanrednim sednicama“, rekla je ona tada novinarima.

U februaru 2022. godine, Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države, optužujući Kijev da nije sproveo sporazume iz Minska, čiji je cilj bio da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. godine.

Rusija je 24. februara poslala trupe u Ukrajinu, navodeći potrebu da zaštiti Donbas. Takođe je zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. 

Hersonsku i Zaporošku oblast zauzele su ruske snage ubrzo nakon početka sukoba. Zvaničnici su od tada u više navrata razmatrali ideju o pridruživanju Rusiji pre nego što su na kraju održili referendume u septembru.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.


Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © AP / Mikhail Metzel / Kremlin pool / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »