Još žive slike užasa

NAPAD je počeo u zoru, bio je petak, 4. avgust 1995. godine, pao je Knin. Hrvatska vojska ušla je u mrtvi grad, koji minut iza podneva.
Pamtimo slike: usponom prema Oštrelju kuljaju kolone izbezumljenih, prognanih Srba, na Petrovačkoj cesti ponovo ubijaju decu, stradaju starci i njihova staza poterana sa Kupresa, posustaju konjske zaprege, mališani bez mleka, kraj puta umiru ljudi od tuge i umora.
Pamtimo reči Miće Zeca: "Poljubio sam prag i rekao do viđenja, a bilo je zbogom." Mićo je umro, koji dan posle, na poligonu Kozara kod Banjaluke. Dva, tri ropca i ispustio je dušu.
Za samo četiri dana, u drugom najvećem egzodusu Srba prognano ih je 280.000 sa Banije, Korduna, iz Like, Dalmacije, planula su njihova viševekovna ognjišta, domovi sravnjeni sa zemljom, zbrisano sve živo sa etnički najčistijih srpskih teritorija.
Danas je godišnjica ovog, etnički najsvirepijeg čišćenja Srba, još su žive slike užasa, zamrznute sekvence u pamćenju Mire Omčikus i njenih devojčica - za korak su, samo, umakle smrti.
Vita Galić u volovskoj zaprezi vukla je teško ranjenog sina, Mari Vujičić ubijena osmorica, ostao joj samo jedan sin, težak invalid.
Četvrtog avgusta 1995. na Krajinu je udarilo 50.000 hrvatskih vojnika, za čišćenje terena bilo je zaduženo još 10.000 bojovnika i 15.000 muslimanskih jurišnika pod komandom Atifa Dudakovića. Užas je zabeležila nečija kamera, jasne slike zločina videli smo tek posle 11 godina.
Pod najžešćim artiljerijskim udarom bilo je sve srpsko: od Knina, Petrinje, Kostajnice, Obrovca, Benkovca, Gline, Drniša, Kupresa... I sve krajiške opštine do Banjaluke - Drvar, Grahovo, Martin Brod, Šipovo, Mrkonjić, Knjuč i Krupa, Sanski Most.
Smrt je sejalo 700 tenkova, 1.800 artiljerijskih i raketnih oružja.
Američki avioni bombardovali su sve centre veze na Plješevici i Đelovcu. Uništeno je 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 79 crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 920 spomenika... Dvadeset pet hiljada srpskih kuća sravnjeno je sa zemljom.
U prvom naletu ubijeno je 1.960 Srba, umoreno 1.960 civila, 522 žene i 12 dece. Ostalo je 3.200 starih i nemoćnih koji nisu mogli u zbegove - deportovani su u logore.
Danas je crno slovo u srpskom kalendaru. U hrvatskom - dan pobede u domovinskom ratu. Hrvatska politička i naučna javnost "Oluju" smatra "legitimnom odbrambenom akcijom od velikosrpske agresije". Mi kažemo - dan zločina, u Hrvatskoj se slavi, svih ovih godina, uz šampanjac. A ove? U glavama hrvatskih zvaničnika ništa se nije promenilo.
Povratak Srba za koji se "zalažu" velika je prevara. Krajiški prognanici i danas su beskućnici. U Krajini je obnovljeno jedva 3.000 srpskih domova. Šta će ljudi bez krova nad glavom? A mnogi više ne znaju ni na koju adresu da se vrate - 1.110 sela i naselja u kojima su živeli više ne postoji.
U Srbiji ima još onih koji u izbegličkim centrima čekaju, stari i bolesni, iznemogli od praznih obećanja i tanke nade, u okruženju koje je oguglalo na njihovu muku. Sve je manje pruženih ruku, sve više očaja.
- Imam samo jednu želju, da što pre umrem - kazao nam je u kolektivnom centru, čak na Brezovici, Ostoja Krndija sa Kupresa, jedan od onih iz kolone koje je ovdašnja vlast gurala na Kosovo. I tamo zaboravila.
- Moja je želja da zločince, kad-tad, stigne pravda - govori Mitra Đurica, koja još ne skida crnu maramu za najmlađim sinom.
A Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", u opširnom saopštenju povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na Srpsku Krajinu kaže:
- Najveći paradoks ove agresije, kao i onih koje su joj prethodile je činjenica što je agresor bila članica UN, a Krajina je bila zona pod zaštitom iste organizacije. Paradoks je i to što su neke druge članice iste organizacije odobrile i učestvovale u samoj agresiji.
Štrbac je još dodao:
- Tužilaštvo Haškog tribunala, posle dugogodišnje istrage od 2001. godine, podiže optužnice protiv hrvatskih generala: Gotovine, Markača, Čermaka, uključujući i celokupni hrvatski politički, vojni i policijski vrh iz ratnog perioda, koji su "sudjelovali u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem prisilnog i trajnog uklanjanja Srba sa područja Krajine".
Uprkos ovakvim navodima u optužnici Tužilaštva Tribunala, zaključuje Štrbac, u Republici Hrvatskoj je još na snazi "deklaracija o `Oluji`", koju je usvojio Sabor u junu prošle godine. Tom deklaracijom agresiji se daju atributi "pobedničke, odlučujuće, nezaboravne hrvatske bitke".

PARASTOS

U CRKVI svetog Marka u Beogradu danas u 11 časova biće održan parastos stradalima u "Oluji". U organizaciji izbegličkih udruženja u 9.30 biće održan protesni skup ispred hrvatske ambasade, posle koga će se okupljeni okupiti u crkvi svetog Marka. Po završetku parastosa, u organizaciji Udruženje porodica nestalih i poginulih, na Trgu Nikole Pašića planiran je četvrti krajiški Ilindanski sabor.

SANJAJU ZAVIČAJ

SAVET za izbegle, prognane i raseljene, pri Izvršnom veću Vojvodine, uputio je oštru kritiku hrvatskim vlastima koje nisu obezbedile uslove za povratak prognanim Srbima. Osnovni uslov za povratak, stav je Saveta - krov nad glavom, a on je još san svima koji su u Hrvatskoj imali stanarska prava.

7.000 SVEĆA

BANJALUČANI su još 02. avgusta počeli obeležavanje 12. godišnjice egzodusa Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine. Ispred crkve Hrista Spasitelja u centru Banjaluke upaljeno je 7.000 sveća za stradale, a danas, u Sabornoj crkvi Svete trojice biće služen parastos.

BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE:  ZLOČINCE PRED LICE PRAVDE

- STALNO ću podsećati i zahtevati da svi koji su počinili zločine moraju da odgovaraju pred licem pravde - rekao je u petak predsednik Tadić, pošto je u crkvi svetog Marka u Beogradu upalio sveću za pomen žrtvama "Oluje". Predsednik Srbije razgovarao je sa predstavnicima udruženja porodica nestalih i ubijenih u akciji hrvatske vojske i preneo im da je u razgovorima koje je imao sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem insistirao na tome da se pitanja prognanih Srba rešavaju efikasnije, što uključuje obezbeđivanje sigurnosti, prava na zapošljavanje, ali i ispunjavanje svih drugih prava koja su im oduzeta tokom rata.
Tadić je izneo očekivanja da će Srbija nastaviti i ubrzati napore da se prevaziđu prepreke za rešavanje konkretnih problema izbeglih i raseljenih, pre svega kroz integraciju ili povratak.

KOLEKTIVNO PAMĆENJE

- SRPSKA zajednica u Hrvatskoj nastaviće da obeležava mesta stradanja Srba u vojnoj akciji "Oluja" i posle nje - rekao je u petak Milorad Pupovac, srpski poslanik u hrvatskom Saboru. On je objasnio da je "sasvim sigurno egzodus Srba u `Oluji`, kao i u `Bljesku`, tri meseca pre, sastavni deo kolektivne memorije Srba u Hrvatskoj, što želimo i da manifestujemo".