Nije PIO ono što je bio

 

Iz Vlade Srbije je nedavno najavljeno dvostruko povećanje penzija, i to od prvog novembra ove, i prvog januara naredne godine. 'Penzije će biti veće za kumulativno dvadeset odsto' najavili su iz Vlade.

 

 

Iako, na papiru, ovo deluje kao značajno povećanje penzija, ono u stvarnosti samo prati inflaciju i povećanje cene potrošačke korpe - i to ne u potpunosti. Naime problem punjenja fonda PIO, iz koga se isplaćuju penzije, postoji više od dvadeset godina. Procene su da za jednog penzionera treba između 1.3 i 1.7 zaposlenih koji rade u proizvodnji. Neki ekonomski stručnjaci smatraju da kada ovaj odnos pređe koeficijent od dva, to znači da će tada država morati da iz tekućeg budžeta finansira penzije, jer jednostavno neće biti dovoljno novca za njihovu isplatu.

 

Uz ovo, prosečno je i sve više starijih u Srbiji. Predstojeći popis treba da da pravu sliku i o broju penzionera, i o broju zaposlenih, ali i broju beba kojih je svake godine sve manje. Iako se poslednjih godina beleži blagi porast novorođene dece, ukupan decenijski trend je negativan, kao i u većem delu zemalja Evropske unije. Jedini izuzeci su Kipar i  Sicilija, te Albanija i područje Kosova.

 

I sama situacjja unutar PIO fonda, naravno, preslikava političke odnose u Srbiji. Iako je godinama važio za 'uporište' naprednjaka, PIO je nakon izbora 2020 'pripao' socijalistima. U svim filijalama širom Srbije se oseća manjak radne snage, te se na rešenja o penziji čeka mesecima. Vlada Srbije je još pre nekoliko godina zabranila nova zapošljavanja i u Fondu PIO, i u Fondu RFZO. I u Vranju je zanimljiv slučaj - dugogodišnji direktor i stručnjak Nenad Antić je dao otkaz u Filijali PIO i karijeru nastavio kao advokat.

 

Na kraju treba napomenuti i to da sve više penzionera u Srbiji ponovo radi. Male penzije, ali i hronični nedostatak radne snage, doveo je do toga da mnogi lekari, pravnici, inženjeri ali i vozači kamiona i autobusa rade i daleko nakon svoje sedamdesete. Ovaj trend je prisutan i u Evropi, gde neki rade i do svoje osamdesete, naročito u sektoru usluga, zanatstva i turizma.

 

 

G. Jovanović