„Hodajmo tragovima Gospodnjim koje je na duhovnu mapu našeg naroda ucrtao Sveti Sava“

28.08.2022. god.

Besjede Njegove svetosti patrijarha srbskog g. Porfirija i Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog g. Joanikija izgovorene u manastiru Savini

Besjede Njegove svetosti patrijarha srbskog g. Porfirija i Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog g. Joanikija izgovorene u manastiru Savini na svečanoj doksologiji u navečerje praznika Uspenija Presvete Bogorodice, 27. avgusta 2022. godine

Mitropolit Joanikije: Raduje se Sveti Sava, jer vidi da njegov naslednik vodi njegov narod putem Jevanđelja

Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu! Vaša Svetosti, braćo arhijereji, časni oci i sveštenici, oče igumane, predstavnici državnih organa i diplomatskog kora, braćo i sestre,

Slavimo dvostruki praznik; slavimo Uspenije Presvete Bogorodice, slavu ovog svetog hrama i manastira Savine, ali isto tako doživljavamo kao veliki praznik i dolazak Njegove Svetosti Patrijarha srbskoga g. Porfirija u ovaj grad na ovaj veliki praznik, a povodom 640. godina od osnivanja grada Herceg Novog. Zaista su velike svečanosti u manastiru Savini, u Herceg Novom, u Boki.

Vaša Svetosti, hvala Vam što ste odabrali da na ovaj veliki praznik i povodom velikog jubileja dođete u Herceg Novi da zajednički sa braćom arhijerejima ovde sabranim, sa sveštenstvom i vernim narodom, uznesete svoje patrijaraške molitve u ime svih nas pred Presto Božji i da Vašim molitvama i uz molitvenu podršku svih nas ovde sabranih izvedete Božji blagoslov i na ovaj grad, i na Boku, i na Crnu Goru, i na ceo verujući srbski narod širom zemnoga šara. Raduju se i nebo i zemlja i ovom prazniku i Vašem dolasku.

Vaša Svetosti, Vi idete stopama Svetog Save, nosite njegovu blagodat i njegov blagoslov i oprisutnjujete Svetog Savu ovde među nama, a ono što je najvažnije jeste da oprisutnjujete svojom patrijaraškom službom, kada vozglavljujete ovakve praznične liturgijske sabore, Samoga Spasitelja i Gospoda našeg Isusa Hrista. Raduje se Sveti Sava, jer vidi da njegov naslednik vodi njegov narod putem Jevanđelja, stopama i stazama Hristovim putem spasenja. Ovde je od davnina blagoslov Svetog Save, a svedočanstvo o tome je i samo ime ovoga manastira i najveće znamenje hrišćansko – krst Svetog Save, koji čuva i hrani ova svetinja. Vi, Vaša Svetosti, samo to još više potvrđujete, jer se preko Vas izlivaju se svi Božji blagoslovi na našu Crkvu i na naš srbski narod. Svima neka bude srećan ovaj praznik! Molim Vas, draga braćo i sestre, da pozdravite jednim gromkim aplauzom svog Patrijarha.

Patrijarh Porfirije: Mitropolit Amfilohije je od pustoši napravio sjeme koje je dalo bogate plodove

Visokopreosvećeni Mitropolite crnogorsko-primorski, braćo episkopi, gradonačelniče Herceg Novog i svi gradski čelnici, predstavnici državnih vlasti i društvenih organizacija, igumane ove sveštene svetosavske obitelji, sveštenici, monasi, monahinje, narode Božji: Novljani, Bokelji, Hercegovci, Crnogorci i svi drugi sa svih strana sabrani u ovaj predivni grad, u ovaj predivni sveti manastir, u ovaj predivni čas!

Sa blagoslovom Visokopreosvećenog Mitropolita crnogorsko-primorskog, ali i dobrotom i ljubavlju gradonačelnika Herceg Novog, evo nas po promislu Božjem ovde, u ovoj svetoj obitelji, uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice, uoči praznika One koja je u svemu i po svemu uzor i primer, ali i pokrov i zaštita čitavog ljudskog roda; uoči praznika One koja je svojom ljubavlju postala zastupnica pred Bogom čitavog ljudskog roda, ali i One koja svojim primerom ljubavi i smirenja pokazuje kakav treba da bude naš stav i odnos prema Bogu, ali i prema ljudima. U jednoj rečenici je sažet taj stav Presvete Bogorodice i u Njoj kao Iikone Crkve svih nas, a to je: Neka bude po volji Tvojojm Gospode! Nema ništa bez promisla Božjeg u našim životima. Imamo uspone i padove, imamo radosti i tuge, prolazimo kroz blagodatne trenutke, ali i iskušenja u svome životu. Sve to jeste, braćo i sestre, po promislu Božjem. Ništa nije bez Njegove ljubavi i Presveta Bogorodica je najbolji primer za tu istinu. Presveta Bogorodica jeste most koji spaja nas slabe, nemoćne, grešne, često promašene i izgubljene sa Carstvom Božjim, sa ljubavlju Njegovom. Ona nas premošćuje sa zemlje na nebo.

Sve je, braćo i sestre, večeras zbog toga veličanstveno: svešteno sabranje vas koji tako ispoljavate i svedočite svoju veru i svoju ljubav prema Crkvi Hristovoj, Srbskoj Pravoslavnoj i Svetosavskoj Crkvi, a isto tako i prema divnom gradu čijih 640 leta ovih dana i ove godine proslavljamo. To su sve veličanstveni razlozi koji su nas okupili na ovo svešteno sabranje. Jubilej Herceg Novog značajan je za njegove žitelje, za Boku Kotorsku, za Crnu Goru, ali i za Hercegovinu, kao i za naš narod gde god da živi i za našu Crkvu u celini.

I u mom srcu je, braćo i sestre, velika radost, jer ste danas i ovde, u ovoj jedinstvenoj svetinji koja se nalazi na najlepšem mestu od svih naših hramova i manastira, ovako dočekali srbskog Patrijarha. Za nas hrišćane, za Crkvu Božju Pravoslavnu, ne postoje granice ne samo u vremenu i u prostoru, nego i u večnosti. Zbog toga ja dubinski zasigurno znam da ste dočekujući veličanstveno srbskog Patrijarha, ovde večeras sa nama sabrali i sve predstojatelje Srpske Pravoslavne Crkve, sve velike jerarhe iz naše osmovekovne povesti na čelu sa Svetim Savom i sve svete iz roda našega; sabrali ste ovde u sveštenu Eparhiju crnogorsko-primorsku sve episkopije i sve svete hramove i manastire; od Pećke Patrijaršije, majke srbskih crkava; Sremskih Karlovaca, gde su se posvećivali cetinjski mitropoliti; do prestonog Beograda nad kojim blista hram Svetog Save; i dalje po svim otačastvenim nam zemljama i krajevima; i još dalje sve do prekomorskih zemalja prema kojima vekovima, a i danas, navigaju vaši admirali, kapetani i mornari, dedovi vaši, očevi i braća. Svi smo večeras jedno: jedno telo bogočovečansko, jednim duhom dišemo, živimo i mislimo, jedna smo Crkva Hristova, Pravoslavna, autokefalna.

U našoj Crkvi je, dragi Novljani, dragi Bokelji, poznato, a kome nije poznato neka čuje, da je poštovanje i proslavljanje Svetog Save, izuzimajući možda samo Hilandar, više nego u svim našim krajevima najizrazitije u Boki Kotorskoj. Ovde je na relativno malom prostoru, najveći broj hramova posvećenih Svetom Savi, toponima sa njegovim imenom, povesti i legendi koje se prenose s kolena na koleno i treba da se prenose. U Boki je, braćo i sestre, u Kotoru, Savin otac, veliki župan Stefan Nemanja, proslavljen u Gospodu kao monah Simeon, Sveti Simeon Mirotočivi, debelim zidovima utvrđivao svoju drugu prestonicu, a Sveti Sava je u Boki, na Miholjskoj Prevlaci, u manastiru Svetog arhangela Mihaila, osnovao Zetsku episkopiju i njenim duhovnim zidinama učvrstio naš pravoslavnih identitet, naš hrišćanski način života, tako da smo to što jesmo do dana današnjeg, o čemu najbolje svedoči današi sabor.

Sveti Sava je, u isto vreme, polazeći odavde na svoja putovanja u nas usađivao i kosmopolitski duh, potpunu otvorenost, ne samo toleranciju, nego spremnost da sa ljubavlju, kao potpuno ravnopravnog, prihvatimo drugog i drugačijeg. Otuda u Boki puno razumevanje sa braćom rimokatolicima ali i sa svima drugima; otuda ovde u jednoj rečenici nije tesno mletačkim, odnosno italijanskim, uzrečicama i izrazima i turskim toponimima. A naš način života, naš etos, treba takav da bude: kao Bokokotorski zaliv, dovoljno zatvoren u sebe, tj. dovoljno svestan sebe, a unutra lep, bogat, blagorodan; u isto vreme, kao široko more za sve otvoren i pristupačan, slobodan za komunikaciju, razmenu ideja, dobara i svega dobrog i dušekorisnog sa svima na svetu. I baš zato što je Bokokotorski zaliv svoj, baš zato što je svestan sebe, što ima svoj identitet, on je u isto vreme i svetski i, ako hoćete, i globalan.

Moram da kao rasadnike takvog svetosavskog duha, ali i svetolazarevskog, vidovdanskog i kosovsko-metohijskog, sa ponosom stavim u ravan i kraj u kome sam rođen, gde sam stekao pravoslavnu samosvest. To je Novi Sad sa Sremskim Karlovcima, jednako sa Herceg Novim uz koga idu Kotor i svi bokeljski gradići i mesta. Na oba mesta su podjednako, pogotovo od 18. i 19. stoleća do danas, utvrđivani Svetosavski i Kosovski zavet; na oba mesta i danas mi gradimo saživot sa drugim verama i narodima kao najveću dragocenost. Oba grada su, zahvaljujući ukorenjenosti u svetosavski i vidovdanski zavet, rasadnici i matice prosvete, nauke, književnosti, kulture, evo, već četvrto stoleće. Jer kao što Nebeski Jerusalim silazi u sve hramove donoseći u sadašnjost smisao višnjega života, tako su delatnosti i učenje Svetog Save i hristoobrazna žrtva Svetog kneza Lazara i kosovskih vitezova, putokazi našem narodu da kao Božji narod istraje i napreduje u svim okolnostima i burama svetske istorije.

Danas, kada proslavljamo 640. godišnjicu osnivanja grada, molitveno pominjemo i njegovog osnivača, koji se potpisivao sa Stefan, Božjom milošću kralj Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana. I on, Stefan Tvrtko I Kotromanić, svoj novi grad je podizao na pomenuta dva životna načela: na Svetosavskom zavetu, jer se i sam krunom nemanjićkih praroditelja krunisao nad grobom Svetog Save u manastiru Mileševi; i na kosmopolitskom, jer je Herceg Novi osnovan radi trgovine solju i unapređenja pomorskog saobraćaja.

Na posletku, reći ću samo par skromnih reči o ovoj svetinji, o manastiru koji se nalazi u kraju koji je nazvan po Svetom Savi, a takvo je i ime manastira. Svaka reč o Savini, o njenom značaju u istoriji Crkve i srbskog naroda, njenom monaštvu, ljudima koji su ovde dolazili na molitvu i odavde kretali u svet je nedovoljna. Stoga ću, po krajnje subjektivnom nahođenju, pomenuti dve ličnosti.

Prvo, jednog znamenitog arhijereja, čiji se grob i divni spomenik, možda najlepše spomen obeležje nekog srbskog arhijereja, nalazi ovde iza oltara. To je Episkop bokokotorski i dubrovački Gerasim Petranović. Izvanredni obnovitelj i graditelj crkvenog života, asketa i duhovnik, književnik, osnivač i urednik mnogih listova i časopisa, neumorni pregalac na dobro svog naroda u čitavom primorju, ukratko: lik svetitelja i prosvetitelja pravog svetosavskog tipa.

Drugi je, mnogi od vas ga i danas pamte i sećaju ga se s ljubavlju, otac Justin Dečanski i Savinski. I nemojte zameriti što ću opet biti subjektivan i iguman dečanske obitelji u periodu kada sam ja se pripremao za monaštvo i iguman u vreme kada sam postao monah u svetim Dečanima na Kosovu. On je trajni beleg, trajnu uspomenu, ostavio u našoj Crkvi pre svega brigom, čuvanjem i sabranjem monaštva u dečansku svetu lavru, ali i ovde, u ovom svetosavskom kraju, kada je postavljen za igumana Savine, otac Justin je ostavio trag pre svega dubokim čovekoljubljem. I danas se prenose njegove duhovne pouke i saveti kako onima koji žive kao monasi isto tako možda još više onima koji se nazivaju mirjanima. To su bile pouke, koje su neretko bile i duhovite, koje su hirurški tačno pronicale u dušu našeg savremenog čoveka i definisale duhovni, a isto tako i egzistencijalni, problem koji mnogi od nas danas imaju. Zahvaljujući velikom duhovnom iskustvu, prepisivao im je duhovni lek ili savet kako da nastave život u miru.

Imao sam duhovnu potrebu da potsetim na ova dva duhovna gorostasa, vladiku Gerasima Petranovića, svetitelja pravog svetosavskog tipa, i oca Justina, duhovnika, narodnog učitelja i okrepitelja. Naravno, ne možemo a da se ne setimo i velikog oca i duhovnika čitave Crne Gore i šire, velikog prosvetitelja i učitelja u našoj Crkvi, blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, čoveka koji je došao ovde u Crnu Goru, koja je malo reći bila duhovno opustošena, zaparložena, ali čoveka koji je imao Hrista u srcu i trpeljivo u smirenju zaorao duboku brazdu i posejao kvalitetno u Hristu seme Jevanđelja koje je za nepune tri decenije ne samo proklijalo, nego je dalo bogate i predivne duhovne plodove. Ti plodovi nisu samo manastiri prepuni monaha i monahinja, nisu samo parohije koje imaju svoje duhovne oce i sveštenike, nego ste to vi, braćo i sestre, pravoslavni hrišćani! To su vaša lica, to su vaše duše koje nose beleg, pečat i znak Hristov, a to znači znak ljubavi, znak jevanđeljskih vrednosti, znak spremnosti da u strpljenju i u otvorenosti srca bez početka i kraja činite sve da zadobijete i primite – upravo u skladu sa onim semenom Hristovim koji je blaženopočivši mitropolit posejao – sve i svakoga, da privedete sve i svakoga u svoje srce, u dušu svoju, u hram Hristov, u Crkvu Njegovu bez obzira na to ko kako sebe naziva ili ko zaista jeste jedno, drugo ili treće. Da imamo njegove molitve, a i mi da se molimo neprestano jedni za druge moleći i za njega.

Ne bi bio red da ja svojim rečima, pre nego što se sutra ponovo sastanemo da proslavimo Uspenje Presvete Bogorodice, okončam ovo obraćanje kada je o Savini na par stotina metara odavde, od ovog mesta, na jednoj meljinskoj terasi tik uz more, srbski Zlatoust, Sveti vladika žički i ohridski Nikolaj Velimirović zapisao: „Sva je Boka lepa, svaki je kutić njen za divljenje, ali jedno je mesto najlepše, jedno je utočište najsvetije, na jednome negolemom prostoru usredsredio je Tvorac sveta sve lepote prirodne. To mesto, taj mali Eden, jeste manastir Savina. Ako igde na ovoj grešnoj zemlji ima dostojna mesta za stanovište Boga, to je zaista ova sveta obitelj, to je srbsko primorsko svetilište“.

Hvala vam, braćo i sestre, na ovom sabranju. Ponosite se svojim divnim Herceg Novim, svojom Savinom. Hodajmo tragovima Gospodnjim koje je na duhovnu mapu našeg naroda ucrtao Sveti Sava. Njemu se danas molimo, a molimo se i Presvetoj Bogorodici, čije Uspenje slavimo, da Gospod nispošlje svoj mir, svoju ljubav, svaki svoj duhovni blagoslov na sve nas koji smo ovde sabrani, na sve vas koji živite ovde u Herceg Novom, u Boki Kotorskoj, ali i na sve ljude dobre volje koji ovde dolaze. Neka Gospod blagoslovi čitavu Crnu Goru da donese mir, ljubav i radost na sve ljude koji žive u njoj, da zasija Njegova istina, Njegova pravda, Njegova dobrota, Njegova sloboda i da blagoslov Njegov bude nad čitavim svetom, a mi zajedno sa Svetim Savom, zajedno sa Presvetom Bogorodicom da slavimo Njega, Jednoga u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i u vekove vekova. Amin! Srećan i blagosloven praznik i neka vas sve Gospod blagoslovi!

Izvor: Mitropolija

Izvor
Tanjug
foto: © Mitropolija crnogorsko-primorska/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »