Istorija i evolucija automobilske sirene

Postoji jedan deo automobila koji istovremeno pomaže da se spasu životi, razbesne drugi vozači i izazovu neprospavane noći mnogim stanovnicima grada, a to je automobilska sirena . Skromna sirena ne nailazi na veliku ljubav, ali je bila jedan od prvih dodataka, s obzirom na to da je ugrađena u „kočije bez konja“, što znači od samog početka automobila. Pa, ako ste zainteresovani za istoriju i evoluciju automobilske sirene , nastavite da čitate.

Neki od današnjih vozača mogu smatrati da je vožnja bez modernih pogodnosti, kao što su satelitska navigacija i USB portovi za punjenje pametnih telefona, prilično zastarela. Ali život bez automobilske sirene, posebno početkom 20. veka, kada su saobraćaj uključivali i konje, mogao je biti zaista poguban.

Tokom godina, trube su stekle lošu reputaciju, a to može biti zbog pojedinaca koji trube u autu i ​​kada treba i kada ne treba, kako bi iskalili svoj bes i frustraciju.

Međutim, tokom prvih dana automobilizma, prema Metu Andersonu, kustosu u muzeju Henrija Forda u Dirbornu, u Mičigenu: „Korišćenje sirene smatralo se ljubaznim. Od vas se očekivalo da zatrubite ako naiđete na pešake, da biste im rekli da se približavate. Smatrali bi vas nepristojnim ako ne koristite trubu, što je sušta suprotnost onome do čega smo danas došli."

Međutim, različiti delovi sveta znače različite običaje. Na primer u Kairu, gde je gust saobraćaj prekinut skoro stalnim trubanjem vozača. Čini se da se oslanjaju na zvučne informacije da bi locirali jedni druge.

Poreklo trube

Na prelazu iz 19. u 20. vek postojale su tri različite automobilske sirene: vazdušna, plastična i ona koja liči na sijalicu i radi stiskanjem, kao Maksimilijan Topalović u filmu „Maratonci trče počasni krug „.

Mogli biste da imate trubu koja je bukvalno urezana u vašu izduvnu cev, tako da kada biste je pokrenuli, zvučalo bi slično kao što je imala parna lokomotiva. Ili električna sirena, koja je sličnija današnjoj.

Pionir u tehnologiji automobilskih sirena bio je Miler Riz Hačison, strastveni pronalazač koji je kasnije postao glavni inženjer u laboratoriji Tomasa Edisona Vest Orange (Nju Džersi). Među njegovim izumima, poput ranog slušnog aparata, bila je i sirena automobila koja će postati sinonim za čitavu eru.

"Ahuga" (Ahooga)

Klakon, koji je patentiran 1908. godine, bio je Hačinsonov najprepoznatljiviji doprinos svetu automobila. Ovaj uređaj jedinstvenog zvuka postao je sveprisutan kao i Ford model T , za koji je često bio pričvršćen. U gradovima širom sveta, prepoznatljiv zvuk modela T bio je upravo Klakonova nezaboravna „ahuga “.

A šta je dalo klakonu njegov jedinstveni zvuk? Kao što isti istoričar automobila, Anderson, kaže: „Postoji dijafragma o koju zupci na rotirajućem točku udaraju. Pokreće ga električni motor, ali kako točak ubrzava, dobijate onaj "ahoo" zvuk, dok kada uspori, čujete "ha" zvuk iza njega. Zbog toga je dobila nadimak "Ahuga" .

Nakon prelaska sa Fordovog modela T na model A, Klakon truba je već počela da nestaje do 1930-ih. Na njegovo mesto došle su jednostavnije električne sirene koje su uglavnom ostale relativno iste do danas.

Moderna sirena

Po rečima Matijasa Fišera, rukovodioca proizvodnje automobilskih sirena kompanije „Boš automotiv“: „ U suštini, funkcija sirene je i dalje ista kao na početku“. Pošto je proizvodio trube za automobile od 1921. godine, Bosch je sada vodeći dobavljač za proizvođače automobila uključujući BMV, Chrisler, Fiat, Ford, General Motors, Honda, Mercedes-Benz, Porsche, Renault, Subaru, Volvo i mnoge druge.

Moderne sirene traju duže i koriste manje energije i manje elektromagnetnih smetnji nego ranije. Antikorozivni materijali su pomogli da im se produži životni vek, a teflonski filteri koje koristi Bosch pomažu u sprečavanju da prljavština i vlaga dođu do sirene, tako da traje duže i ima isti kvalitet.

"Bosch" proizvodi tri tipa: sirena diska, fanfara i sirena kompresora. Poslednji od ova tri se koristi samo u komercijalnim vozilima, kao što su autobusi i kamioni sa prikolicom. Inače, kako kažu iz "Boša", truba diska proizvodi oštriji metalni zvuk, dok truba pojačana fanfarama emituje harmoničniji i puniji zvuk. Ovo pomaže da se objasni zašto neki automobili emituju snažniji zvuk, dok drugi imaju bogatiji (i manje dosadan) zvuk.

Trubite na sopstvenu odgovornost

Dok je funkcionalna automobilska sirena obavezan deo opreme na svim putničkim vozilima, kada su u pitanju sami uređaji, svaka država odlučuje šta je legalno, a šta nije. Da citiram profesora Milana Vujanića, našeg poznatog stručnjaka za bezbednost saobraćaja:

„Upotreba je dozvoljena u situacijama kada je nečija imovina ili zdravlje ugroženi. Na primer, zabranjena je upotreba sirena u blizini bolnica i škola, ali to važi samo pod uslovom da niko nije u opasnosti po život ili da može doći do oštećenja“. Osim toga, rizikujete novčanu kaznu, tj. ako policajac može da dokaže da ste vi igrali, što ponekad nije tako lako.

Problem je što se kod nas sirene najčešće zloupotrebljavaju. Recimo, kada se na semaforu upali zeleno, ako prvi ne upali istog trenutka, ostali počinju mahnito da trube. Zašto? U redu, kratko upozoriti nekoga, ako je osoba možda nešto pomislila i odlutala, ali zatrubiti nekome ko, na primer, ne može da upali jer mu se auto zaustavio, to zaista nema smisla. U svemu treba da postoji umerenost, uključujući i duvanje u trubu. Koristite sirenu samo po potrebi.

I za kraj…


Nadamo se da su vam istorija i evolucija automobilske sirene bili zabavni. U suštini, sirena je jedan od veoma važnih dodataka svakog automobila. Bez ispravne sirene ne možete da prođete ni tehnički pregled, a kamoli da registrujete automobil.

Automobili agencije Unirent rent a car su redovno servisirani, sve je provereno, uključujući i sirenu, tako da ako se odlučite da iznajmite neki od njih, ne morate da brinete, sve je u najboljem redu. Sretan put ili bi-biiiiip!