BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Razgovori sa Rusijom bi značili poraz Ukrajine i Evrope - Kijev

RT: Razgovori sa Rusijom bi značili poraz Ukrajine i Evrope - Kijev
13.08.2022. god.
„Prilika da se dobije ovaj rat mnogo važnija od bilo kakve situacione pauze“, kaže ukrajinski zvaničnik

Kijev je odbacio mirovne pregovore sa Moskvom u postojećim okolnostima, upoređujući bilo kakve pregovore sa „civilizacijskom katastrofom“. Ponovni početak pregovora ne bi ništa doprineo ciljevima ukrajinske vlade, rekao je za ukrajinski "Babel" Mihail Podoljak, pomoćnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

„Danas Ukrajina nema motiva da vodi pregovore“, rekao je Podoljak, dodajući da je „prilika da se dobije ovaj rat mnogo važnija od bilo kakve situacione pauze“.

Započinjanje dijaloga u sadašnjim okolnostima samo bi „formalizovalo“ poraz Ukrajine i Evrope, kao i „evropskih vrednosti“, dodao je on.

„Pregovori sa Rusijom danas bi značili samo jedno - Rusija je pobedila... Da li ste spremni za to?“

 

On je upozorio da će poraz Ukrajine označiti i „kolaps globalnog sistema bezbednosti i sistema demokratskih vrednosti“. Postizanje primirja sada ne bi zaustavilo dalje sukobe, rekao je on, dodajući da bi Rusija mogla pokrenuti još jedan napad na Ukrajinu u nekom trenutku u budućnosti.

Podoljak je takođe uporedio ideju o pokretanju mirovnih pregovora sa Moskvom sa vođenjem pregovora sa nacističkom Nemačkom 1942. godine, kada su nacisti okupirali velike delove sovjetske teritorije, uključujući celu Ukrajinu.

„To se ne može ni zamisliti. Svaki razgovor u tom trenutku i sa tim [odnosom snaga] značio bi civilizacijsku katastrofu“, rekao je on.

Početkom avgusta Kremlj je signalizirao spremnost da sklopi mirovni sporazum sa Kijevom, istovremeno upozoravajući da će postići ciljeve svoje vojne operacije u Ukrajini bez obzira na spremnost Kijeva da popusti.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je tada da su dve zemlje blizu rešavanja nesuglasica na način koji je prihvatljiv za Rusiju, ali je nacrt sporazuma pripremljen tokom sastanka u Istanbulu odbacila Ukrajina. Kijev je prekinuo razgovore sa Moskvom nakon što je optužio Rusiju da je počinila navodne ratne zločine, navod za koji je Rusija rekla da je zasnovan na izmišljenim dokazima.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, koji je posetio Moskvu početkom avgusta, takođe je rekao da je moguće rešenje pregovaranjem i naveo da nedavni „početni uspeh“ sporazuma o izvozu žitarica treba iskoristiti za postizanje prekida vatre.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.


Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Sputnik / Aleksandr Kryazhev / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »