BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Stoltenberg: Svrha NATO-a nije da izazove rat, svrha je da se spreči rat, sačuva mir, kao što je radio više od 70 godina

Stoltenberg: Svrha NATO-a nije da izazove rat, svrha je da se spreči rat, sačuva mir, kao što je radio više od 70 godina
04.08.2022. god.
Deo današnjeg govora generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga

"NATO je zajednica g
de je osnovna ideja da je napad na jednu zemlju napad na sve. Jedan za sve svi za jednog.

Njegova svrha nije da izazove rat. Svrha je da se spreči rat, sačuva mir, kao što je NATO radio više od 70 godina.

Sada je to važnije nego ikada, u opasnijem svetu, sa ratom u Evropi, gde je Rusija napala Ukrajinu.

Predsednik Putin je vojnom silom napao čitavu nevinu zemlju i narod da bi postigao svoje političke ciljeve. 
Ono što on zaista radi je izazivanje svetskog poretka u koji verujemo. Gde sve zemlje, velike i male, mogu da biraju svoj put. Ne prihvata suverenitet drugih zemalja.

Na kraju krajeva, rat je pokrenuo njegov zahtev za ruskom kontrolom nad Ukrajinom. I njegov zahtev da se NATO ne širi dalje.
On ne poštuje želju Ukrajine da postane deo naše zajednice.
Ili suverene odluke drugih zemalja da podnesu zahtev za članstvo u NATO. U ovom sukobu, NATO ima dva zadatka - da podrži Ukrajinu.
i spreči da se sukob preraste u rat punog razmera između NATO-a i Rusije.

Prvo, o podršci Ukrajini.
Podržavamo Ukrajinu u njenom pravu na samoodbranu.
Pravo je sadržano u međunarodnom pravu.
Ukrajinski narod je pokazao veliku hrabrost tokom celog rata.

Od kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine, NATO i zemlje NATO-a kao što su SAD, Kanada, Velika Britanija i Turska pomažu Ukrajini.

Mnogo više zemalja sada daje doprinos, uključujući Norvešku.
Doprinos Norveške borbi Ukrajine se veoma poštuje.
Na samitu NATO-a u Madridu pre nešto više od mesec dana, sve zemlje NATO-a su se složile da ćemo ih podržavati koliko god bude potrebno.

Imamo moralnu odgovornost da ih podržimo.
Oni su nezavisna država, sa preko 40 miliona ljudi, koji su neopravdano podvrgnuti brutalnom agresorskom ratu.
Vidimo ratna dela, napade na civile i razaranja koja nisu viđena od Drugog svetskog rata. Ne možemo biti ravnodušni prema ovome.

Ali, i u našem je interesu da predsednik Putin ne uspe u svojim ambicijama u Ukrajini. 
Svet u kome je lekcija za Putina da on dobija ono što želi upotrebom vojne sile je takođe opasniji svet za nas. Ako Rusija dobije ovaj rat, on će imati potvrdu da nasilje funkcioniše. Onda bi druge susedne zemlje mogle biti sledeće.


 


Plaćamo cenu za našu podršku Ukrajini.
Za vojnu, humanitarnu i finansijsku podršku.
Za sankcije koje su dovele do povećanja inflacije i poskupljenja u našim zemljama.

Ali zapamtite – cena koju plaćamo može se meriti u novcu.

Cijena koju Ukrajina plaća meri se ljudskim životima.
Stotine ubijenih ili ranjenih svakog dana.

Ono što sada vidimo je brutalan i krvavi rat iscrpljivanja.
Rusko napredovanje je ponovo zastalo.

A Ukrajinci su pokazali sposobnost da uzvrate i zauzmu teritoriju i planiraju kontraofanzivu na jugu.

Drugi zadatak NATO-a je da spreči širenje rata. To činimo i time što nismo strana u ratu – ne ulazimo u Ukrajinu sa trupama.
To činimo i tako što jasno pokazujemo da će napad na zemlju NATO-a izazvati odgovor celog NATO-a. Zato povećavamo naše vojno prisustvo na istoku alijanse.

Od izbijanja rata imamo oko 40.000 vojnika pod komandom NATO-a, uglavnom na istoku. Podržava ih značajan broj aviona i brodova.
Na Samitu u Madridu u junu usvojili smo novo, veliko jačanje naše odbrane.

Novi model snaga, sa namenskim snagama koje su unapred dodeljene za odbranu određenih zemalja NATO-a. 
Preko 300.000 snaga u visokoj pripravnosti širom Alijanse i više unapred pozicioniranog vojnog materijala, prvenstveno za odbranu istočnog dela Alijanse.

Ili kako su stari Rimljani rekli:
„Ako želite mir, morate planirati rat.
Odvraćanje sprečava sukob.

Predsednik Putin je takođe verovao da će upotrebom vojne sile dobiti manje NATO-a u blizini granice sa Rusijom. Njegovi ciljevi i zahtevi prema NATO-u su da povučemo svoje snage, uklonimo svu vojnu infrastrukturu i da ne primamo više država članica.

On je postigao suprotno. 
Jači i jedinstveniji NATO, agilniji i odlučniji. Sa više snaga na granici. I Finska i Švedska, koje će uskoro biti punopravne članice alijanse. Ovo je bio njihov izbor.

Pre nekoliko sati, američki Senat je ratifikovao pristupne protokole. Time je broj saveznika koji su sada ratifikovali pristupanje Finske i Švedske NATO-u 23. A nekoliko njih je blizu završetka svojih nacionalnih procesa. Do sada je ovo bio najbrži proces pristupanja u modernoj istoriji NATO-a.

Putin nas naziva agresivnim i ekspanzivnim NATO-om.
Ovo je priča koju nikada ne smemo da prihvatimo.
To su slobodne, demokratske zemlje koje su same izabrale.

Njihovo pristupanje će ojačati NATO. To će ojačati odbrambenu saradnju u nordijskom regionu. I ojačaće Norvešku.

Rat predsednika Putina protiv Ukrajine i njegove pretnje susednim zemljama zabrinjavaju i Norvešku. Već dugi niz godina vidimo da se Rusija ponovo naoružava na severu. Sa naprednim nuklearnim oružjem, hipersoničnim projektilima i više baza.

I, nažalost, takođe moramo da shvatimo ozbiljno kada vodeći ruski političari prete da će prekinuti sporazum o liniji razgraničenja sa Norveškom. Sporazum koji reguliše našu zajedničku granicu na moru u Barencovom moru i Arktičkom okeanu i velike resurse koji se tamo nalaze.

Sporazum o liniji razgraničenja pregovarao je [premijer] Jonas kada je bio ministar spoljnih poslova. Uradio je sjajan posao koji je obezbedio vrednosti Norveške i sređene dugoročne odnose sa susednom zemljom.

Dobrosusedski odnosi zahtevaju jasne granice.
Sporovi oko granica mogu dovesti do velikih sukoba.

Pretnje Rusije i jačanje ruske vojske znače da NATO jača svoje prisustvo na severu. Kao i Norveška. Dobro je što Norveška ulaže u nove borbene avione. Avione za pomorski nadzor.
I ima više aktivnosti u severnom regionu. Opasniji svet znači da moramo više da ulažemo u odbranu. Da sačuvamo mir", saopštio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.


Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: nato.int/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.



Ostale novosti iz rubrike »