Zašto volim Vranje

27.06.2022. god.

Volim Vranje.

Volim jutra u Vranju.

Volim tople noći u Vranju.

A posebno volim legende koje se prenose s kolena na koleno i prate tu "dušu" I "duh" moje čaršije - bas onako kako ja to vidim, doživljavam i osećam.

Rodjena sam u Vranju, u ulici koja je mirisala na lipu, živu ogradu i cveće koje nikako nismo smeli da kidamo. U ulici gde se večito čula dečija graja, gde je sve odjekivalo od veselog dovikivanja igre žmurke....

Toliko boja, glasova i doživljaja - kao da je neizbrisivo iz sećanja - secanja koje pamtimo mi koje smo imitirale "Lokice" i neka od nas preuzimala ulogu Zdravka Čolića, toliko da se orila cela 22.Decembra...Kao da smo juče bile "Mi snežne pahuljice" u nasoj novoj školi... I da uvek je bilo I "publike" sastavljene od mladjih sestra I brace...

Kao da smo se još tada spremali za neke nove i veće uloge, ozbiljnije, pred TV ekranima, mikrofonima I ljudima, a opet, tako deca u duši...jer se svaki put do dana danasnjeg desava da se pri susretima sećamo našeg predivnog detinjstva...

Jutra u Vranju su predivna, sveža, "petlovi pojev i Morava czvni" - na zaista poseban način. Buka dodje tek u podne, a do tada oživljava polako svaki sokak, ulica, komšiluk I

i ljudi... Grad kao Grad, reči ce mnogi, ali ovde treba sve to osetiti - "sas merak I na t'nlak"...

A onda noć...noć je u Vranju posebno topla, kroz mirise, čuje se često truba iz Gornje čaršije, a drhtaj koji prozima je neobjapnjiv, specifičan, temperamentan i senzibilan...

To je od Vranja...to je nešto što osete ljudi, to je nešto što je mene inspirisalo da napišem nekoliko pesama na "nas" vranjski - onakoj....

I možda to neko neće osetiti, ali za one koji bi da upiju ove moje napisane reči o Vranju- mozda ćete ih osetiti baš kroz tu pesmu...

I dobrodošli

ETE TAKOJ

Ete takoj,

Prvi put

Tknasmo se sas pogled

Salte kroz trepke samo

Onakoj - uzput,

Onakoj - kd neznaš

Merak li beše

Pričina li, salte dok ideše...

Ete takoj

Pa se sretnasmo

Pa se pogledasmo

Pa ubavinja neka

I milina

Ostana,

da se razvukuje po nas...

Ete takoj

Sg, već kako pile

Mače,

Kako vile,

Suđenice li

Što li reknaše

Naše se duše

Pa sretnaše...

Ete takoj

Ništa do sg

Ništa

Od zboruvanje

Od kazuvanje

Ogovaranje

Ne prozborismo

Ete takoj

Znaješ ti

A znajem i ja

Da se duše naše

Dogovoriše

Od iskanje ,

Ništa ne tražiše

Samo poznavanje

I sreću davanje

Tuj

Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »