Početna stranica > Novosti
U 2021. godini Rusija je činila 40% uvoza prirodnog gasa u EU, 27% nafte i 46% uglja. Od samog početka isporuka gasa u Evropu, krajem 60-ih godina prošlog veka, SSSR, a potom i Rusija polazile su od toga da energetska saradnja treba da ostane van politike. Nakon zaoštravanja retorike iz krugova u EU negativno nastrojenih prema Rusiji, još 2000-ih godina ovog veka, dosljedno je pozivan Brisel da ne politizuje saradnju u ovoj oblasti, skretana je pažnja partnerima da se saradnja u energetskom sektoru odvija u interesu obe strane, da se približavaju privrede Rusije i zemalja EU i da se daje stabilizujući doprinos očuvanju bezbednosti na evropskom kontinentu.
Na pozive samih članica EU, u nastojanju da poveća obostrano korisnu saradnju sa našim zapadnim susedima, Rusija poslednjih decenija sprovodi nove naftno-gasne projekte u Rusiji, postavljajući za njih odgovarajuće gasovode i naftovode u pravcu Evrope. U te svrhe je 2000. godine pokrenut Energetski dijalog Rusija-EU, formirana je njegova razgranata struktura, 2013. godine usvojena je Mapa puta za energetsku saradnju između Rusije i EU do 2050. godine, približavanje energetskih standarda, svrsishodnost koordinacije usvojene energetske strategije.
Čak i tokom gasnih „sukoba“ između Rusije i Ukrajine 2005-2006. i 2008-2009, kao i nakon 2014. godine, Rusija je pokazala pouzdanost i garantovala nesmetano snabdevanje energentima u skladu sa svojim obavezama. Na Forumu zemalja izvoznica gasa u Dohi u februaru 2022. godine, ruska strana je potvrdila svoju posvećenost nastavku izvoza prirodnog gasa na međunarodna tržišta, uključujući Evropu.
Neosnovano saopštavajući navodne planove Rusije da zaustavi isporuke ugljovodonika Evropi, zlobnici u EU i inostranstvu svim silama pokušavaju da otrgnu Rusiju od Evrope, da raskinu sve veze, iako će to naneti ogromnu štetu privredama zemalja EU i njihovih građana. Navodi da Moskva koristi zalihe energije u političke svrhe postao je deo informacionog rata koji su Brisel i Vašington pokrenuli protiv Rusije, što je u suprotnosti sa činjenicama, jer potonji nastoji da poveća izvoz svog gasa u Evropsku uniju.
Ne postoje prave alternative ruskim energentima na evropskom tržištu u bliskoj budućnosti. Ako njihova ponuda bude ograničena, privreda i građani EU će se suočiti sa ogromnim poteškoćama. To se dobro razume u nekim prestonicama EU. Stoga, posebno, u pozadini izjava o odbijanju ruskih energetskih resursa, jedan broj zemalja sada, naprotiv, u stvarnosti povećava kupovinu ruskog prirodnog gasa za pumpanje u svoja podzemna skladišta.
Dakle, očigledno je da upravo Evropska unija, uvodeći ili planirajući uvođenje unilateralnih sankcija na isporuku ruskih energenata, politizuje energetski sektor, pokušava da iskoristi međuzavisnost potrošača i dobavljača energije kao instrument političkog pritiska, istovremeno nanoseći štetu svojoj sopstvenoj privredi i socio-ekonomskom blagostanju svojih građana, destabilizujući ionako tešku situaciju na svetskim energetskim tržištima. Odluka usvojena na sastanku Evropskog saveta 30-31. maja 2022. o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte i naftnih derivata u EU potvrđuje da EU nije spremna da odustane od ove opake prakse, bez obzira na interese svetske zajednice.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Mit da Rusija koristi zalihe energije u političke svrhe
17.06.2022. god.
U 2021. godini Rusija je činila 40% uvoza prirodnog gasa u EU, 27% nafte i 46% uglja. Od samog početka isporuka gasa u Evropu, krajem 60-ih godina prošlog veka, SSSR, a potom i Rusija polazile su od toga da energetska saradnja treba da ostane van politike. Nakon zaoštravanja retorike iz krugova u EU negativno nastrojenih prema Rusiji, još 2000-ih godina ovog veka, dosljedno je pozivan Brisel da ne politizuje saradnju u ovoj oblasti, skretana je pažnja partnerima da se saradnja u energetskom sektoru odvija u interesu obe strane, da se približavaju privrede Rusije i zemalja EU i da se daje stabilizujući doprinos očuvanju bezbednosti na evropskom kontinentu.
Na pozive samih članica EU, u nastojanju da poveća obostrano korisnu saradnju sa našim zapadnim susedima, Rusija poslednjih decenija sprovodi nove naftno-gasne projekte u Rusiji, postavljajući za njih odgovarajuće gasovode i naftovode u pravcu Evrope. U te svrhe je 2000. godine pokrenut Energetski dijalog Rusija-EU, formirana je njegova razgranata struktura, 2013. godine usvojena je Mapa puta za energetsku saradnju između Rusije i EU do 2050. godine, približavanje energetskih standarda, svrsishodnost koordinacije usvojene energetske strategije.
Čak i tokom gasnih „sukoba“ između Rusije i Ukrajine 2005-2006. i 2008-2009, kao i nakon 2014. godine, Rusija je pokazala pouzdanost i garantovala nesmetano snabdevanje energentima u skladu sa svojim obavezama. Na Forumu zemalja izvoznica gasa u Dohi u februaru 2022. godine, ruska strana je potvrdila svoju posvećenost nastavku izvoza prirodnog gasa na međunarodna tržišta, uključujući Evropu.
Neosnovano saopštavajući navodne planove Rusije da zaustavi isporuke ugljovodonika Evropi, zlobnici u EU i inostranstvu svim silama pokušavaju da otrgnu Rusiju od Evrope, da raskinu sve veze, iako će to naneti ogromnu štetu privredama zemalja EU i njihovih građana. Navodi da Moskva koristi zalihe energije u političke svrhe postao je deo informacionog rata koji su Brisel i Vašington pokrenuli protiv Rusije, što je u suprotnosti sa činjenicama, jer potonji nastoji da poveća izvoz svog gasa u Evropsku uniju.
Ne postoje prave alternative ruskim energentima na evropskom tržištu u bliskoj budućnosti. Ako njihova ponuda bude ograničena, privreda i građani EU će se suočiti sa ogromnim poteškoćama. To se dobro razume u nekim prestonicama EU. Stoga, posebno, u pozadini izjava o odbijanju ruskih energetskih resursa, jedan broj zemalja sada, naprotiv, u stvarnosti povećava kupovinu ruskog prirodnog gasa za pumpanje u svoja podzemna skladišta.
Dakle, očigledno je da upravo Evropska unija, uvodeći ili planirajući uvođenje unilateralnih sankcija na isporuku ruskih energenata, politizuje energetski sektor, pokušava da iskoristi međuzavisnost potrošača i dobavljača energije kao instrument političkog pritiska, istovremeno nanoseći štetu svojoj sopstvenoj privredi i socio-ekonomskom blagostanju svojih građana, destabilizujući ionako tešku situaciju na svetskim energetskim tržištima. Odluka usvojena na sastanku Evropskog saveta 30-31. maja 2022. o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte i naftnih derivata u EU potvrđuje da EU nije spremna da odustane od ove opake prakse, bez obzira na interese svetske zajednice.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Ivan Rudnev/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.