Zahtev stranaka nemačke vladajuće koalicije da Bundestag donese rezoluciju o BiH i Srbiji

Stranke nemačke vladajuće koalicije podnele su Bundestagu predlog rezolucije ("Zahtev poslaničkih grupa SPD, BUNDNIS 90/ZELENI i FDP - Podržite Bosnu i Hercegovinu u kretanju ka boljoj budućnosti"), koji je objavljen u zvaničnim parlamentarnim materijalima Bundestaga (BT-Drucksache 20/2035).

U tekstu se u negativnom smislu pominje srbski narod i njegova građanska i politička prava garantovana Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom, kao i konstitutivnost naroda u BiH, a optužuje se i Srbija. Rezolucijom se traže drastične mere, stavljanje van snage Dejtonskog sporazuma sa Ustavom BiH, i podržava se rad "visokog predstavnika".

Predlog rezolucije prenosimo u celosti:

Nemački Bundestag

20. izborni saziv

30.05.2022

Zahtev
Poslaničkih grupa SPD, BUNDNIS 90/ZELENI i FDP

Podržite Bosnu i Hercegovinu u kretanju ka boljoj budućnosti

Bundestag želi da odluči:

I. Nemački Bundestag utvrđuje:

Dejtonski mirovni sporazum od 14. decembra 1995. pomogao je okončanju skoro četvorogodišnjeg brutalnog rata u Bosni i Hercegovini. U ovom ratu po brojkama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ubijeno je najmanje 105.000 ljudi i još 2,2 miliona ljudi prognano. Počinjeni su brojni najteži zločin protiv čovečnosti i ratni zločini. Tužni vrhunac zločina bio je genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, prvi genocid u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. Rat u Bosni i Hercegovini i genocid u Srebrenici su izuzetno opasni posledice više nacionalističke i etno-nacionaličke politike. To je  politika, koja konstruiše pretpostavljenu grupnu pripadnost, deli ljude i huška jedne na druge i koja ne zazire od pomeranja granica, proterivanja i ubistava. Na kraju, ali ne i najmanje važno, „rat u Bosni“ i genocid u Srebrenici predstavljaju neuspeh međunarodne zajednice da se usprotivi sa svom odlučnošću toj politici.

Posleratni poredak u Bosni i Hercegovini sledio je zamisao zajedničkog života svih ljudi u jednoj zajedničkoj državi i osiguranju trajnog mira. Mirovni sporazum, kancelarija visokog predstavnika, međunarodne mirovne snage i perspektiva članstva u Evropskoj uniji značajno su doprineli tome da od 1995. godine nije više bilo teške eskalacije nasilja u Bosni i Hercegovini. S druge strane, Dejtonski sporazum je ostavio zemlju bez funkcionalne državne strukture i sa  sačuvanim etničkim podelama koje su se produbile kao posledica rata umesto da se prevaziđu. Rezultat je ustav koji je delimično nedemokratski, koji favorizuje klijentelizam favorizovan i diskriminiše mnoge građane i građanke Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina stoga ostaje zemlja sa ogromnim izazovima. Navodne etničke razlike se ciljno instrumentalizuju od strane nacionalno-političkih elita zemlje u srbskim, hrvatskim i bošnjačkim partijama, pojačavaju i koriste za lično bogaćenje i očuvanje sopstvene moći. Decenijama su blokirane reforme kako bi se održao povoljan ambijent za korupciju i klijentelizam, što jače podstiče pojedine lidere na separatizam, mržnju i huškanja - kao i na odvraćanje pažnje od zastoja i društvene frustracije, za koju su upravo krive te iste politike snage. Posebno delovanje narodno-nacionalističkih političara kao Milorada Dodika, sada člana državnog predsedništva, i Dragana Čovića, predsedavajućeg stranke HDZ BiH je usmereno ka tome da se uništi Bosna i Hercegovina kao zemlja i domovina raznoobraznog stanovništva. Ta politika predstavlja pretnju miru u jugoistočnoj Evropi; to je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njenih država članica i međunarodne zajednice.

Ne stimuliše se sa političke strane jedno političko i društveno suočavanje sa ratnim zločinima, sa ciljem pomirenja i izgradnje poverenja unutar stanovništva, koja bi istovremeno doprinela tome da žrtve i njihovi rođaci dobiju pravdu. Poricanje genocida iz Srebrenice, pre svega od strane vođstva bosanskih Srba, ali i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca dijametralno su suprotni odšteti i pomirenju. Posebno zabrinjavajuće je to što se kroz školske istorijske knjige ratni zločinci prikazuju kao heroji, što ciljano indoktrinira nove naraštaje i time sprečava pomirenje.

Ima puno primera humanosti koji će jedva naći mesto u kulturi sećanja. Politika komemoracije koja bi mogla mnogo da doprinese pomirenju priznavanjem ove posvećenosti, do sada se suviše retko sretala.

U decembru 2021., parlament entiteta bosanskih Srba – Republike Srpske – izglasao je povlačenje iz vojske na državnom nivou i iz pravosudnog i poreskog sistema centralne vlade. Od jula 2021. godine predstavnici Republike Srpske bojkotuju državne institucije. U Banjaluci su ponovljene neustavne, paravojne parade u prisustvu visokih predstavnika Srbije i Rusije. Ponavljanje i trenutno uvek oštriji zahtevi da se entitet bosanskih Srba otcepi povećavaju unutrašnje tenzije. Secesionistička retorika i tekući napadi na zajedničke  institucije od strane vlade Republike Srpske nastavljaju da potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum. Dalje podrivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i evropskog pravnog poretka, posebno Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016. godine, nosi značajne rizike spoljne i bezbednosne politike za EU.

I dalje je nerešen zadatak da zemlja dobije jedan ustav i jedno pravo glasa /ili: izborni zakon/, koji nije diskriminisano prema tri grupe naroda. Evropski sud za ljudska prava je u svojim presudama više puta jasno stavljao do znanja da ne sme biti rezervi u pogledu prava da se kandiduje. Etnonacionalna podela se mora savladati i garantovati jednakost svih građana i građanki. Mora se sprečiti da jednostavno menjanje izbornog zakona bez promene ustava samo prikriva postojanost etničke podele, i čak je nastavlja odnosno uvršćuje. Predstojeći izbori u jesen ove godine zahtevaju najviši nivo međunarodne pažnje i podrške. Opstrukcija, bojkot ili manipulacija izbora od strane pomenutih snaga izazvala bi ozbiljne posledice.

Neverovatna korupcija u celoj zemlji i na svim nivoima dovela je do masovne, sve veće emigracije, posebno mladih i dobro obrazovanih građana i građanki u inostranstvo. To znači dodatni, težak teret za razvoja Bosne i Hercegovine. Poslednjih godina u proseku 100.000 ljudi godišnje napušta zemlju. Bogaćenje na račun ljudi i njihovih perspektiva mora da prestane. Bundestag podržava napore zemlje BiH da se u najtežim uslovima aktivno suzbija korupcija u državi i upravi. Zaustavljanje ovog razvoja i podrška zemlji sa novim perspektivama jedan je od glavnih zadataka procesa integracije u Evropsku uniju. 

Civilno društvo u Bosni i Hercegovini zaslužuje najveće poštovanje, koje se ne da obeshrabriti u svojim neumornim naporima protiv nacionalizma i korupcije i za pomirenje i suočavanje sa zverstvima rata. Hrabrost žena da progovore o seksualnom nasilju, koje su pretrpele tokom rata, dovela je do toga da Ujedinjene nacije 2008. godine priznaju silovanje kao zločin protiv čovečnosti i kao oružje rata. Demokratsko civilno društvo i proevropske, demokratsko-političke snage Bosne i Hercegovine moraju se posmatrati kao naši najbliži partneri za reforme i budućnost zemlje kao članice Evropske unije. Njihova upozorenja da su naivni prema namjerama nacionalističkih elita i osjećaj da ih se nedovoljno sluša u evropskim pregovorima sa političkim liderima u Bosni i Hercegovini treba shvatiti ozbiljno. Civilno društvo u Bosni i Hercegovini zaslužuje veću podršku i mora biti uključeno u pregovore i procese donošenja odluka mnogo više nego ranije.

Ovih dana mora postojati vrlo jasno upozorenje na rizik da ozbiljna politička kriza u Bosni i Hercegovini preraste u bezbednosnu krizu. Aktuelna politička situacija i delovanje delova političke elite zabrinjavaju i ugrožavaju teško stečeno dostignuće mira u Jugoistočnoj Evropi. Pripadnici političkog vođstva Srbije ne samo da da se ne distanciraju od etničko-nacionalističkih ideja "Velike Srbije", već svojim izjavama potpiruju takve ideje. Ne treba ni potcenjivati energičnu podršku ruskog rukovodstva pod predsednikom Putinom snagama podela u regionu. Rusija ima neskriveni interes da destabilizuje region Zapadnog Balkana, a time i Evropsku uniju. Kao suverena država, Bosna i Hercegovina ima pravo da slobodno bira svoje saveze. U tom kontekstu, Bundestag pozitivno prihvata volju zemlje da se približi NATO-u između ostalog putem usvajanja Akcionog plana za članstvo iz 2019. godine. 

Osim toga, ruski agresorski rat protiv Ukrajine i akcije predsednika Putina pokazuju da su ciljano pokretanje gigantskih humanitarnih katastrofa, razaranja velikih razmera, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, nažalost, takođe deo evropske realnosti 21. veka i za neposrednu budućnost ostaju zamislivi. Evropska unija stoga mora da mobiliše svu svoju snagu i potencijal da se suprotstavi svim pokušajima destabilizacije i da odbrani demokratiju i mir u sopstvenom susedstvu.

II. Nemački Bundestag izjavljuje:

Kao Savezna Republika Nemačka, priznajemo našu istorijsku i evropsku odgovornost za održavanje mira, stabilnosti i jačanje regije Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini. Saradnja sa demokratski legitimisanim institucijama i jačanje pluralističkog, demokratskog civilnog društva promoviše mir u zemlji i regionu. Štitimo međunarodno pravo i njegove institucije u Bosni i Hercegovini. Nemački Bundestag bi stoga pozdravio da federalna vlada razmotri obnovu podrške operaciji EUFOR Althea kao doprinos stabilizaciji Bosne i Hercegovine i implementaciji Dejtonskog sporazuma.

Savezna Republika Nemačka i Evropska unija su posvećene pouzdanoj Perspektivi pristupanja EU za sve države Zapadnog Balkana. Nemački Bundestag ističe svoj interes na daljoj integraciji BiH u Evropsku uniju i aktivno će podržavati zemlju i dalje u njenim težnjama. Takođe ćemo stimulisati implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016. godine i koristiti postojeće instrumente kako bi se osiguralo dugoročno očuvanje stabilnog mira u Bosni i Hercegovini i dostigla transformacija u snažnu, pluralističku demokratiju.

Podržavamo sprovođenje 14 reformskih prioriteta EU. To je od suštinskog značaja za dodeljivanje statusa kandidata za EU. Bosna i Hercegovina će dobiti iz višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. znatnu uslovljenu podršku EU i moći će, između ostalog, da profitira od podnetog privrednog i investicionog plana za Zapadni Balkan kroz subvenciju do devet milijardi evra. Separatistička nastojanja su nespojiva sa ovom finansijskom podrškom.

Evropska unija snosi istorijsku odgovornost za prevazilaženje nepotpunog ustava Bosne i Hercegovine. Donošenje ustava zasnovanog na demokratskim principima, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i u okviru inkluzivnog procesa koji uključuje civilno društvo i opoziciju, predstavlja neizostavni korak u pristupanju zemlje EU. Neophodna izmena Ustava i izbornog zakona Bosne i Hercegovine moraju imati za cilj prevazilaženje etničkih podjela u zemlji. Relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava (posebno u predmetima Sejdić-Finci, Zornić, Pudarić, Šlaku i Pilav) moraju biti implementirane u potpunosti i suštinski. Bundestag sa velikom zabrinutošću vidi kako se povećava negativan uticaj susednih država na moguću reformu izbornog zakona. Takozvani „princip legitimnog predstavljanja“ treba odbaciti. Po mišljenju Bundestaga, on je, između ostalog, suprotan ravnopravnom učešću svih građana i građanki u političkom procesu i nije u skladu sa vrednostima i standardima EU, to bi dodatno produbilo podjelu Bosne i Hercegovine i otežalo provođenje relevantnih presuda Evropskog suda za ljudska prava. Stvaranje dodatnog trećeg entiteta, uz postojeću Federaciju Bosna i Hercegovina i Republiku Srpsku bi bila pretnja teritorijalnom integritetu zemlje i bilo bi oštro suprotstavljeno cilju pluralističkog građanskog društva. 

Iz istorijske i evropske odgovornosti za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, mi ćemo delovati dosledno. O budućnosti svoje zemlje odlučuju lokalni politički lideri. Međutim, ne možemo i nećemo dozvoliti ponovnu eskalaciju nasilja u regionu. Takođe, odlučno odbacujemo svaki oblik etnonacionalizma i sugestiju pomeranja granica duž lokalne većinske populacije. Integritet Bosne i Hercegovine nije upitan. Bundestag izričito pozdravlja zakon koji inkriminiše negiranje genocida u Srebrenici, ratne zločine i veličanje osuđenih ratnih zločinaca.

III. Nemački Bundestag zahteva od Savezne vlade da

1. političke vođe odlučno pozove na deeskalaciju i razgradnju internih podela;

2. u EU nastavi da zagovara sankcije u bliskoj koordinaciji sa SAD i Ujedinjenim Kraljevstvom usmerenih protiv lica, institucija i preduzeća koje 

a. podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni pravni subjektivitet Bosne i Hercegovine;

b. ozbiljno ugrožavaju bezbednost u Bosni i Hercegovini ili

c. dovode u pitanje Opšti okvirni sporazum za Dejtonski/Pariški mir i njegove anekse, uključujući one sadržane u merama za njegovu implementaciju;

3. zahteva od političkih lidera Srbije, takođe s obzirom na tekući proces pristupanja EU, i Hrvatske vrlo jasno da se distanciraju od etničko-separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini;

4. razmotri ponovnu podršku nemačkih oružanih snaga za operaciju EU-FOR Althea kao jasan signal podrške Nemačke;

5. ojača Ured Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (OHR), odnosno promoviše izveštavanje u telima međunarodne zajednice, podrži ga u implementaciji agende 5+2 i poveća njegove resurse;

6. stimuliše državnu kontrolu izdavanja malokalibarskog oružja, da bi se sprečila ilegalna trgovina oružjem;

7. jača operativnu saradnju, posebno u oblasti rada policije i opštedržavne otpornosti sa nemačkim osobljem;

8. predano prati približavanje Bosne i Hercegovine NATO-u i da aktivno doprinose implementaciji Akcionog plana za članstvo;

9. aktivno nastavi „Berlinski proces”;

10. odlučno insistira na implementaciji presuda Evropskog suda za ljudska prava kako bi doprinela prevazilaženju etničkih podela u zemlji i uklanjanju ozbiljnog demokratskog deficita;

11. odlučno insistira zajedno sa OHR-om, Evropskim Savetom, Evropskom unijom i OEBS-om na integritetu izbornog procesa na predstojećim izborima za Predsjedništvo, Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine, parlamentima Federacije i Republike Srpske i deset kantona u oktobru 2022.;

12. podrži održavanje slobodnih, tajnih i fer izbora 02. oktobra 2022. i obezbedi za to tehničku pomoć;

13. jače uslovi davanje sredstava iz bilateralne razvojne saradnje, posebno višegodišnjeg finansijskog okvira IPA pretpristupnih fondova, a u vezi sa demokratizacijom i integritetom Bosne i Hercegovine i preispita korišćenje sredstava međunarodnih finansijskih institucija, posebno MMF i EBRD;

14. da se zahteva na evropskom nivou intenzivno praćenje reformskog procesa u Bosni i Hercegovini od strane evropskih institucija na lokalnom nivou i za jednu intenzivnu saradnju specijalnog predstavnika EU sa demokratskim i reformski orijentisanim akterima i akterkama u politici i civilnom društvu;

15. podržava saradnju civilnog društva i demokratskih aktera i akterki u Bosni i Hercegovini značajno jače kao do danas i da podrži inicijative za suočavanje sa prošlošću i za trajno pomirenje među ljudima;

16. posebno izgradi dalje širenje podrške ženama i mladima;

17. se zalaže za kontinuirano i osetljivo procesuiranje seksualizovanog ratnog nasilja, nastalih trauma, kao i za odgovarajuće propise za kompenzaciju i psihološko savetovanje i podršku za pogođene koristiti;

18. nastavi da podržava bilateralnu Regionalnu kancelariju za mlade (RICO), kako finansijski tako i politički, i apeluje na Evropsku komisiju za institucionalnu podršku za RICO koristiti;

19. doprinese stvaranju perspektive u pogledu obrazovanja i rada za mlade ljude u Bosni i Hercegovini kako bi se suprotstavili ogromnoj emigraciji;

20. se angažuje kod Vlade Bosne i Hercegovine za društvenu integraciju, traženje posla i medicinsku integraciju civila invalida rata;

21. podrži mere za klimatski prihvatljivu energetsku industriju i veću energetsku efikasnost;

22. obezbedi da projekti sa zemljama Zapadnog Balkana dobiju povećanu finansijsku i institucionalnu podršku u sledećim oblastima i institucionalno kroz sopstvene mere u sledećim tačkama:

a. Programi razmene za novinare i predstavnike i predstavnice civilnog društvo kao i nauke;

b. razmena iskustva u oblasti dualnog obrazovanja

c. istraživanja i univerzitetska saradnja;

d. projekti civilnog društva u oblasti jačanja vladavine prava;

e. rad nemačkih političkih fondacija;

f. Programi za jačanje medijske pismenosti i otpornosti na njih kampanje dezinformisanja.

Berlin, 30.05.2022.

Dr. Rolf Mützenich i Poslanička grupa

Katharina Dröge, Britta Haßelmann i Poslanička grupa

Christian Dürr i Poslanička grupa