RT: Jedinstvo EU o sankcijama Rusiji se ruši - Nemačka

30.05.2022. god.

Nemački ministar ekonomije upozorava na slabljenje „jedinstva“ u EU dok se blok bori da postigne dogovor o naftnom embargu protiv Rusije

Jedinstvo koje je EU pokazala nakon što je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu počinje da se „ruši“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek. Upozorenje dolazi uoči samita bloka na kojem će se razgovarati o novom paketu sankcija Moskvi i potencijalnom naftnom embargu.

„Posle ruskog napada na Ukrajinu, videli smo šta može da se desi kada Evropa bude ujedinjena. S obzirom na sutrašnji samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se ruši i ruši“, rekao je Habek na konferenciji za novinare.

EU se bori da se dogovori o uvođenju embarga na naftu Rusiji, a mnoge zemlje članice izražavaju zabrinutost da bi taj potez postao fatalan za njihove ekonomije. Mađarska, koja većinu svoje nafte dobija iz Rusije, najistaknutiji je protivnik embarga, upoređujući potencijalni efekat potpune zabrane sa „atomskom bombom“. Sličnu zabrinutost zbog embarga izrazile su i druge zemlje koje nemaju izlaz na more, odnosno Češka i Slovačka.

Ranije ove nedelje, predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponudila je objašnjenje zašto EU i dalje kupuje rusku naftu.

„Ako bismo potpuno, odmah, od danas, isključili [rusku] naftu, Putin bi mogao da naftu koju ne prodaje EU iznese na svetsko tržište, gde će cene rasti, i prodati je za više, a to bi ispunilo njegove ratne ciljeve“, rekla je fon der Lajen.

Diplomate EU su pokušale da pronađu kompromisno rešenje za ćorsokak sankcija, pokrenuvši embargo zabranom isporuke ruske nafte morem, dok su naftovode izuzeli od potencijalnih ograničenja. Pokušaj je, međutim, očigledno propao, jer zemlje EU sada pokušavaju da se dogovore o ograničenjima tokom samita zakazanog za ponedeljak i utorak.

EU je uvela više paketa sankcija Rusiji nakon što je Moskva pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Global Look Press / ZB / Annette Riedl Source / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
EU
sankcije
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »