BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Ako Finska ili Švedska budu žrtve agresije, mi ćemo im pomoći svim potrebnim sredstvima, navode Danska, Island i Norveška

RT: Ako Finska ili Švedska budu žrtve agresije, mi ćemo im pomoći svim potrebnim sredstvima, navode Danska, Island i Norveška
17.05.2022. god.

Danska, Island i Norveška pridružile su se sve većem broju zemalja koje nude odbrambena obećanja Švedskoj i Finskoj, a koje su formalno krenule put članstva u NATO savezu.

Pozivajući se na „pravo Helsinkija i Stokholma da izaberu sopstvene bezbednosne aranžmane“ kao suverene nacije, tri evropske države su saopštile da će braniti Švedsku i Finsku u slučaju da budu napadnute dok budu prolazile kroz proces prijave za NATO.

„Bezbednost Finske i Švedske je pitanje od zajedničkog interesa za sve nas. Ukoliko Finska ili Švedska budu žrtve agresije na svojim teritorijama pre nego što dobiju članstvo u NATO, mi ćemo pomoći Finskoj i Švedskoj svim potrebnim sredstvima“, navodi se u zajedničkom saopštenju i dodaje da će „odmah započeti pripreme kako bi ova bezbednosna uveravanja bila efikasna“.

Nove odbrambene garancije stigle su na dan kada je Švedska zvanično objavila da će zatražiti članstvo u NATO-u, dan nakon što je to isto učinila susedna Finska. Lideri obe zemlje izrazili su zabrinutost nakon ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara, tvrdeći da je to suštinski promenilo bezbednosno okruženje u regionu.

Moskva je dugo upozoravala na nastavak širenja vojnog saveza predvođenog SAD-om na istok, smatrajući taj blok „mehanizmom usmerenim ka konfrontaciji“. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nedavno je rekao da će članstvo Finske ili Švedske sigurno povećati „vojne tenzije“ u istočnoj Evropi, dok je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predložio raspoređivanje nuklearnog oružja na zapadnoj granici Rusije.
 
Čini se da je predsednik Vladimir Putin u ponedeljak dao blažu reakciju, rekavši da Moskva „nema problema“ sa Stokholmom ili Helsinkijom i da njihovo ulazak u NATO „ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji“.
 
On je, međutim, dodao da će „širenje vojne infrastrukture na ovu teritoriju [Švedsku ili Finsku] svakako izazvati naš odgovor“ i da će reakcija Rusije „biti zasnovana na pretnjama koje će nam biti stvorene“.
 
Dok su brojne zemlje već ponudile bezbednosna obećanja dvema potencijalnim državama NATO-a, među kojima su SAD, Britanija i sam vojni savez, njihovo članstvo zavisiće od jednoglasne podrške 30 članica bloka. Turska je do danas jedini član koji je javno izneo primedbe.
 
U ponedeljak je predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da dve nordijske države „dovode teroriste da govore u svojim parlamentima“ i „nemaju jasan nedvosmislen stav protiv terorističkih organizacija“, misleći na separatističku Kurdistansku radničku partiju i Revolucionarni narodni oslobodilački front, koje je Ankara zabranila. Uprkos predstojećim sastancima sa zvaničnicima obe zemlje, on je rekao da oni neće uticati na odluku Ankare.

„Ne bismo im rekli `da` ulasku u NATO, bezbednosnu organizaciju. Doći će da nas ubede. Žao mi je, ne moraju da se muče“, dodao je on.

Izvor: RT


Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © AP / Olivier Matthys / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »