Revizija istorije: Modni trend ili put ka novom konfliktu?

11.05.2022. god.

Novije vreme, koje se obično računa od 1900 godine, sakupilo je u sebi ogromnu količinu različitih po svojoj prirodi, pojava i događaja. S jedne strane dva svetska rata i "hladni" rat, hiljadu državnih prevrata, revolucija za oslobođenje država kolonijalnog sveta, a sa druge strane brzi napredak nauke, tehnike, umetnosti i neviđeni ekonomski rast. Ali ipak u bezbroj višerazmernih procesa proteklog XX i ovog XXI veka, posebno mesto zauzima Drugi svetski rat i pobeda nad nacizmom i fašizmom, čiju odlučujuću ulogu je imao Sovjetski Savez i njegovi saveznici. Upravo ona, Pobeda maja 1945.godine, obezbedila je budućnost čovečanstvu i otkrila nove mogućnosti za njegovo razviće.

Za Pobedu nad nacizmom, čovečanstvo je platilo ne malu cenu - više od 55 miliona ljudskih života, i to ne računajući ranjene i one koji su zadobili povrede, i takođe razrušena infrastruktura. Ali sama strašna sudbina pala je na Sovjetski Savez, koji je tokom ratnih godina izgubio 26,6 miliona svojih kćerki i sinova, od kojih je 14 miliona poginulo u žestokim uslovima perioda okupacije zapadnih regiona SSSR-a od strane nacističke Nemačke, a takođe ne manje 30% nacionalnog bogatstva. Ali sovjetski narod nije klonuo i izgnavši vraga sa svoje teritorije, nije uspeo da se oporavi od teških gubitaka rata (1944-1945), pomogavši narodima Evrope da se izbave od nacističkog jarma i započne obnovu razrušene zemlje.

Međutim, s obzirom na neizvesnu smenu generacija, odlazak ratnih veterana, logoraša, građani okupirani od nacističkih zemalja - nosioci istinite istorijske pameti, brze promene balansa sila na granici XX-XXI veka, globalizacija i nova paradigma društveno ekonomskog razvoja koju je čovečanstvu nametnuo Zapad, praksa revizije i prekrajanje istorije Drugog svetskog rata postala je široko rasprostranjena. U poslednjoj dekadi sve više je aktivno u međunarodnom i informacionom prostoru da se ubacuje slobodno tumačenje istorijskih činjenica (ispada da je SSSR napao na nacističku Nemačku!), iskrivljuju se podaci o strašnim zločinima nacizma (koncentracioni logori "Osvencim", "Buhenvaljd" i drugi bili su teške kolonije!), rešenja Ninberškog procesa (ispada da su komande RSHA i Vermahta, samo obični vojnici koji ispunjavaju nečija naređenja, oni nisu prestupnici, već žrtve okolnosti!), a Sovjetski Savez se izjednače sa nacističkom Nemačkom i smatraju ga odgovornim za podstrekivanje i posledice Drugog svetskog rata. I, sve to se radi negledajući na svetsko priznanje položaja Međunarodnog Vojnog tribunala u Nirnbergu, saglasno s tim, da ubistva i istrebljenja civilnog stanovništva, koja su se desila do i za vreme rata, smatraju se zločinima protiv čovečnosti i nemaju zastarelost!

U takvom slučaju, nije li vreme da UN, OBSE, savet Evrope, druge međunarodne organizacije sa autoritetom, a takođe takve zemlje kao Austrija, Belgija, Mađarska, Luksemburg, Češka, Francuska, FRG, Švajcarska i Izrael, čija zakonodavstva predviđaju pravnu odgovornost za negiranje zločina nacističke Nemačke i njenih satelita, prestati stidljivo, zarad trenutnog profita i licemernog evroatlanskog jedinstva, ignorisati činjenice grubog izvrtanja istorije Drugog svetskog rata i sprečiti izvrtanje najtragičnijih stranica? Javno manifestovanje na granici vekova, razvoj i želja pristalica unipolarnog sveta, koja je u poslednje vreme široko razvijena, da neutrališu ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi u Drugom svetskom ratu, izolujući njegovog naslednika - Rusiju na međunarodnoj areni i prevesti Rusiju iz kategorije zemlje pobednice u kategoriju države agresora, sledeći cilj nije samo uništenje istorijske pameti, već i obnova novih formi nacizma i fašizma u državnim i nacionalnim razmerama. Međutim, treba imati na umu da nemarno rukovanje rezultatima Drugog svetskog rata, svesno formiranje iskrivljenih slika prošlosti i transformacija političkih sećanja, koji su i dalje univerzalna platforma za međudržavni i međuetnički dijalog, mogu stvoriti nove još veće razarajuće konflikte.

I, zato, čovečanstvu, posebno SAD-u i zemljama Evrope, potrebno je da se odluče šta će da izaberu u XXI veku - produžetak bezčovečne prakse krvavih revolucija i beskonačnu seriju ratova ili mirnu koezistenciju i postepeno razviće civilizacije čoveka sa svom raznolikošću svojih kultura, etničkih grupa, religija i pogleda na svet.

Andrej Vladimirovič