Početna stranica > Novosti
U Moskvi postoji uverenje da su Vašington, London i druge zapadne prestonice, a ne Kijev, pravi donosioci odluka kada je u pitanju Ukrajina, objasnio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je rekao da su, po savetu SAD-a i Velike Britanije, kijevski pregovarači odustali od okvirnog sporazuma postignutog prošlog meseca u Istanbulu.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Pozicija Ukrajine određuje se u Vašingtonu, Londonu i drugim zapadnim prestonicama - Lavrov
26.04.2022. god.
U Moskvi postoji uverenje da su Vašington, London i druge zapadne prestonice, a ne Kijev, pravi donosioci odluka kada je u pitanju Ukrajina, objasnio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je rekao da su, po savetu SAD-a i Velike Britanije, kijevski pregovarači odustali od okvirnog sporazuma postignutog prošlog meseca u Istanbulu.
Ukrajinski i ruski pregovarači sastali su se u Turskoj krajem marta. Rusija je zatim uzela predlog Ukrajine, stavila ga u „ugovorni“ format i poslala u Kijev, da bi so potom vratile „radikalno drugačije“ ideje što je bio „ogromni korak unazad“, rekao je Lavrov u intervjuu ua Prvi kanal.
„Pouzdano znamo da ni SAD, kao ni Velika Britanija, koja na sve moguće načine pokušava da nadoknadi svoj trenutni usamljeni status nakon izlaska iz EU, nisu savetovale Zelenskog da ubrza pregovore, već da svaki put pooštri svoju poziciju“, rekao je Lavrov. Povlačenje posle Istanbula, dodao je Lavrov, „urađeno je po savetu naših američkih ili britanskih kolega. Možda su i Poljaci i Balti odigrali neku ulogu tu“.
U međuvremenu, zapadni lideri, kao što su britanski premijer Boris Džonson i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj dali su izjave da Rusija „mora biti poražena“ i da sukob treba da se reši „na bojnom polju“, dok šalju oružje u Kijev, primetio je Lavrov.
„Pouzdano znamo da ni SAD, kao ni Velika Britanija, koja na sve moguće načine pokušava da nadoknadi svoj trenutni usamljeni status nakon izlaska iz EU, nisu savetovale Zelenskog da ubrza pregovore, već da svaki put pooštri svoju poziciju“, rekao je Lavrov. Povlačenje posle Istanbula, dodao je Lavrov, „urađeno je po savetu naših američkih ili britanskih kolega. Možda su i Poljaci i Balti odigrali neku ulogu tu“.
U međuvremenu, zapadni lideri, kao što su britanski premijer Boris Džonson i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj dali su izjave da Rusija „mora biti poražena“ i da sukob treba da se reši „na bojnom polju“, dok šalju oružje u Kijev, primetio je Lavrov.
„To oružje je legitimna meta za ruske oružane snage“, rekao je ministar spoljnih poslova.
„Skladišta, uključujući i zapad Ukrajine, više puta su postala takva meta. Kako drugačije? NATO u suštini ide u rat sa Rusijom preko proksija i naoružava ga.”
Dok „iznosi čini“ protiv Trećeg svetskog rata, Zapad podgreva sukob oružjem i nada se da će se Ukrajina „boriti protiv Rusije do poslednjeg čoveka“ kako bi naškodio Moskvi, rekao je Lavrov.
„Skladišta, uključujući i zapad Ukrajine, više puta su postala takva meta. Kako drugačije? NATO u suštini ide u rat sa Rusijom preko proksija i naoružava ga.”
Dok „iznosi čini“ protiv Trećeg svetskog rata, Zapad podgreva sukob oružjem i nada se da će se Ukrajina „boriti protiv Rusije do poslednjeg čoveka“ kako bi naškodio Moskvi, rekao je Lavrov.
„Znate, dobra volja nije neograničena“, dodao je on.
„Ako nije uzvraćena, onda to ne doprinosi procesu pregovora. Kao i ranije, mnogi od nas su uvereni, kao što sam već pomenuo, da se prava pozicija Ukrajine određuje u Vašingtonu, Londonu i drugim zapadnim prestonicama“, rekao je on, napominjući da su neki politikolozi naveli da treba razgovarati sa NATO-om, a ne sa Zelenskim.
Međutim, Lavrov je takođe istakao da Rusija nije imala mnogo sreće da direktno razgovara sa NATO-om. Kada je Moskva u decembru 2021. predstavila svoje bezbednosne predloge SAD-u i NATO-u, oni su ljubazno saslušani, a zatim ignorisani.
„Prilično nepristojno su jasno stavili do znanja da ono što je potrebno za našu bezbednost, da nije na nama da odlučujemo“, rekao je Lavrov.
Ciljevi „specijalne vojne operacije“ koju je ruski predsednik Vladimir Putin objavio 24. februara nisu se promenili, rekao je Lavrov – uništavanje vojne infrastrukture u Ukrajini koja preti Rusiji, sa najstrožijim merama kako bi se svaka šteta po civilno stanovništvo svela na minimum.
„Ako nije uzvraćena, onda to ne doprinosi procesu pregovora. Kao i ranije, mnogi od nas su uvereni, kao što sam već pomenuo, da se prava pozicija Ukrajine određuje u Vašingtonu, Londonu i drugim zapadnim prestonicama“, rekao je on, napominjući da su neki politikolozi naveli da treba razgovarati sa NATO-om, a ne sa Zelenskim.
Međutim, Lavrov je takođe istakao da Rusija nije imala mnogo sreće da direktno razgovara sa NATO-om. Kada je Moskva u decembru 2021. predstavila svoje bezbednosne predloge SAD-u i NATO-u, oni su ljubazno saslušani, a zatim ignorisani.
„Prilično nepristojno su jasno stavili do znanja da ono što je potrebno za našu bezbednost, da nije na nama da odlučujemo“, rekao je Lavrov.
Ciljevi „specijalne vojne operacije“ koju je ruski predsednik Vladimir Putin objavio 24. februara nisu se promenili, rekao je Lavrov – uništavanje vojne infrastrukture u Ukrajini koja preti Rusiji, sa najstrožijim merama kako bi se svaka šteta po civilno stanovništvo svela na minimum.
Lavrov je takođe naveo kako bi se sukob mogao završiti.
„Kao u svakoj situaciji u kojoj se koriste oružane snage, sve će se završiti sporazumom“, rekao je on.
„Ali njegovi parametri će biti određeni fazom neprijateljstava u kojoj budu kada sporazum postane stvarnost.“
Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.
„Kao u svakoj situaciji u kojoj se koriste oružane snage, sve će se završiti sporazumom“, rekao je on.
„Ali njegovi parametri će biti određeni fazom neprijateljstava u kojoj budu kada sporazum postane stvarnost.“
Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.
Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
Izvor: RT
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Ministerstvo inostrannыh del Rossiйskoй Federacii/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.