RT: Zelenski saopštio finansijske gubitke Ukrajine

22.04.2022. god.

Ukrajina tvrdi da je sukob sa Rusijom prouzrokovao štetu od 550 milijardi dolara, a od Zapada traži sedam milijardi dolara mesečno

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je saopštio Svetskoj banci i MMF-u da je njegova zemlja već pretrpela više od pola biliona dolara štete i da joj trebaju milijarde dolara pomoći svakog meseca samo da bi ostala na površini. Vlasti u Kijevu procenjuju da je BDP zemlje u padu između 30-50%.

„Prema veoma preliminarnim procenama, Ukrajina je izgubila 550 milijardi dolara kao rezultat razaranja“, rekao je Zelenski na okruglom stolu telekonferencije sa zapadnim finansijskim institucijama. Ukrajini je potrebno najmanje sedam milijardi dolara mesečno da obnovi svoju ekonomiju, dodao je on.

Ovo je ista cifra koju je Zelenski saopštio predsedniku Evropske komisije Ursuli fon der Lajen prošle nedelje, iako je tada rekao da je to potrebo samo da bi se omogućilo njegovoj vladi da isplaćuje plate i penzije.

„Uz vašu podršku, brzo ćemo obnoviti našu zemlju, što znači nove poslovne mogućnosti iz raznih zemalja“, rekao je on na okruglom stolu.

Ukrajinski premijer Denis Šmigalj, koji je u poseti Vašingtonu, rekao je da bi ukrajinski BDP mogao da opadne 30-50 odsto zbog sukoba. On je takođe citirao preliminarne analize „direktnih i indirektnih gubitaka“ izazvanih neprijateljstvima, ali ih je ocenio na 560 milijardi dolara, te dodao da bi rekonstrukcija koštala 600 milijardi dolara ili više.

Ranije u toku dana, američki predsednik Džo Bajden obećao je još 500 miliona dolara direktne finansijske pomoći Kijevu, čime je ukupan iznos dostigao milijardu dolara od februara, miimo dodatnih 800 miliona dolara u oružju, municiji i opremi. Američka vojna pomoć Ukrajini premašila je tri milijarde dolara od početka neprijateljstava 24. februara.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Chung Sung-Jun/Getty Images / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za