BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Misija OEBS-a u Ukrajini špijunirala za Kijev - Moskva

RT: Misija OEBS-a u Ukrajini špijunirala za Kijev - Moskva
21.04.2022. god.
Posmatrači su prikupljali informacije za Kijev, dok je rukovodstvo OEBS-a zataškavalo prisilnu zaplenu njegovih vozila, navodi Moskva

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sarađivala je sa ukrajinskom vladom u njenoj borbi protiv republika Donbasa i pokušala da prikrije zločine ukrajinskih ekstremističkih snaga, rekao je zamenik predstavnika Rusije u UN-u na sastanku Saveta bezbednosti.

Optužbe su usledile kada je Dmitrij Poljanski kritikovao zapadne sile, rekavši da su licemerne u vezi sa bezbednosnom krizom u Ukrajini.

"SAD i njihovi saveznici teže sopstvenim sebičnim interesima, a ne interesima ukrajinskog naroda, kada podstiču neprijateljstva" u istočnoevropskoj zemlji, rekao je diplomata.

„Dobili smo najnoviji dokaz koliko su prljavi vaši trikovi u izgradnji ’poretka zasnovanog na pravilima‘ kada smo otkrili dokaz da je specijalna posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini jednostavno špijunirala za Kijev umesto da beleži kršenje primirja“, rekao je on. Zvaničnik je rekao da Rusija prikuplja još dokaza kako bi pokrenula slučaj protiv posmatrača.

Poljanski je izneo još optužbi kada je govorio o zapleni službenih vozila OEBS-a od strane ukrajinskih ekstremista u Mariupolju. On je rekao da postoje izveštaji da su osam automobila, od kojih su neki blindirani, uzeli Ukrajinci. Jedan od njih je kasnije snimljen sa jasnim znacima upotrebe u borbi. Slični izveštaji stižu i iz drugih mesta u istočnoj Ukrajini, rekao je on.

„Rukovodstvo OEBS-a je bilo svesno problema, ali je odlučilo da zataška ovu činjenicu koliko god je moglo“, rekao je ruski zvaničnik.

On je dodao da su takva otkrića „podrivala poverenje u međunarodne organizacije u kojima zapadni zvaničnici igraju dominantnu ulogu“. Ovaj nedostatak poverenja dovodi u pitanje sve pozive prema Moskvi na humanitarni prekid vatre u Ukrajini koji dolaze sa Zapada, rekao je zvaničnik.

„U praksi, pozivi su pokazali želju da se kijevskim ekstremistima i radikalima da pauza za pregrupisavanje, primanje novih pošiljki bespilotnih letelica, protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa i organizovanje provokacija radi širenja laži o akcijama ruskih vojnika“, rekao je Poljanski.

Rusija će praviti razliku između „pseudo-mirotvorstva“ i istinskih pokušaja da se „pomogne Ukrajini da donese dugo potrebne ispravne odluke“, rekao je on.

OEBS je pozvan u Ukrajinu da prati situaciju u zemlji u martu 2014. godine, ubrzo nakon što je oružani puč u Kijevu izazvao nagli porast tenzija na istoku. Specijalna posmatračka misija (SMM) postala je ključno oruđe u poštovanju primirja između vladinih snaga i pobunjenika, koje je navedeno kao prvi deo mape puta ka miru postavljenom u takozvanim sporazumima iz Minska. Posmatrači OEBS-a patrolirali su linijom kontakta kako bi proveravali da li je raspoređivanje snaga zaraćenih strana u skladu sa dogovorom i prijavili bilo kakvo kršenje primirja.

Terenska misija je bila najveća u istoriji organizacije, sa čak 814 međunarodnih i 477 domaćih zaposlenih i preko 2.400 dnevnih izveštaja napravljenih za osam godina.

Mandat misije je istekao 31. marta, a Rusija se protivila njenom produženju. Moskva je optužila OEBS da je istiskivala ruske predstavnike iz SMM-a iako se broj posmatrača povećavao.
 
Kako je objašnjavao odluku zemlje da povuče njeno učešće i finansiranje, ruski predstavnik u organizaciji Aleksandar Lukaševič optužio je OEBS da je stao na stranu Kijeva u tretiranju dve republike Donbasa kao „teritorije pod kontrolom nekih terorista“ i da praktično odbija da koordiniše sa njima.
 
Prošle nedelje, Donjecka i Luganska Narodna Republika odlučile su da zabrane posmatrače OEBS-a na svojim teritorijama počevši od 30. aprila. Obe istražuju navode o špijunaži od strane članova misije. Vlada u Lugansku prijavila je hapšenje dvojice službenika OEBS-a osumnjičenih za izdaju. Rusija vodi sopstvenu krivičnu istragu o špijunaži.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT


Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: ©Maximilian Clarke / SOPA Images / LightRocket via Getty Images / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »