Da li je korisnije spasavati evro ili ga prepustiti volji sudbine?

Dužnička kriza postaje pretnja po stabilnost evropske valute. Ovim problemom bave se ministri finansija EU na dvodnevnoj sednici, koja je otvorena u ponedeljak. Na sastanku učestvuje i predsednik MMF Dominik Stros-Kan (Dominique Strauss-Kahn), koji je upozorio Evropljane: potresi na finansijskim tržištima mogu svesti na nulu proces ozdravljenja ekonomije.
 

O ozbiljnosti situacije govore i predlozi učesnika. Između ostalog, da se stvori novi stabilizacioni fond za podršku nestabilnih partnera. Ili da se emituju kolektivne papiri od vrednosti radi pokrivanja dužničkih obaveza pojedinih država EU, koej su bankrotirale. Nemci odbacuju poslednju ideju. Svaka država Evrozone treba sama da održava red u sovjoj kući, objavio je predsednik frakcije HDS u Bundestagu Folker Kauder (Volker Kauder). Održavanje svog blagostanja za tuđ račun jeste stvar, koja neće proći ni danas, ni u buduće, dodao je. I nije prošla: forum je smatrao da ne treba da donosi bilo kakve odluke.
 

U toku poslednjih nedelja u nemačkim sredstvima za masovno informisanje učestale su publikacije na temu: da li Nemačka treba da podržava evro? Veći deo javnosti u zemlji je čvrsto uveren da Nemcima članstvo u Evrozoni ne donosi ništa osim gubitaka. Zna se da je malograđansko mišljenje često sklono da preuveličava mnoge stvari. Naš analitičar Sergej Guk je sumirao pozicije nekih profesionalnih stručnjaka.
 

Da li Nemci zaista nose najteže finansijsko breme u EU? Po podacima „Frankfurt algemajne“, njihov deo u ukupnom paketu pomoći Irskoj iznosio je 1530 evra po stanovniku. 60 evra više izdvojio je svaki Holanđanin, a Luksemburžanina je ova akcija koštala čitavih 2640 evra.
 

Međutim, to su sitnice na fonu kardinalnog problema: šta je od veće koristi – nastaviti sa žrtvovanjem sredstava na oltar jedinstvene valute, ili pljuniti na sve i vratiti se staroj dobroj nemačkoj marki?
 

Mišljenje stručnjaka profesora Arnoa Klenea (Arno Klönne) :
 

 „Smatram da je to propaganda, koja potiče od interesa – interesa špekulacije. Osim toga, postoje prilično jake i prilično ekstremne desničarske snage. Sa svojim antievropskim raspoloženjima: vratimo se nemačkoj marki, dole evro. Ipak, to ne treba smatrati za ozbiljan ekonomski projekat. Pošto ekonomija Federativne Republike ima mnogo više prednosti zbog jedinstvene valute. Država nije samo svetski, već i evropski šampion u izvozu. I povratak nemačkoj marki, izlaz iz Evrozone bi u bilokom obliku naneli veliku štetu nemačkoj ekonomiji.“
 

Profesor Klene je ubeđen: pospešivanje strasti u SMI ide na ruku samo finansijskim špekulantima. Vodeći političari i ekonomisti ne razmatraju obziljno ovakav projekat – iskakanja iz voza u pokretu. Dve trećine nemačkog izvoza otpada na zemlje EU. Od njega direktno zavisi opstanak miliona radnih mesta. Odricanje od evra bi značilo prelazak partnera Evrozone na nacionalne valute, što bi krajnje iskomplikovalo međusobna plaćanja, i ne samo to. Problematične zemlje bi se, smatra nemački ekonomista Nikolas Buse (Nikolas Busse), odmah vratile politici protekcionizma. Odnosno, počela bi trka u devalvaciji svojih platežnih sredstava radi podrške izvozno orijentisanih sektora ekonomije. Uz odsustvo jedinstvene obračunske jedinice počela bi nemilosrdna konkurentska borba za opstanak, a da ne govorimo o panici među stanovništvom, koje juriša na banke kako bi izvuklo svoju ušteđevinu.
 

Predsednik ECB Žan-Klod Triše čas izjavljuje da su strahovi zbog nestabilnosti jedinstvene valute neosnovani, čas, naprotiv, plaši upozorenjima da se situacija približila opasnoj crti. Zaista, poslednjih da su na vidiku novi simptomi nevolje, koji izazivaju oprez. Na finansijskim tržištima Evrope vidi se porast stopa rizika za državne dužničke obaveze ne samo Španije i Portugalije, već i Italije, Belgije i Francuske. Stručnjaci su ubeđeni: špekulanti počinju da „gađaju“ i u zemlje, koje su do sada bile imućne.
 

U raspoloženjima političke i ekonomske elite Evrozone zasad preovladava raspoloženje: ne dozvoliti propast evra. Posvećeni odlično znaju da su i čuvanje evra i odricanje od njega bremeniti finansijskim gubicima. Danas  bi veću štetu izazvao krah evrozone. A u slučaju novih finansijskih neuspeha među partnerima sile „atlanta“ – ekonomskih lokomotiva Evrope – mogu biti iscrpljene. I tada parola „spasavaj se ko može“ stiče realne obrise.