BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Zelenski izneo svoju viziju mirovnog sporazuma sa Rusijom

RT: Zelenski izneo svoju viziju mirovnog sporazuma sa Rusijom
17.04.2022. god.
Sporazum bi mogao da se sastoji od dva odvojena dokumenta, rekao je ukrajinski predsednik

Mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi da se sastoji od dva odvojena dokumenta koja bi pokrivala dva ključna pitanja – bezbednosne garancije Kijeva i njegove buduće odnose sa Moskvom, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

U razgovoru za ukrajinske medije, Zelenski je objasnio da bi Moskva želela da ima jedan sveobuhvatan dokument koji bi se bavio svim pitanjima. Međutim, pošto bezbednosne garancije uključuju druge zemlje, dva dokumenta bi mogla da budu rešenje, smatra ukrajinski lider.

„Mirovni sporazum sa Rusijom može se sastojati od dva različita dokumenta. Jedan od njih treba da se odnosi na bezbednosne garancije za Ukrajinu, a drugi da se direktno bavi njenim odnosima sa Ruskom Federacijom“, rekao je Zelenski.

 


On je objasnio da bi dokument o bezbednosnim garancijama mogle da potpišu one zemlje „koje su spremne na te bezbednosne garancije“, dok bi drugi dokument mogao da obuhvati buduće odnose Ukrajine i Rusije.

Zelenski je ustvrdio da su Velika Britanija, SAD, Italija i Turska pokazale spremnost da pruže bezbednosne garancije Ukrajini, ali ni od jednog nije bilo konačnog odgovora. Na prethodnoj listi potencijalnih garanta bili su i Nemačka, Francuska, Poljska i Izrael.

„Moskva bi želela da ima jedan sporazum koji rešava sva pitanja. Međutim, ne vide se svi za istim stolom sa Rusijom. Za njih su bezbednosne garancije za Ukrajinu jedno, a sporazumi sa Rusijom drugo“, rekao je Zelenski.


 

 

Uprkos očiglednom napretku postignutom u pregovorima između Moskve i Kijeva u Istanbulu krajem marta, ranije ove nedelje ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su se mirovni pregovori „vratili u ćorsokak“. On je objasnio da je Ukrajina odbila da ispuni jedan od ključnih zahteva Rusije - da prizna Krim kao ruski, kao i republike Donbasa kao nezavisne.

Putinove izjave usledile su nakon saopštenja ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da je Kijev podneo nove pisane predloge koji odstupaju od onoga što je ponuđeno tokom pregovora. Novi predlog, prema Lavrovu, ne pominje da bezbednosne garancije koje Kijev želi da dobije ne pokrivaju Krim.

Dobijanje bezbednosnih garancija od svetskih sila Kijev je naveo kao ključni uslov za pristanak na neutralni status i odustajanje od ambicije da se pridruži NATO-u.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT


Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Getty Images / Future Publishing / Contributor / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »