Rusija će bez kolebanja platiti za sopstvenu bezbednost

Još u fazi pripremanja sporazuma START-3, za čije je ratifikovanje Senat SAD uzeo pauzu, u Vašingtonu su iz sve snage pokušavali da negiraju očigledno – tesnu uzajamnu povezanost strateškog ofanzivnog naoružanja i protivraketne odbrane. Tek zahvaljujući upornosti ruskih pregovarača odrednica o takvoj povezanosti fiksirana je i u tekstu Sporazuma.
 

Pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike TheWallStreetJournalj e 30. novembra saopštio, da je Rusija još u proleće ove godine na svojim zapadnim granicama instalirala taktičke nuklearne komplekse. Čak ako je to i tako, šta gospodu s one strane okeana brigaju rakete, čiji domet ne premašuje 500 kilometara? Jer, te taktičke rakete ni na koji način ne mogu predstavljati opasnost po Sjedinjene Države, niti podrivati njihovu stratešku stabilnost.
 

Amerikance, doduše, brine nešto drugo: ruske rakete su, po njihovom mišljenju, odgovor na razmeštanje raketa Patriotu Poljskoj. A baterije Patriotsu elemenat američke PRO, tojest, strateškog sistema. I te „neimenovane ličnosti“ prezentiraju stvari tako, kao da Rusi, eto, razmeštanjem taktičkih „Iskandera“ sprečavaju ratifikovanje novog sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju.
 

Tojest, kada se to tiče njih samih, vezu između strateškog ofanzivnog naoružanja i PRO Amerikanci vide sasvim jasno. Važnije je, međutim, nešto drugo: naviknuta da pritišće partnera i tako postiže ustupke, administracija SAD je odlučila da to isproba na Moskvi još jednom. Ruska strana svoj raketni potencijalu Kalinjingradskoj oblasti, međutim, nije povećavala, što je 30. novembra izjavio načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, Nikolaj Makarov, ali, ako takva mera i bude preduzeta, ona neće protivurečiti zahtevima ni jednog sporazuma o razoružanju, koji je potpisala Ruska Federacija.
 

Da, Dmitrij Medvedev je u 2008. godini izjavio, da u odgovor na planove SAD da razmesti u Poljskoj i Češkoj elemente svoje protivraketne odbrane, Rusija može instalirati u Kalinjingradu taktičke raketne koplekse „Iskander“. Kasnije su, međutim, u Ministarstvu odbrane Ruske Federacije ne samo odustali od takvih planova, nego su iz nekih razloga smanjili nivo vojnog prisustva u regionu. Ali zato Sjedinjene Države, kako to sledi iz poslednjih otkrića WikiLeaks,ne misle da bilo šta redukuju – one ostavljaju netaknutim svoje taktičko nuklearno oružje u Evropi. Evo spiska vojnih baza u Evropi, u kojima se čuvaju američke nuklearne bojeve glave: U Belgiji (baza Klajne-Brogel, razmešteno je 20 jedinica), u Holandiji (baza Fokel – 20), u Nemačkoj (baza Buhel – 40), u Turskoj (baza Indžirlik – 90). Ni rukovodstvo NATO, ni komanda Oružanih snaga SAD, nisu demantovali te podatke.
 

Vratimo se na publikaciju u TheWallStreetJournal. Odgovornu izjavu o tome da je Rusija promenila balans nuklearnog naoružanja na granici sa državama – članicama NATO, američki zvaničnici dali su anonimno, bez dokaza, i još uz optužbe da ruska strana vara: kao, raketni kompleksi, koje instalira Moskva, narušavaju ranije postignute sporazume, a to Amerikancima daje povod da odustanu od ratifikovanja START-3. Međutim, dobro je poznato da je sve obrnuto: Ruska Federacija i SAD sporazumeli su se o tome, da će se regulisanjem primene taktičkog nuklearnog oružja pozabaviti tek nakon što stupi na snagu sporazum START-3. Prema tome, ispad, načinjen putem The Wall Street Journalje čista provokacija koja ne pije vodu, a to je po ko zna koji put primenjeni opšti stil američke diplomatije u pregovorima sa Rusijom po pitanjima bezbednosti.
 

U Moskvi su iz toga već izveli zaključke. Podudarilo se tako da je istovremeno sa publikacijom u The Wall Street Journalobelodanjena i godišnja Poruka predsednika Ruske Federacije Federalnoj skupštini. „...U narednoj deceniji, - kaže se u Poruci, - nas čeka sledeća alternativa: ili ćemo se dogovoriti o protivraketnoj odbrani i stvoriti efikasni zajednički mehanizam za saradnju, ili će pak početi (ukoliko ne uspemo da postignemo konstruktivni dogovor) nova spirala trke u naoružavanju. I moraćemo da donesemo odluku o razmeštanju novih udarnih sredstava“.
 

Vladimir Putin je 1. decembra potvrdio CNN: Rusija će biti prinuđena da povećava svoj nuklearni potencijal, ukoliko SAD ne ratifikuju sporazum START-3. „To nije naš izbor. Mi to ne bi smo hteli“, - izjavio je ruski premijer u intervjuuLariju Kingu, - ali Rusiju mogu primorati da se naoruža protiv „novih opasnosti“.
 

Međutim, perspektive ratifikovanja START-3 u Senatu SAD postaju sve više iluzorne: sem razgovora o tobožnjem povećavanju broja „Iskandera“ oko Kalinjingrada, čula su se i razmišljanja o tome, da ako već spoprazum o strateškom ofanzivnom naoružanju ne dotiče nuklearno naoružanje, onda je i uopošte necelishodno i usvajati ga.
 

Razume se, ako ne stupi na snagu sporazum START-3, automatski se udaljavaju perspektive za postizanje sporazuma između Ruske Federacije i SAD o problemu PRO. One su ionako ružičaste. Na samitu Rusija – NATO u Lisabonu krajem nowebra ruski predsednik je izneo mišljenje o formiranju moguće arhitekture evropske PRO, koja bi spojila potencijale Rusije i NATO u obezbeđenju Starog Sveta od raketnih udara. Formalno se Brisel složio sa Moskvom, ali, kao prvo, za sada nema nikakvih odluka u vezi sa tim pitanjem (strane su se dogovorile da izvrše analizu moguće saradnje ne pre redovnog zasedanja ministara odbrane u junu 2011. godine), a kao drugo, SAD i ne pomišljaju da odustanu od razmeštanja u Evropi svoje NPRO – apsolutno prenebregavajući to što Moskva takav korak tretira kao pokušaj neutralizacije ruskog strateškog potencijala.
 

Nama kažu, izjavio je Vladimir Putin u intervjuu CNN, da SAD, instalirajući u Evropi sistem PRO, štite sebe od iranske nuklearne opasnosti, ali “takve opasnosti danas nema“. A „nove opasnosti“, pak, koje nastaju zbog planova Vašingtona, Rusija oseća, i ukoliko START-3 ne bude ratifikovan, ona će u odgovor morati da se naoruža.Prekookeanskom partneru Rusije treba da bude jasno: bez kardinalnog rešenja problema razmeštanja NPRO SAD u Evropi, nikakav „efikasni zajednički mehanizam saradnje“ (iz Poruke predsednika Rusije) nije moguć. Moskva nema nameru da bilo koga plaši, ali ako se ispostavi da sopstvenu bezbednost Rusija treba da plati trkom u naoružavanju, tu kolebanja biti neće.
 

Ovih dana je komandant Raketnih snaga strateške namene, general Sergej Karakajev izjavio, da Rusija obustavlja proizvodnju i isporuke za borbeno dežurstvo mobilne raketne komplekse interkontinentalnih balističkih raketa „Topolj-M“. Umesto njih će ruska vojska dobiti drugi mobilni kompleks – RS-24 „Jars, čija su državna isprobavanja završena 2010. godine. Zajedno sa „Topoljima-M“ šahtnog baziranja „Jarsi“ će činiti osnovu udarne grupacije ruskih nuklearnih snaga do 2020. godine i pojačati borbene mogućnosti RSSN za probijanje sistema PRO drugih država.

Jurij Rubcov,