RT: Rusija najsankcionisanija zemlja na svetu

09.04.2022. god.

Rusija je na vrhu zloglasne liste koja uključuje Iran, Kubu, Severnu Koreju, Venecuelu, Siriju i Mjanmar

Hiljade sankcija koje su Sjedinjene Države i njihovi saveznici uvele Rusiji od 2014. zbog krize u Ukrajini stavile su Rusiju na vrh liste sankcionisanih zemalja. Rusija je zvanično postala zemlja sa najviše sankcija na svetu, pretekavši Iran, Siriju i Severnu Koreju. Sankcije uključuju pojedince, kompanije, konfiskaciju imovine, pa čak i zamrzavanje deviznih rezervi zemlje. Dakle, koje su zemlje sa najviše sankcija? Hajde da vidimio.

Rusija

Moskva navodi da je do sada uvedeno više od 6.000 različitih ciljanih ograničenja. To je više od Irana, Venecuele, Mjanmara i Kube zajedno. Evropske zemlje, koje su istorijski više bile oprezne u pogledu uvođenja sankcija, prednjačile su, a čak su i nadmašile SAD u nekim slučajevima. Rusija je sada najveća meta globalnih sankcija, smatraju ekonomisti. Poražavajuće ekonomske mere koje su ciljale Iran u poslednjih 10 godina sprovedene su protiv Rusije za10 dana, rekao je bivši zvaničnik američkog Ministarstva finansija Piter Piatecki, koji je to nazvao „finansijskim nuklearnim ratom i najvećim događajem sankcijama u istoriji”. Kaznene mere koje su do sada uvedene usmerene su na finansijski sektor Rusije, rezerve Centralne banke, snabdevanje energijom, velike kompanije, predsednika Vladimira Putina, njegove ćerke, vladine zvaničnike i druge pojedince. SAD i EU kažu da će uslediti još više sankcija.

Iran

Nekada zemlja sa najvećim sankcijama na svetu, Iran je bio na nišanu Vašingtona od 1979. godine. Teheran se suočio sa 3.616 kaznenih mera samo u poslednjoj deceniji, pokazuju podaci globalne baze podataka za praćenje sankcija "Kastelum". Kazne su izrečene uglavnom zbog kontroverznog nuklearnog programa zemlje. U 2018. godini, banke Islamske Republike su isključene iz SVIFT platnog sistema. Vašington je 2020. uveo dodatne sankcije protiv iranskih banaka. Ipak, prema Svetskoj banci, ekonomija zemlje je porasla za 2,4% u 2020-21, a predviđa se da će porasti za 3,1% u 2021-22.

Sirija

Ratom razorenu zemlju koja se borila protiv međunarodnog terorizma od 2011. godine pogodile su brojne ekonomske sankcije SAD, EU i nekih arapskih država. Većina sankcija je uvedena nakon 2011. godine. Prema "Kastelum" listi, Siriji je uvedeno 2.608 sankcija. Sirijski predsednik Bašar Asad ocenio je da su ograničenja „nehumana“ i „nezakonita“.

Severna Koreja

Ova usamljena azijska država je pod sankcijama UN-a od 2006. godine zbog svog nuklearnog programa i programa balističkih projektila. Sankcije uključuju pojedince i kompanije. "Kastelum" lista pokazuje da je Severna Koreja do marta imala 2.077 sankcija. Ovog meseca Sjedinjene Države su uvele nove sankcije Severnoj Koreji, optužujući je da razvija oružje za masovno uništenje i programe balističkih projektila.

Venecuela

Ekonomija Bolivarske Republike bila je pod velikim pritiskom proteklih godina, a situacija se ozbiljno pogoršala nakon što su SAD uvele sankcije zemlji 2019. godine. Mere su bile usmerene na preduzeća i naftna preduzeća povezana sa vladom Nikolasa Madura, kako unutar, tako i van zemlje. Sadašnje sankcije stavljaju Venecuelu na peto mesto u globalnom rejtingu najsankcionisanih zemalja. Južnoamerička zemlja ima 651 sankciju, navodi "Kastelum".

Mjanmar

Nacija jugoistočne Azije suočila se sa sankcijama Sjedinjenih Država i drugih zemalja zbog kršenja ljudskih prava. U januaru, na godinu dana od vojnog udara demokratski izabrane vlade Mjanmara, Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) odredila je sedam pojedinaca i dva entiteta povezana sa vojnim režimom. Podaci "Kasteluma" pokazuju da je Mjanmara uvedeno 510 sankcija. Međutim, izgleda da je lista proširena otkako su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada prošlog meseca uvele nove koordinisane sankcije zemlji, fokusirajući se na visoke vojne zvaničnike.

Kuba

Najveća karipska ostrvska država, Kuba, poslednja je zemlja na listi sa 208 sankcija. Kuba je pod američkim sankcijama više od 60 godina, koje su uticale na svaki aspekt života na ostrvu. Sankcije koje je izrekao američki predsednik Džon F. Kenedi 1962. godine imaju za cilj da izoluju zemlju dok ne krene ka „demokratizaciji i većem poštovanju ljudskih prava“. Vašington sistematski pojačava kaznene mere, dok su se kompanije i strane banke koje posluju na Kubi suočile sa oštrim kaznama za poslovanje u zemlji. Američki režim sankcija Kubi jedan je od najdugovečnijih bojkota jedne zemlje protiv druge. Ostrvska država koja uvozi 80 odsto onoga što konzumira nazvala je zabranu trgovine staru šest decenija „blokadom“.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / Arkadij-sh / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
sankcije

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »