RT: Kijev obrazlažio svoj stav o pregovorima sa Rusijom

05.04.2022. god.

Ne pokušavati da se pregovara o mirnom rešenju nije opcija, rekao je Zelenski

Uprkos tome što je ruske trupe optužio za genocid, Kijev ne može da prekine pregovore sa Moskvom, rekao je novinarima ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Rekao je da "nema drugog izbora" osim da drži otvorene kanale komunikacije sa Rusijom.

Zelenski je dao jednosatni intervju ukrajinskim medijima dan nakon što je posetio Buču, predgrađe Kijeva, iz kojeg su se ruske trupe povukle prošle nedelje. Nekoliko dana nakon povlačenja, ukrajinski zvaničnici optužili su ruske vojnike da su počinili navodne ratne zločine dok su bili prisutni u toj oblasti. Zelenski je ustvrdio da dokazi prikupljeni u Buči ukazuju na to da je Rusija počinila navodni zločin genocida nad ukrajinskim narodom.

Moskva je negirala optužbe i saopštila da je Kijev izmanipulisao javnost montiranim scenama brutalnosti za koje je lažno okrivio ruske snage.

Na pitanje novinara kako zamišlja nastavak diplomatskih razgovora sa Moskvom nakon iznošenja navoda, Zelenski je rekao da bi to bio „izazov“ zbog domaćeg pritiska, ali je rekao da shvata da jednostavno nema druge opcije osim da razgovara.

„Danas reći da više ne pričamo je najlakši stav. Najlakše je reći - neću da pričam s tobom posle onoga što si uradio. Teška je stvar za reći šta su uradili, priznati ih kao neprijatelje, nazvati ovo ratom Rusije protiv Ukrajine“, a i dalje pričati, objasnio je on.

Njegovi ciljevi iz pregovora sa Rusijom su da „pronađe izlaz iz situacije i da ne izgubimo našu teritoriju“, dodao je Zelenski.

Ukrajinski lider je rekao da želi da ima jaču poziciju za pregovaračkim stolom i da tome doprinosi podrška njegovoj kancelariji ukrajinske javnosti.

Zelenski je rekao da računa da će zapadni pristalice Ukrajine pozvati na odgovornost počinioce navodnih ratnih zločina protiv njegove zemlje. On je naveo da će količina dokaza u slučaju Kijeva protiv Rusije samo rasti.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: Snimak ekrana / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
DNR
LNR
sukobi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »