RT: Zapad mora da izbegne „guranje“ Rusije ka Kini, kaže Borelj

27.03.2022. god.

Konflikt u Ukrajini predstavlja pretnju globalizaciji i može stvoriti veliku „podelu“ u svetu, smatra Žozep Borelj

Ukrajinska kriza i reakcija Zapada na nju bi mogle da „gurnu“ Rusiju ka Kini, upozorio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj tokom otvaranja Foruma u Dohi.

To bi moglo dovesti do stvaranja velikog raskola između globalnog severa i juga, rekao je diplomata, ističući da bi takav scenario trebalo izbegavati.

„Jedna od loših posledica onoga što se dešava je da možemo da gurnemo Rusiju ka Kini i da napravimo podelu između globalnog jugoistoka i globalnog severozapada“, naveo je Borelj.

Pre svega, Zapad bi trebalo da pojača napore da okonča ukrajinski sukob kako bi izbegao pojavu takvog globalnog raskola, objasnio je on, opisujući tekuću vojnu operaciju Rusije u Ukrajini kao „rat iscrpljivanja“.

„Da bi se izbegao ovaj trend, prva stvar koju treba uraditi je da se danas zaustavi ovaj agresorski rat, rat iscrpljivanja“, rekao je diplomata, iznevši strategiju Zapada kao mešavinu vojne pomoći Ukrajini i antiruskih sankcija.

"A ono što radimo da podržimo Ukrajinu, takođe vojnim sredstvima, bez eskalacije, bez horizontalne ili vertikalne eskalacije, to bi moglo da nas dovede do većeg sukoba, i trebamo pokušati da izvršimo pritisak na Rusiju svim svojim kapacitetima kako bismo uspeli da plati cenu za to."

Diplomata nije elaborirao kako bi takva strategija pomogla da se izbegne „guranje” Rusije u naručje Kine. Od početka vojne operacije, Peking je zauzeo neutralan stav, pozivajući sve strane da se drže diplomatije, pozivajući Zapad da se pozabavi dugogodišnjim bezbednosnim zabrinutostima Rusije i protiveći se jednostranim antiruskim sankcijama.

Zapad je stav Kine protumačio kao proruski, pri čemu NATO predvođen SAD-om otvoreno poziva Peking da se „uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima na bilo koji način i da se uzdrži od bilo kakve akcije koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije“, te je optužio da Moskvi pruža „političku podršku, uključujući širenje očiglednih laži i dezinformacija“. Peking je, međutim, odbio da se povinuje takvim zahtevima, ukazujući na nastavak širenja NATO-a na istočnu Evropu kao ključni faktor za sadašnji sukob, kao i navodeći bombardovanje kineske ambasade u Beogradu tokom napada na Jugoslaviju 1999. kao jedan od razloga za to, te je naveo da neće da sluša „predavanje o pravdi od nasilnika međunarodnog prava“.

Moskva je prošlog meseca pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Global Look Press / Xinhua / Li Xueren / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 15.06.2024.

Ruske trupe su izvele nekoliko ciljanih udara na ciljeve na teritoriji pod kontrolom OSU, između ostalih, ponovo pogodivši aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.

Zelenski odgovorio na Putinovu mirovnu ponudu

Ukrajinski lider je odbacio uslove Rusije za okončanje sukoba

Objavljen navodni nacrt propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine

Njujork tajms je objavio, kako tvrdi, uslove o kojima su Moskva i Kijev razgovarali 2022. godine

Putinova mirovna ponuda je „neozbiljna“ – Šolc

Ruski predsednik je izjavio da će Moskva započeti pregovore čim Kijev povuče svoje trupe iz Donbasa i još dva regiona

Hronika specijalne vojne operacije za 14.06.2024.

Noću su ruske trupe izvele još jedan napad na infrastrukturne objekte na teritoriji pod kontrolom OSU. Prema preliminarnim podacima, među pogođenim ciljevima su vojni aerodrom St