BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: SAD navele da žele da zadrže otvorenu diplomatiju sa Rusijom

RT: SAD navele da žele da zadrže otvorenu diplomatiju sa Rusijom
22.03.2022. god.
Saopštenje dolazi nakon što je Moskva upozorila da reči Bajdena rizikuju „kolaps“ u odnosima

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će SAD i Rusija držati otvorene svoje diplomatske misije u zemljama jedne druge i da će održavati kanale za dekonflikt. Ranije je Moskva pozvala američkog ambasadora zbog „neprihvatljivih“ komentara predsednika Džoa Bajdena o njegovom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, upozoravajući da su odnosi sa SAD „na ivici kolapsa“.


 

„Verujemo da je veoma važno održavati kanale komunikacije sa Rusijom. Otvoreni dijalog je ključan, posebno u vremenima napetosti, posebno u vremenima sukoba“, rekao je Prajs novinarima na redovnoj konferenciji za štampu Stejt departmenta u Vašingtonu.

„Trudili smo se da zadržimo diplomatsko prisustvo u Moskvi [i] tražili smo da Rusi mogu da nastave da održavaju diplomatsko prisustvo u SAD-u“, dodao je on.

Prajs je takođe ukazao na uspostavljanje „kanala za dekonfliktnost na taktičkom nivou sa Moskvom“ kao dokaz da će SAD i Rusija ostati u kontaktu uprkos naporima Vašingtona da izoluje Moskvu na globalnoj sceni.

Prajsovi komentari su dati nekoliko sati nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo američkog ambasadora Džona Salivana da ga upozori da su odnosi između SAD i Rusije „na ivici kolapsa“ zbog „neprihvatljivih“ izjava Bajdena.

Bajden je prošle nedelje nazvao Putina „ubicom“ i „ratnim zločincem“, a državni sekretar Toni Blinken je ponovio optužbu „ratni zločinac“ u svojim izjavama. Rusko ministarstvo je saopštilo da su takve izjave „nedostojne državnika tako visokog ranga“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je Bajdenova retorika „neprihvatljiva i neoprostiva“ od strane predsednika države „čije su bombe ubile stotine hiljada ljudi širom sveta.”

Portparol Kremlja je kasnije dodao da Bajdenova „razdražljivost“ i „zaboravnost“ doprinose takvim „agresivnim izjavama“.

Dok je Bajdenova administracija odbila da vojno interveniše u tekućem sukobu, Vašington je isporučio oružje i municiju u Kijev i namenio milijarde dolara za buduće isporuke oružja Ukrajini. Sjedinjene Američke Države su takođe uvele teške ekonomske sankcije Rusiji, koje je Moskva opisala kao „ekonomski rat“, a Bajden je rekao da su eksplicitno osmišljene da „razbiju“ rusku ekonomiju.

Moskva je prošlog meseca pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.
 
Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Getty Images / Nikita Shvetsov / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »