'Srbija je izabrala stolicu'

05.03.2022. god.

I dok je najveći broj zemalja u svetu složan u osudi Ruske agresije na Ukrajinu - posle više od jednog veka neutralnosti i Švajcarska se pridružila osudama i sankcijama - Srbija i dalje nije uvela nikakve restrikcije, barem za Ruske kompanije i pojedince. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi smatra da je ovo bilo i očekivano:

"Da Srbija zapravo i nema strategiju spoljne politike odavno je poznato, tako da i ne čude praktično 'ad-hoc' odluke predsednika Vučića, u zavisnosti na koju stranu 'politički vetar' duva tog jutra.Vladajuća koalicija u Srbiji mora transparentno da kaže da li je za članstvo Srbije u EU ili ne, i da snosi posledice za svoj odgovor. Građani Srbije su do 2012. godine kažnjavale sve evroskeptične političke opcije, kada je SNS promenio radikalsko ruho i deklarativno se založio za evrointegracije. Od tada, predsednik Vučić i njegova stranka nisu uradili ništa suštinski kako bi ubrzali reforme koje znače bolji život građana. Jedna od najvećih zamerki država članica EU je neusaglašavanje s spoljnom politikom EU. Kao rezultat imamo neotvoreno poglavlje 31, a nekoliko zemalja blokira i izveštaj o skriningu. Poruka je, zapravo, - 'ne treba nam ruski trojanski konj kao članica EU".

"Drugim rečima, nema više dve spoljno-političke stolice, Srbija sada ima samo jednu, i veliki su izgledi da EU stolica izmiče zbog neodgovornosti vladajuće većine. Opozicija, iako deklarativno bolja opcija, suštinski se i ne razlikuje puno od vlasti. Boris Tadić nam je svojevremeno uveo stubove u spoljne odnose, i 'zacementirao' Rusiju kao jedan od tih stubova, a današnja vlast nastavlja ovim putem" dodaje Beširi.

Mnogi analitičari i mediji širom sveta su proteklih dana navodili procene da 'Putinova vojna kampanja neće trajati duže od sedam dana'. Sada je poprilično jasno da će sukob trajati mnogo duže. Poznavaoci ruske politike navode i da Vladimir Putin više nema mogućnosti da stane, već će pokušati da 'dobije što bolje karte', verovatno tražeći potpuno razoružanje Ukrajine, priznavanje Krima i Donjecka u UN kao delova Ruske federacije, te čvrste garancije SAD i NATO saveza da Ukrajina, ali i druge bivše sovjetske republike, poput Gruzije i Jermenije, neće ići putem evro-atlantskih integracija.

(NIV)