Referendum od DA do NE

Predstojeći referendum o izmenama Ustava Srbije je (ne)očekivano uzburkao duhove i na domaćoj političkoj sceni, i u redovima vladajućih stranaka. I dok jedni pozivaju da se na referendum izađe i glasa sa 'Da', drugi su jasni u pozivima da se referendum bojkotuje.

 

Politički analitičar Mišel Zubenica, koji je i Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku, kaže da je ipak bolje da što veći broj građana izađe i da svoj glas za jednu od opcija:

 

"Referendum će važiti bez obzira na broj građana koji na njega izađe, jer nije potrebno preko 50 posto izašlih da bi on bio validan. Naravno, bolje je da što veći broj građana izađe kako bi imao što veći legitimitet i reprezentnost. Nažalost, u Srbiji, ljude sve manje zanimaju teme koje se tiču državnih i nacionalnih pitanja, pogotovo politike. Ako se setimo referenduma o promeni Ustava održanog 2006. godine, možemo da zaključimo da je teško ljude animirati da se informišu i glasaju o ovako važnom pitanju kao što je promena Ustava" navodi Zubenica.

 

Sa druge strane, Goran Jovanović, kolumnista, smatra da 'vlast dobija i ako referendum uspe i ako propadne':

 

"Vučić poziva da se izađe samo par dana pre samog referenduma, a u isto vreme, visoki funkcioner njegove stranke Đukanović poziva ljude da glasaju sa 'Ne'. Očigledno je da se SNS najveći deo vremena 'držao po strani', prebacivši većinu odgovornosti za uspeh referenduma na Ivicu Dačića, koji je predsednik Parlamenta, ali i 'koaliciona desna ruka'. Verovatno da će od uspeha referenduma zavisiti i to da li će SPS i Jedinstvena Srbija biti na listi sa naprednjacima, ili će i ovog puta na izbore ići samostalno. Mnoge moje kolege smatraju da Referendum nema neku suštinsku važnost, te da je on 'pro forme', pre svega pred Evropskom unijom i Venecijanskom komisijom. Ne bih se složio sa tim - smatram da će ovaj referendum biti pravi lakmus podrške koju vladajuća koalicija može da očekuje u aprilu. Da nije sve 'ružičasto', pokazuje i velika medijska kampanja podele novčane pomoći najstarijim sugrađanima, ali i mladima od 19 do 30 godina, što nismo do sada imali - da se SNS obraća ovoj populaciji, koja retko izlazi na glasanja" kaže Jovanović.

 

Nikola Burazer, Programski direktor Centra savremene politike, smatra da 'u  Srbiji i regionu referendum nije prepoznat kao instrument izražavanja autentične volje građana':

 

"Potvrđivanje ustavnih promena na referendumu dovelo bi do formalnog napretka u poglavlju 23., u okviru pregovora o članstvu u EU, ali ni neuspeh referenduma ne bi značio gubitak nekoliko godina u evropskim integracijama, kako se to u javnosti predstavlja. Ustavne promene same po sebi ne znače ispunjavanje neophodnih merila, već moraju da ih prate odgovarajući zakoni, a vlasti ne deluju iskreno zainteresovane za smanjivanje njihovog sopstvenog uticaja na pravosuđe. Sa druge strane, napredak u evropskim integracijama zahteva i promene u praksi, a Srbija poslednjih godina ne izgleda kao država koja je iskreno zainteresovana da se približi neophodnim standardima u oblastima vladavine prava, demokratskih institucija, borbe protiv korupcije i slobode medija, već pre kao država koja se od njih udaljava" objašnjava Burazer. 

 

"Vlasti u Srbiji su poslednjih decenija organizovale Referendume čiji ishod je bio unapred poznat i koji su ili služili da potvrde političke dogovore, ili za 'sakrivanje' iza navodne volje građana. Manipulisalo se i sa referendumskim pitanjima, poput onog iz 1998, gde je pitanje bilo 'da li se podržava mešanje stranog faktora u rešavanje kosovskog problema'. Treba istaći, međutim, da se referendum pokazuje i kao problematičan i kontraverzan instrument i u razvijenim demokratijama, gde se ozbiljna pitanja za koje je potrebno stručno znanje da bi se o njima odlučilo, svode na dihotomiju 'da ili ne', sa vrlo spornim kampanjama i potencijalno katastrofalnim posledicama. Za uspeh referenduma potrebna je razvijena demokratska kultura, kakve je i na Zapadu sve manje, a kakve u regionu teško da je ikada i bilo" dodaje.

 

Kako god da referendum bude protekao, jasno je da će Evropska unija, kao i drugi spoljni politički faktori, sa velikom pažnjom ispratiti njegov rezultat. Da li je ovaj referendum 'ispit demokratije', ili pak 'generalna proba izbora', saznaćemo veoma brzo - već u ponedeljak.

 

 

 

Ivan Trajković 

 

Foto: printsktin