Nagradu za mir dobile su ratne pesme

Čak i ako ne znaju ruski jezik, milioni ljudi u svetu mogu da otpevaju nekoliko taktova „Kalinka-malinka, kalinka moja...“ ili „Slavuji, slavuji...“ ili „Jednom je crnpurasta Moldavanka...“ Kad se na koncertima Ansambla Ruske armije „Aleksandrov“ začuju prvi akordi ovih poznatih ratnih pesama, salom se prolama aplauz. To se dešava svuda: u Beogradu, Varšavi, Budimpešti, Madridu, Parizu, Londonu, Sofiji... U čemu je tajna neprolaznog uspeha umetnika u ruskoj vojničkoj uniformi, koja je donedavno izazivala alergiju na Zapadu? U skladu i čistoti akademske kapele? U jarkoj emocionalnosti i koreografskoj umetnosti?
 

Očigledno, odgovor znaju inicijatori, koji su ansambl predložili za Nobelovu nagradu za mir, iz slovačkog grada Lučeneca. Govori inženjer Iveta IVANIČEVA, s kojom smo stupili u kontakt telefonom:

Ove jeseni sam s grupom ljudi iz svog sela prisustvovala koncertu ansambla „Aleksandrov“ u Lučenecu. Kao mnogi kod nas u Slovačkoj, volim ruske ratne pesme. Starija generacija ih se seća još iz vremena antifašističkog otpora. Posle nastupa umetnika bili smo neverovatno uzbuđeni. I sasvim spontano, naš nastavnik Pavel Filčik je izašao na binu da im se zahvali. Rekao je: „„Aleksandrovci“ su dostojni Nobelove nagrade za mir!“ Sala ga je složno podržala. A zatim je osnovana inicijativna grupa za prikupljanje potpisa za ovaj predlog. Ja sam joj se pridružila.
 

Šta nas tako očarava u umetnosti ansambla? Ne samo umetničko majstorstvo. Umetnici u vojničkoj uniformi, čije su jedino oružje pesma i ples, postaje simbol mira, ljubavi, vernosti, dobra i pavičnosti. Hotimice ili nehotice, oni obavljaju misiju na ujedinjenju sveta. Jer nastupaju u desetinama zemalja, aplaudirali su im čak i u generalnom štabu NATO i u Vatikanu. Sigurna sam da ansambl zaslužuje najviše međunarodno priznanje.

Bugarska, Mađarska, Srbija, Slovačka, Poljska i Češka. U svim mestima ove evropske turneje „aleksandrovaca“ pojavile su se inicijativne grupe za prikupljanje potpisa za njihovu kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir. Telefonirali smo u Varšavu pedsedniku Evropske reklamne agencije Petru SKULJSKOM:

Uvek pričam jednu priču. Jednom sam izlazeći iz sale posle koncerta „aleksandrovaca“ čuo razgovor bračnog para. Muž, koji očigledno, prvo nije hteo da ide na koncert, govorio je ženi: „Znaš da nisam baš voleo Ruse, ali sad osećam simpatiju pema Rusiji.“ Treba poznavati tešku istoriju u međusobnim odnosima naših naroda da bi se shvatila vrednost ovih reči. Kultura može da učini ono što ne mogu da urade političari. Čak i u teško vreme Staljina, ansambl je primoravao ljude u inostranstvu da razluče svoj odnos prema režimu od visoke umetnosti. Govorim o presedan kad je 1937. godine na Svetskom sajmu u Parizu kolektiv dobio najvišu nagradu „Gran-pri“. Smatram da danas nisu nafta i gas, već hor „Aleksandrov“ glavni „izvozni proizvod“ Rusije, njen pravi brend. Bez kolebanja sam se potpisao za to da se ovaj kolektiv kandiduje za Nobelovu nagradu za mir. Potrudiću se da ubedim bivšeg predsednika Poljske, Leha Valensu – dobitnika Nobelove nagrade, da učini isto to.

A kako se članovi samog ansambla odnose prema mogućoj nominaciji za visoku međunarodnu nagradu? Pitanje je upućeno rukovodiocu umetničkog programa Sergeju GALSKINU:

Da bi čovek dobio Nobelovu nagradu za mir treba da učini toliko toga, za šta mu verovatno ni ceo život ne bi bio dovoljan. Međutim, naš ansambl ima preko 80 godina i s koncertima smo obišli 70 zemalja. Trudimo se da program napravimo tako da slušaoci i gledaoci steknu osećaj sigurnosti, osećaj stabilnosti mira, koji je osvojen po cenu ogromnih napora naših vojnika i saveznika 1945. godine. Naravno, mi nismo „Crveni krst“, koji je tri puta dobio Nobelovu nagradu, nismo „Lekari sveta za sprečavanje nuklearnog rata“ i nismo „Međunarodna amnestija“. Ne smatramo se velikima kao ove organizacije, koje su udostojene najuglednije međunarodne nagrade. Premda, ako analiziramo, obavljamo iste zadatke kao oni. Želim da se zahvalnim našim prijateljima u inostranstvu, koji su očigledno, istog mišljenja!
 

Preuzmite audio fajl