Kina i Rusija postepeno idu ka takvom aranžmanu otkako je globalna finansijska kriza 2008. godine otkrila rizike preteranog oslanjanja na SAD. Međutim, čini se da su američke ekonomske sankcije protiv Moskve i Pekinga intenzivirale potragu za alternativama.
Bankarstvo u Vašingtonu
Američko-centrična finansijska arhitektura je ogroman izvor moći. Većina međunarodne trgovine odvija se u američkim dolarima, prenos plaćanja ide preko SVIFT sistema transakcija u kojem zemlja ima ogroman uticaj, dok finansiranje potiče od investicionih banaka predvođenih SAD-om, dug rangiraju američke agencije za rejting, pa čak i glavne kreditne kartice su američke. Ovi ekonomski instrumenti moći omogućavaju Vašingtonu da vodi imperiju – može da upravlja ogromnim trgovinskim deficitima, prikuplja podatke o svojim protivnicima, daje povoljan tretman saveznicima i slomi svoje protivnike sankcijama.
Finansijska arhitektura usredsređena na SAD više nije održiva. Bela kuća je izgubila kontrolu nad negativnim trgovinskim disbalansom, dug izmiče kontroli, a divlja inflacija uništava valutu. Da stvar bude još gora, Vašington koristi svoju finansijsku arhitekturu kao spoljnopolitičko oruđe namećući sankcije svojim protivnicima. Američka bezbednosna strategija potvrđuje da su Kina i Rusija glavne dve države na nišanu Vašingtona, zbog čega je imperativ za Moskvu i Peking da uspostave alternativnu finansijsku arhitekturu odvojenu od SAD.
Dedolarizacija
Dedolarizacija, smanjeno oslanjanje na američki dolar kao rezervnu i transakcijsku valutu, predstavlja ogroman izazov jer je dominantna uloga američkog dolara definisala međunarodni finansijski sistem više od 75 godina. Dolar je nastavio svoju jaku poziciju iz tri glavna razloga: ogromna veličina američke ekonomije, očuvanje vrednosti dolara održavanjem niske inflacije i otvoreno i likvidno finansijsko tržište. Kako je američka ekonomija u relativnom padu, inflacija je izmakla kontroli, a njena finansijska tržišta se koriste kao oružje, što su temelji da se trajna uloga dolara brzo privede kraju.
Finansijsko partnerstvo između Kine i Rusije, najvećeg svetskog uvoznika energije i najvećeg svetskog izvoznika energije, nezaobilazan je instrument za svrgavanje petrodolara. U 2015. godini, otprilike 90% trgovine između Rusije i Kine bilo je u dolarima, a do 2020. trgovina u dolarima između dva evroazijska giganta se skoro prepolovila, sa samo 46% trgovine u dolarima. Rusija takođe prednjači u smanjenju udela američkih dolara u svojim deviznim rezervama. Mehanizmi za dedolarizaciju kinesko-ruske trgovine se takođe koriste da bi se prekinula upotreba dolara sa trećim stranama, uz napredak koji se vidi na mestima kao što su Latinska Amerika, Turska, Iran, Indija, itd. SAD ispumpavaju dolare čitavom svetu decenijama, a u nekom trenutku, plima će se promeniti kako se more dolara vraća kući sa sve manjom vrednošću.
Finansijske transakcije
SVIFT sistem za finansijske transakcije između banaka širom sveta ranije je bio jedini sistem za međunarodna plaćanja. Ova centralna uloga SVIFT-a počela je da opada kada su ga SAD koristile kao političko oružje. Amerikanci su iz sistema prvo proterali Iran i Severnu Koreju, a Vašington je 2014. počeo da preti da će izbaciti i Rusiju iz sistema. Tokom proteklih nekoliko nedelja, pretnja upotrebe SVIFT-a kao oružja protiv Rusije se pojačala.
Kina je odgovorila stvaranjem CIPS-a, a Rusija je razvila SPFS, i oba su alternativa SVIFT-u. Čak se i nekoliko drugih evropskih zemalja udružilo sa alternativom SVIFT-u kako bi obuzdalo ekstrateritorijalnu jurisdikciju Vašingtona i tako nastavile trgovinu sa Iranom. Nova finansijska arhitektura Kine i Rusije trebalo bi da integriše CIPS i SPFS i učini ih dostupnijim trećim stranama. Ako SAD proteraju Rusiju, onda bi se odvajanje od SVIFT-a dodatno intenziviralo.
Razvojne banke
MMF, Svetska banka i Azijska razvojna banka, predvođeni SAD-om, poznati su instrumenti američke ekonomske državnosti. Pokretanje Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB) predvođene Kinezima 2015. godine postalo je prekretnica u globalnoj finansijskoj arhitekturi, pošto su se svi glavni saveznici SAD (osim Japana) potpisali prkoseći američkim upozorenjima. Nova razvojna banka, koja se ranije zvala Razvojna banka BRIKS-a, je dalji korak ka razdvajanju od razvojnih banaka koje predvode SAD. Evroazijska razvojna banka i buduća razvojna banka ŠOS-a su više ekseri u kovčeg razvojnih banaka koje kontrolišu SAD.
Sinergijski efekti
Kina i Rusija su takođe razvile sopstvene rejting agencije i zamenile dominantnu poziciju Vize i Masterkarda u svojim zemljama. Ova nova finansijska arhitektura je dopunjena energetskim partnerstvom i tehnološkim partnerstvom jer ni Kina ni Rusija ne žele da se oslanjaju na američke visokotehnološke industrije dok se kreću prema četvrtoj industrijskoj revoluciji. Štaviše, Kina i Rusija nastoje da izbegnu transportne koridore kojima dominiraju SAD. Kina je uložila bilione dolara u svoju Inicijativu jedan pojas i put radi novih kopnenih i morskih koridora, dok je Rusija unapredila sličan, ali skromniji program koji uključuje razvoj Arktika kao pomorske rute u partnerstvu sa Kinom. Finansiranje i upravljanje ovim visokotehnološkim programima i transportnim koridorima imaće pozitivne sinergijske efekte za dalji razvoj nove međunarodne finansijske arhitekture.
SAD mogu koristiti dodatne sankcije da se suprotstave razvoju multipolarne međunarodne finansijske arhitekture, iako će nastavak ekonomske prisile samo povećati potražnju za razdvajanjem od Amerike. Prvo pravilo sankcija je da kada traju, mete sankcija će naučiti da žive bez ratoborne strane. Ono što je počelo kao pokušaj da se oslabe i izoluju protivnici Vašingtona na kraju se završava izolacijom SAD-a.
Za RT, Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške i urednik časopisa "Rusija u globalnim odnosima".
