Okean nam prilazi: mitovi i realnost

Krajem 21.veka nivo vode svetskog mora će porasti za jedan metar, prognoziraju stručnjaci. Ta dinamika može da ima negativne posledice za pojedine regione planete koje naseljavaju desetine miliona ljudi.
 

Niko ne osporava tezu da se svetsko more širi. Razlog je globalno zagrevanje. Pa ipak ta ideja prerasta u različite, često apokaliptične prizore budućnosti. Naučnici se čak pobojavaju da planetu očekuje novi Veliki potop. Od gradova koji su u opasnosti nazivaju Šangaj, Aleksandriju, Bombaj, Džakartu, Karači, Bangkok, Buenos Ajres i druge megapolise. Evropa već zna za primere takve katastrofe. 1953. godine je potopljena Holandija, njen značajni deo se našao pod vodom. Uopšte, u svetu postoji nekoliko teritorija kojima pri rastu nivoa mora za pola metra preti opasnost, naglašava stručnjak – okeanolog geografskog fakulteta MDU Sergej Dobroljubov:
 

To su predeli Severne Nemačke, Danske, Holandije, Belgije, odnosno severne ravnine Evrope. Oni su zaista bez brana u opasnosti da nestanu pod vodom. I, naravno, Venecija. Ušće reke Nil u reonu Aleksandrije, gde ima mnogo stanovnika. To je i istočna Kina. Naravno, Bangladeš. A Engleska i Norveška su reoni, gde je pre 10 hiljada godina bio lednik. Njega nema i kopno kao da se podiže. Zato čak i kad bi nivo svetskog mora porastao i kopno bi se podiglo. U Norveškoj stanice pokazuju spuštanje nivoa, iako svuda u svetu imamo porast. Tih pola metra su zbog globalnog zagrevanja planete. Oko metra zbog zagrevanja vode, ostalo je zbog topljenja leda u Grenlandu i u manjoj meri na Antarktiku.
 

Ipak, smatra ekspert, ozbiljnih razloga za uzbunu nema. Jer svetsko more raste na tri milimetra godišnje. U narednih 100 godina – to su 30-50 centimetara. A sada po posmatranjima stanica radi se o 6-9 cm za poslednji vek.
 

Mračna prognoza postoji i povodom Golfske struje, koja za atmosferu igra ulogu radijatora. Golfska struja ima veliki uticaj na klimu Britanije i omogućuje da rastu palme u zapadnoj Škotskoj. Pesimističke prognoze su da struja može da promeni pravac, da ode od Evrope, koju očekuje ledeni period. Tako na primer poljski meteorolozi prognoziraju da će ova zima biti najhladnija za poslednji milenijum. To se ruskom ekspertu hidrometeorološkog univerziteta u Petrogradu Valeriju Malinjinu čini malo verovatnim:
 

U periodu intenzivnog zagrevanja – od početka – posmatramo pozitivan trend u topljenju leda Grenlanda. Zbog toga se hladna voda uliva u Labradorsku struju, koja se spaja sa toplom Golfskom strujom. Istovremeno Labradorski uzima velike količine slatke vode, koje se ističu iz Arktičkog basena. Prema mišljenju naučnika, upravo to može da „pomeri“ Golfsku struju, što će izazvati veliku hladnoću.
 

Poslednje karte sa satelita pokazuju da je temperatura vode Golfske struje veća od norme, kao i Labradorska struja, kaže Malinjin. Znači da je topla voda usmerena ka obalama Evrope. Pa i  strašne zime, uprkos mišljenju poljskih naučnika, neće biti.