OEBS: vraćanje korenima?

Pitanja bezbednosti na kontinentu, problemi dogovora o konvencionalnom naoružanju, određivanje ciljeva i zadataka Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju – to su glavne teme diskusije učesnika otvorenog u glavnom gradu Kazahstana - Astani dvodnevnog samita ove krupne međunarodne organizacije. To je prvi samit posle pauze od 11 godina i organizovan je na inicijativu predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, zemlje koja sada predsedava u ovoj organizaciji. Na forumu u Astani učestvuje i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
 

Poseban značaj samit dobija ne samo zbog prevladavanja velike pauze u susretima na najvišem nivou. Zanimljivo je da se problemi bezbednosti i saradnje u Evropi razmatraju na kraju godine, u kojoj je obeležena 65-godišnjica pobede nad fašizmom, 35-godišnjica Finalnog helsinškog akta – što je svoje vrste svedočanstvo rađanja organizacije, a takođe 20-godišnjica Pariske povelje za novu Evropu. U Astanu su doputovala prva lica i glavni političari svih 56 članica OEBS-a, 12 zemalja partnera, a takođe predstavnici međunarodnih organizacija među kojima OUN, EU, Saveta Evrope, NATO, ZND i ODKB.
 

Poslednjih godina, pa i pre susreta u Astani na adresu OEBS-a izrečene su mnoge kritike – i ne samo od strane Kremlja. One se tiču gubljenja balansa, nesposobnosti efikasnog delovanja u uslovima krize, odsustva pravnih osnova njenog postojanja kao organizacije. Kako je rekao Sergej Prihodko, pomoćnik ruskog predsednika, Rusija bi htela da OEBS dođe do izražaja u punom potencijalu kao najvažnija organizacija na evro-atlantskom i evro-azijskom prostoru. Da se utvrde principi ravnopravnog političkog dijaloga i da se donose zajedničke odluke.
 

U Moskvi postoji nada da će OEBS da se usmeri na rešavanje konkretnih problema bezbednosti, uključujući i ratifikaciju Dogovora o konvencionalnom naoružanju u Evropi, i usavršavanje režima kontrole oružja, usaglašavanje jedinstvenih principa rešavanja konflikata na prostoru OEBS-a. Slaže se sa tim i profesor Sergej Oznobiščev, direktor Instituta strateških ocena:
 

90-ih godina Rusija je htela da se osloni na OEBS kao na neki centar donošenja političkih odluka. I u krugovima eksperata se mislilo da OEBS može da postane nalik na OUN za Evropu. Ali što se više OEBS uplitao u humanitarne odnose povezane sa Rusijom, naš entuzijazam je nestajao i na kraju krajeva izgubio se. Ali OEBS ima i druge tako važne funkcije koje su prepreka za razvoj odnosa Rusije sa Zapadom – to su mere poverenja. O razvoju u tom pravcu se odavno ništa ne govori. Postoji i pravac Dogovora o konvencionalnom naoružanju u Evropi. OEBS se sam udaljio od te tematike, i predao odluke u ruke NATO. I to nije baš shvatljivo.
 

Kako kaže profesor Oznobiščev, ideja povratka OEBS svojim korenima je veoma aktualna. Istovremeno on je protiv isključivo negativnog prilaza toj organizaciji. Treba izvagano primiti kritiku na svoj račun, ako je ona, naravno, na nečem osnovana. Bez takve kritike, smatra Sergej Oznobiščev, dolazi do zastoja u međunarodnim odnosima i politici. Uoči samita generalni sekretar OEBS-a Mark Peren de Brišambo je u ruskoj štampi primetio da je u poslednjim decenijama osnova „opšteevropskog doma“ malo poljuljana. A Astana daje šansu da se ta osnova ne samo pojača, već i da se podignu novi spratovi. Postoji nada, rekao je Brišambo, da će samitu u Astani dati mogućnosti glavnim arhitektama da usaglase plan izgradnje. Ostaje nam samo da se nadamo zajedno sa njim.