Rešetnjikov: Takvih prijatelja kao Srbija mi nemamo, ne samo u Evropi

22.11.2021. god.

Intervju Leonida Rešetnjikova za Politiku

Rusija neće ostaviti Srbiju na cedilu, poručuje doktor istorijskih nauka Leonid Petrovič Rešetnjikov, penzionisani general-potpukovnik i nekadašnji načelnik Informativno-analitičke uprave ruske obaveštajne službe SVR. Danas je predsednik neprofitne dobrotvorne Fondacije „Nasleđe” i šef Katedre istorijskih arhiva Moskovskog državnog fakulteta za kulturu, ali je u našoj zemlji postao poznat kao direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI). Na pitanje Politike zašto nije dolazio u Srbiju nekoliko godina, iako je ranije bio čest gost, general Rešetnjikov odgovara da je to pre svega zbog virusa korona.

– Razboleo sam se još u prvom talasu. A pre toga sam imao drugu bolest, operisan sam. Skoro dve godine sam odsustvovao iz zdravstvenih razloga – objašnjava Leonid Rešetnjikov, koji je služio u KGB-u i SVR-u od 1976. do 2009. godine, radeći između ostalog i u Beogradu.

- Mnogi vas smatraju velikim prijateljem Srbije, ali u susednoj Crnoj Gori optužili su vas da stojite iza takozvanog državnog udara u izbornom danu 2016, kada je Milo Đukanović jedva zadržao vlast. Vi ste mu, izgleda, pomogli u tome?

- Ako ozbiljno govorimo, crnogorski puč je potpuno izmišljena priča. Siguran sam da ju je izmislila američka obaveštajna služba. U Crnoj Gori sam poslednji put bio 2012. godine, i to nakratko, imao sam susret s mitropolitom Amfilohijem, koji je napisao predgovor za srbsko izdanje moje knjige „Vratiti se Rusiji”. A od crnogorskih političara upoznao sam jednog ili dvojicu. Mislim da je bilo zloupotrebljeno moje ime i zvanje, to što sam radio u obaveštajnoj službi do 2009. godine. Međutim, i tamo sam radio u analitičkoj upravi, nisam se bavio operativnim radom. Amerikancima je bila potrebna neka figura radi uverljivosti njihove kombinacije i provokacije. A najpoznatija takva figura, i u Srbiji i u Bugarskoj, jeste general Rešetnjikov, koji se otvoreno predstavlja. Bilo bi zaista smešno, s tačke gledišta specijalne operacije, da je na njenom čelu čovek poput mene. Obično se takve stvari rade prikriveno, tajno, da niko ne zna ko to radi. Potpuna komedija, sračunata na običnog, prosečnog čoveka, koji se ne razume previše u politiku.

Ali dobro zvuči: ruski general, obaveštajac, ruši vlast koja je „na pragu NATO-a”?

- Slažem se, ali nisu samo zbog toga izabrali mene. U javnim nastupima uvek sam kritikovao Đukanovića, pre svega zbog njegove spoljne politike. On i njegove pristalice izdali su zakletvu crnogorskog naroda još od 19. veka: nikad protiv Rusije, uvek uz Rusiju.

Šta se zapravo dogodilo u Crnoj Gori 2016, po Vašem tumačenju?

- Po mojoj verziji tamo nije bilo ničeg ozbiljnog. Možda je bilo nekih razgovora, uz čašicu rakije, s nekim penzionerima. Moguće da su rekli kako bi bilo dobro da nema Đukanovića...

Kakvi su to penzioneri? Ruski?

- Možda je bilo i ruskih. Oni se tamo odmaraju, imaju imovinu, mnogo je takvih. Moguće je da su u kafani popili i počeli da pričaju svašta, a specijalne službe su to iskoristile da pokažu kako je to zavera. To me podseća na Staljinovo vreme, kada su ljudima sudili na osnovu cinkarenja. Nema tu ničega, realne optužbe nisu iznete. Malo su galamili i smirili se.

Možete li sada da putujete u Crnu Goru?

- Ne planiram da idem.

Vaše ime su takođe povezivali sa srbskom opozicijom, da ste im navodno pružali podršku protiv aktuelne vlasti i predsednika Aleksandra Vučića?

- Treba najpre definisati šta znači „srbska opozicija”.

Sa opozicionim političarima poput Mlađana Đorđevića.

- Jedino je s njim je i bilo nekih veza. Upoznao sam ga davno, zahvaljujući njegovom plemenitom projektu dečjeg kampa na Tari, za poginule borce i stradale u američkoj agresiji. Slali smo decu iz Moskve, Pridnjestrovlja, Donjecka, a on je nama pomagao u projektu istraživanja ruske bele emigracije u Jugoslaviji. Upravo on nam je i predložio projekat zapuštenog ruskog groblja na severu Vojvodine.

On je veliki poznavalac ruske bele emigracije?

- Ne znam, ali je to predložio i mi smo mu na tome zahvalni. Kada je rekao da ide u politiku, prekinuli smo saradnju, ali zadržali smo prijateljske odnose. On ima svoje veze u Moskvi, objavljuje tamo neke tekstove, ali to nema veze s nama.

Da li ste mu davali savete kako da se bori protiv vlasti?

- Za mene su opozicionari u Srbiji prvenstveno ljudi prozapadnih pogleda. Meni to ne odgovara.

I Đorđević pripada tom delu opozicije?

- Od kada je počeo da im pripada, naši odnosi postali su više formalni.

Govorilo se da imate podudarne poglede u odnosu na vlast u Beogradu.

- Uvek sam imao isti stav, da je Srbija samostalna država. Srbija i predsednik Vučić podržavaju dobre odnose s Rusijom. Za Rusiju je najvažnije što predsednik Vučić podržava dobre odnose i da ne samo govori o njihovom razvoju već i radi na tome. Svi bismo želeli više, i Rusi i Srbi, ali moramo da razumemo da se Srbija nalazi pod užasnim pritiskom Zapada. To je realan pritisak i predsedniku Srbije je veoma teško u takvoj situaciji. To su i ekonomski i politički odnosi, i aktivnost opozicije, sve je uključeno. U Rusiji to razumeju. Srbija je deo Evrope i tokom svoje istorije uvek je vodila politiku balansiranja. Nekad je u tom balansiranju više naginjala Rusiji i SSSR-u, nekad Francuskoj ili Nemačkoj. Vučićevi kritičari umeju da kažu da on održava dobre odnose ne samo s Moskvom već i sa Evropom. Ja smatram da je to prirodno.

Vi mislite da je sve to isto? Da ako bi posle ove vlasti došla neka druga, na primer Đorđević sa svojim prozapadnim partnerima, da bi se ponašali isto kao Vučić i ne bi uveli sankcije Rusiji?

- Mlađan nam ne bi uveo sankcije, ali sumnjam da će on ikada biti na vlasti. Ali ako dođu ostali iz prozapadne opozicije, biće i sankcija. Sigurno bi popustili i ne bi se protivili sankcijama kao što to radi Vučić. Zato nikad nisam, niti ću kritikovati sadašnju vlast zbog njenih odnosa sa Zapadom.

Vratili ste se u Srbiju, da parafraziram naslov vaše knjige?

- Lepo mi je ovde, pogotovo posle dve godine koje sam proveo uglavnom u lečenju i rehabilitaciji. Napisao sam i knjigu memoara „U senci i na svetlu – linija života obaveštajca”. Celo poglavlje posvetio sam periodu rada u Beogradu i Jugoslaviji osamdesetih godina prošlog veka. Pišem i o pokojnom patrijarhu Irineju, koji me je odlikovao Ordenom Svetog Save drugog stepena. Smatram da su Srbska pravoslavna crkva i vera osnovna srž srpske nacije. Zato sam na korice svoje knjige stavio fotografiju gde se iza mene vide Beograd noću i Hram Svetog Save, a s leve strane su bugarske planine jer sam i u Bugarskoj mnogo radio. Pre dve godine, doduše, dobio sam 10 godina zabrane ulaska u Bugarsku.

Opet neki puč?

- Nije bilo puča tamo. Rekli su da svojim akcijama za razvoj kulturnih i humanitarnih veza želim da zaokrenem strateški kurs Bugarske od NATO-a ka Rusiji.

To se danas zove maligni uticaj...

- Da, previše spomenika, memorijalnih ploča i tribina sam napravio. To je taj uticaj. Postoji i dokument Stejt departmenta u kom objavljuju rat našim spomenicima, navodno Rusi podižu suviše spomenika. Kao na primer, na grčkom Lemnosu, gde smo obnovili rusko vojničko i emigrantsko groblje i memorijal. Pre 16 godina zatekli smo svega šest ploča zaraslih u šiblje, a danas su to memorijalni centar i 380 ploča i još 70 za poginule u ekspediciji grofa Orlova 1770. godine.

A kod nas šta radite?

- Obnovili smo rusko groblje bele emigracije u Kikindi, sa 247 ploča i veoma lepim memorijalom. Zahvalni smo vlastima u Kikindi i celoj javnosti ovog grada. Posle Oktobarske revolucije kroz Srbiju je prošlo više od 100.000 ruskih emigranata, a zadržalo ih se oko polovine. Dali su veliki doprinos razvoju Srbije. Samo u Beogradu je radilo 70 vrhunskih arhitekata, poput Nikolaja Krasnova, koji je gradio carski dvorac na Krimu i velika zdanja u centru srpske prestonice. Bilo je 700 diplomiranih lekara, brojni naučnici... Vi možda to znate, ali nama je prvenstveno važno da ljudi u Rusiji saznaju jer ih u sovjetsko vreme nisu tome učili. Zato mnogo radimo u samoj Rusiji, podižemo spomenike, održavamo konferencije, izdajemo knjige. Vi u centru Beograda imate prelep spomenik caru Nikolaju Drugom, a u celoj Rusiji ga do prošle godine nije bilo – možda svega desetak bista.

Zašto ste onda, ako se bavite kulturnim radom, toliko na meti?

- Nisu to inicijative odavde, kao ni pokušaji da me posvađaju sa srbskim vlastima. Sve su to operacije stranih službi. Moskva podržava predsednika Vučića, smatra ga prijateljem Rusije i čini sve što je moguće u ovom trenutku. Mi ne možemo sada da formiramo vojne blokove i baze, ali sve što se radi Vladimir Putin smatra zadovoljavajućim, kao i ukupan nivo naših odnosa.

Ima li Rusija u Evropi još takvih prijatelja? Predsednici Vučić i Putin će se uskoro susresti 19. put?

- Takvih prijatelja kao Srbija mi nemamo, ne samo u Evropi. Mislim da predsednik Putin u to nema nikakvu sumnju, ako pogledamo njegovo ponašanje i odnos prema Srbiji i predsedniku Vučiću. I to je veliko dostignuće kada postoji lični odnos dvojice predsednika, ranije toga nikad nije bilo. Ako pogledamo Balkan i šire, jedina preostala „živa” zemlja je Srbija, sve ostale su kolonije.

Može li ovakva, suverena i nezavisna Srbija, da opstane u sadašnjim složenim vremenima i koliko Rusija može da pomogne?

- Srbski narod je žilav, kao i ruski. U ovoj fazi mislim da Rusija dovoljno pomaže, videćemo kako će teći razvoj krize dalje. Ali Srbija mora da opstane. Zašto ste onda takav Hram Svetog Save izgradili? Sada morate da opstanete, nema druge. Srbija sada sve izdržava, ma šta spolja radili, ma šta opozicija preduzimala. Mi ne znamo neku drugu zemlju poput Srbije, ne postoji takva. I Rusija je pod masovnim napadom, nije joj lako, ali oni koji je napadaju takođe se nalaze u stanju poluiznemoglosti. Evropa i SAD rade neke stvari po inerciji, ali vidimo da su izgubili nekadašnju efikasnost. Ako je Srbija izdržavala dok su SAD i Evropa bile u mnogo većoj snazi, sada tek mora. A Rusija je tu, u blizini. Naš zadatak je da shvatimo u kom pravcu će zapadne elite da krenu i ne obraćamo pažnju na spoljašnje manifestacije, poput pandemije, klimatskih promena ili prava manjinskih grupa, već da proniknemo u suštinu njihovih manevara. Smatram da se sada upravo odlučuje o novoj globalnoj konfiguraciji, gde će biti novi centar sveta. Mi to pažljivo pratimo. A Rusija im smeta jer je, kako je nedavno rekao Vladimir Putin, ponudila alternativnu ideologiju umerenog konzervativizma, umesto dosadašnjeg kretanja između komunizma i liberalizma.

Autor: Bojan Bilbija, Politika