Grobovi mornara Dunavske flotile Crvene armije u kasarni „Aleksandar Berić“ u Novom Sadu

14.11.2021. god.

Pored spomenika Crvenoarmejcima u Beogradu, Batini, Vrbasu, Novom Bečeju, Zlotu kod Bora, Zrenjaninu, Belosavcima kod Topole, Jagodini, Nišu, Kruševcu, Zaječaru, Rgotini, Boru..., nalazi se još jedno malo poznato obeležje posvećeno Crvenoarmejcima koji su dali svoje živote u borbama na našem delu Dunava. U novosadskoj kasarni Rečne flotile „Aleksandar Berić“ više od sedam decenija kasarnski krug je mesto počivališta šestorice pripadnika Crvene armije: kapetana trećeg ranga Pavela Ivanoviča Denisova (1918-1945), Grigorija Ivanoviča Pečerskog (1926-1945), Alekseja Stoljareva (1918-1944), Vjačaslava Žuka (1926-1944) i još dvojice neimenovanih pripadnika crvenoarmejske Rečne flotile, Krasnoflotilaca, iznad čijih se grobnica nalaze piramide sa zvezdom petokrakom. Rečna flotila održava njihove grobove i spomenike i prilikom svečanosti polaže vence, a svešetnik drži opelo poginulim Crvenoarmejcima.

Priredio Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Posle uspešnih dejstava na južnom krilu sovjetsko-nemačkog fronta, pripremano je proširenje sovjetskih operacija na dunavski bazen gde je postojala opasnost od mina. Naredbom komesara Ratne mornarice aprila 1944. godine rasformirana je Azovska flotila, u čiji su sastav ušli brodovi Dunavske flotile posle njenog rasformiranja 1941. godine, i od nje ponovo formirana Dunavska flotila - neposredno potčinjena Crnomorskoj floti. Za komandanta je postavljen kontraadmiral Gorškov.

Posle sadejstva flotile jedinicama 46. armije pri forsiranju Dnjestarskog limana, Dunavska flotila se ponovo našla na Dunavu izvršivši uspešno forsiranje njegovog ušća.

Nemačka flota na Dunavu i Crnom moru bila je primorana da se povlači Dunavom. Formirana borbena grupa Zieb se pod borbom sa rumunskim snagama i progonjena od Dunavske flotile Crvene armije uspela probiti do Prahova, gde je, zbog nemogućnosti proboja kroz Železna vrata, potopljena od vlastite posade 6. septembra 1944. godine. Dunavska flotila Crvene armije je stigla na tromeđu Juoslavije, Rumunije i Bugarske.

Dunavska flotila u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije

Dvadeset osmog septembra postignut je sporazum o zajedničkom učešću Crvene armije i NOVJ u oslobađanju istočnih krajeva Jugoslavije i Beograda.

Koncentracija jedinica 3. ukrajinskog fronta na istočnoj obali reke Timok završena je 28. septembra 1944. godine, a na levoj obali Nemci su organizovali snažne otporne tačke Radujevac, Prahovo, Negotin, Rgotina i Štubik, a to područje zatvarao je Dunav i put ka Beogradu. Da bi se omogućio dalji prodor, Dunavska flotila je dobila zadatak da izvrši desant na Radujevac i Prahovo, zauzme ta pristaništa i prekine neprijatelju povlačenje priobalnim putevima. Svi ti zadaci su uspešno izvršeni: desantom Radujevac je oslobođen 29. sepremabar 1944. godine, dok je Prahovo na isti način oslobođeno dan aksnije.

U vremenu od 1. do 8. oktobra Dunavska flotila je koncentrisala svoje brodove u Turnu Severinu, odakle je trebalo forsirati Železna vrata i probiti se u rejon ušća Morave. U proboju kroz Đerdap veliku pomoć pružili su jugoslovenski peljari i već 12. oktobra donešena je odluka da Dunavska flotila sadejstvuje snagama koje su prodirale na pravcu ka Smederevu i Beogradu.

U zoru 14. oktobra, na vatrenim položajima iza Smederevske ade, koncentrisana je brigada oklopnih čamaca. Na južnoj obali tog ostrva nalazila se osmatračnica koja je omogućila oklopnim čamcima da tuku Smederevo. U toku 14. i 15. oktobra oklopni čamci su pružali sistematsku podršku jedinicama 75. korpusa i neutralisali vatrene tačke na obali. Istog dana čamci su nekoliko puta prodrli u pristanište radi izviđanja i pri tom su otvarali vatru.

Petnaestog oktobra naređeno je Flotili da iskrca desant zapadno od Smedereva i tako preseče priobalnu komunikuciju Smederevo-Beograd. Oklopni čamci, savlađujući vatru artiljerije i minobacača sa obale, probili su se uz Dunav i u pola noći iskrcali desant jedan kilometar uzvodno od Smedereva, a potom su tukli vatrene tačke u pristaništu da bi odvukli pažnju od desanta koji je prodirao cestom Smederevo-Grocka. Smederevo je ubrzo oslobođeno, a Nemci su se povukli i iz Grocke, pa je predstojao proboj ka Beogradu. Proboj je bio veoma težak jer su desnu obalu držali Nemci, a Dunav je bio pun mina. Vremena za pripremu prodora bilo je vrlo malo.

Petnaestog oktobra u 21.10 čas isplovilo je osam oklopnih čamaca iz rukavca iza Smederevske ade i ploveći uz levu obalu stiglo do rukavca Ivanovo bez borbi, gde su se maskirali, a danju 17. oktobra brodovi su zauzeli vatrene položaje pored ostrva Ada Huja. Prvi zadatak bio je da se neprijatelju preseče saobraćaj preko Savskog mosta ka Zemunu, uz istovremenu podršku jedinicama koje dejstvuju u istočnom delu grada, a da zatim izvrši iskrcavanje desanta na Veliko ratno ostrvo.

Prodor oklopnih čamaca ka Velikom ratnom ostrvu bio je otežan, jer je porušeni deo mosta prema Pančevu zaprečio plovni put. U toku 18. i 19. oktobra oklopni čamci i baterije sistematski su tukli artiljerijskom vatrom ciljeve na koje su im ukazivale jedinice kopnene vojske, držali su pod vatrom put Beograd-Zemun i Veliko ratno ostrvo.

Prvi se ispod železničkog mosta probio odred oklopnih čamaca poručnika fregate Sokolova i zauzeo položaje iza Velikog ratnog ostrva. Zatim se probio i drugi odred. Oba odreda su dejstvovala po jedinicama koje su se povlačile iz Beograda prema Zemunu. Dvadesetog oktobra Beograd je bio slobodan, a sledeća dva dana brigada oklopnih čamaca pružala je podršku jedinicama koje su se borile za Zemun.

Po staroj ruskoj tradiciji da se jedinicama koje su se istakle u borbama dodeljuju medalje i počasna imena, zbog izuzetnog angažmana i hrabrosti u borbama za Beograd pojedine jedinice dobile su naziv "Beograd" u svom imenu. Jedna od njih je Prvi beogradski divizion rečnih oklopnih čamaca.

Po završetku borbi za oslobođenje Beograda, Dunavska flotila podeljena je na dva dela. Deo brodova uputio se prema severu i pridružio glavnini ruskih snaga u Mađarskoj, a deo je ostao kao podrška partizanima u nastavku borbi za oslobođenje zemlje. Jedna od posebno teških borbi bio je desant na Vukovar. Baza diviziona bila je do leta 1953. u Beču, a zatim je dislociran u Ukrajinu, u Ismail, a odatle 1995. godine na Krim. Iz Sevastopolja prešli su na Kaspijsko jezero.

Divizion je ušao u sastav brigade za zaštitu vodnog rejona, a u poslednjoj reorganizaciji, počasna titula "Beogradski" preneta je na viši rang - na brigadu. Zato sada ruska ratna mornarica u Kaspijskoj flotili u svom sastavu ima 327. beogradsku brigadu. Dakle, Beogradska brigada danas je deo Kaspijske flotile koja je teroristima u Siriji nanela ogromne gubitke.

Posle oslobođenja Novog Sada, 1. brigada rečnih brodova i njoj operativno potčinjena 83. brigada mornaričke pešadije i šest samohodnih oruđa Pratećeg odreda koncentrišu se u rejonu Bezdana, a 2. brigada rečnih brodova ostala je u rejonu Novog Sada.

Desnu obalu Dunava držao je neprijatelj, od ušća Drave do Iloka, prolaz brodova Dunavom bio je nemoguć, donešena je odluka da oklopni čamci prođu Tisom i Velikim bačkim kanalom u rejon Bezdana. Taj težak put savladan je za 10 dana i 27. novembra u Baji je koncentrisano 19 oklopnih čamaca, jer je prethodno sovjetska armija izvršila ovde desant i oslobodila desnu obalu Dunava.

U isto vreme izvršen je desant na Ilok i Opatovac, a zatim na Vukovar.

U decembarskim dejstvima značajan doprinos borbama na sremskom frontu dala je i Dunavska flotila. Ona je svojom 2. brigadom rečnih brodova, pod komandom kapetana fregate Aržavkina, sa 16 oklopnih čamaca, 3 monitora i 16 čamaca-minolovaca, podržavala na sremskom frontu dejstva 68. korpusa i 1. gardijskog utvrđenog rejona Crvene armije, 3. i 5. brigadu 36. divizije Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine i 1. bugarsku armiju. Flotu je podržavao Prateći obalski artiljerijski odred sa 10 artiljerijskih oruđa. Drugoj brigadi rečnih brodova, pored njenih formacijskih jedinica, bili su potčinjeni i jedan bataljon 83. samostalne brigade mornaričke pešadije, 508. artiljerijska baterija s četiri haubice 122 mm i četa mornaričke pešadije iz Pratećeg obalskog odreda podrške. Druga brigada rečnih brodova s potčinjenim jedinicama pretrpela je veoma velike gubitke. Samo u borbama za vukovarski mostobran, imala je 527 vojnika izbačenih iz stroja, dok su joj potopljena dva oklopna čamca.

Razminiranje Drave, Save i Dunava

Odmah nakom oslobođenja pojedinih sektora reka prilazilo se njihovom čišćenju od mina koje je položio neprijatelj pri povlačenju ili su to učnili saveznici radi ometanja saobraćaja i povlačenja nemačkih snaga sa Donjeg Dunava. Ta dejstva nastavila su se sve do 1950. godine.

Razminiranju Drave pristupljeno je već 1945. godine. Dunavska flotila izvršila je ovaj zadatak u dužini do 19 kilometara dok je naša Prva baza Rečne ratne flotile to izvršila na dužini od 63 kilometra. Zbog postojanja sumnje da ima još mina u Dravi, Dunavska flotila je ponovo izvršila razminiranje Drave 1947. godine do kilometra 105.

Razminiranje Drave je nastaljeno i 1948. gdoine.

Razminiranje Save počelo je 1945. godine. Izvršila ga je Dunavska flotila, u dužini od 283 kilometra, a na 91 kilometar izvršeno je kontrolno razminiaranje, Zadaci su završeni 23. avgusta 1945. godine.

Razminiranje Dunava izvršila je Dunavska flotila, dok je kontrolno razminiranje dunavskih rukavaca izvršila naša Rečna ratna flotila.

Grobovi mornara Dunavske flotile u kasarni „Aleksandar Berić“

Skoro osam decenija kasarnski krug je mesto počivališta šestorice pripadnika Dunavske flotile Crvene armije, kapetana trećeg ranga Pavela Ivanoviča Denisova (1918-1945), Grigorija Ivanoviča Pečerskog (1926-1945), Alekseja Stoljareva (1918-1944), Vjačaslava Žuka (1926-1944) i još dvojice neimenovanih pripadnika crvenoarmejske Rečne flotile, „krasnoflotilaca”, iznad čijih se grobnica nalaze piramide sa zvezdom petokrakom.

Mornari Crvene armije stradali su u operacijama razminiranja Dunava.

U Rečnoj flotili zabeleženo je da je poslednji kontakt sa porodicama sahranjenih boraca ostvaren je 1960. godine, a da je vojni ataše iz tadašnje ambasade SSSR u Beogradu poslednji put zvanično položio cveće 1966. godine.

Povodom 23. oktobra, Dana oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu, predstavnici Izaslanstva odbrane Ruske Federacije su u novosadskoj kasarni Rečne flotile „Aleksandar Berić“ obišli grobove šestorice mornara Crvene armije koji su dali svoje živote tokom borbi za oslobođenje grada i čišćenja Dunava od zaostalih mina.

Predstavnici Izaslanstva odbrane Ruske Federacije

Pukovnik Vladimir Aleksejevič Korenjenkov i potpukovnik Gergij Viktorovič Kleban položili su cveće na grobove svojih sunarodnika. Venac na grobove „krasnoflotilaca” položila je i delegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije koju su činili kapetan bojnog broda Andrija Andrić komandant Rečne flotile, pukovnik Dragan Bojić zamenik komandanta Rečne flotile i kapetan bojnog broda Venko Mehandžiski, načelnik Štaba. Pomen ruskim mornarima poginulim za slobodu Novog Sada služio je vojni sveštenik Rečne flotile kapetan Selimir Vagić.

- Nije ovo samo tradicija, to je osećaj rusko-srpske duše. Kada je teško Rusiji dolazila je pomoć iz Srbije, kada je teško Srbiji dolazila bi pomoć iz Rusije. Tako je bilo kroz istoriju, nadam se da će tako biti i u budućnosti. Ovakva zajednička spomen obeležja našim borcima koji su u borbi zajednički gubili živote razlog su više da uvek budemo na istoj strani. To je veoma važno kako za ove, tako naročito i za buduće generacije obe zemlje. - rekao je pukovnik Vladimir Aleksejevič Korenjenkov nakon obilaska spomen sobe Rečne flotile i pravoslavnog hrama u krugu kasarne.

Pripadnici Rečne flotile ne prepuštaju zaboravu poginule kolege, pa se na humkama gotovo uvek može videti po koji buket cveća. Tako za vreme obeležavanja slave hrama posvećenog svetitelju, despotu i kapetanu Šajkaške flotile Stefanu Štiljanoviću, u kasarni "Aleksandar Berić" u Novom Sadu, litija goste slave odvodi do groba sahranjenih Rusa, gde sveštenik održava opelo.

Polaganjem venaca i paljenjem sveća počast poginulim pripadnicima Crvene armije odaju i predstavnici „Patriotskog fronta“ i udruženja „Duša paorska“, kao gest večne zahvalnosti zemlji saveznici, koja je doprinela najvećim brojem žrtava oslobođenju naše zemlje, kao i većeg dela Evrope od fašizma u Drugom svetskom ratu.

U toku je izrada projekta za uređenje ovog spomen-obeležja posvećenog poginulim pripadnicima Dunavske flotile.

Literatura:

Loktionov, Dunavska flotila u velikom otadžbinskom ratu, Vojno delo, Beograd, 1966.

Radiša Savić, Dejstva na plovnim rekama u NOR-u, Pomorska biblioteka „Mornaričkog glaanika“ sveska 28, Beograd 1977.

Boško Antić, Rat na rekama kroz vekove, Pomorska biblioteka „Mornaričkog glasnika“, sveska 35, Beograd, 1986.

Boško Antić, Rečna ratna flotila Natrodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Vojnoizdavački novinski centar, Beograd, 1991.

Boško Antić, Protivminski rat na rekama, Mornarički glasnik 2/1978.

Boško Antić/ Dragan Spaosjević, Rečna fčotila 1915-2015, Medija centar „Odbrana“, Beograd, 2017.

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Ukrajinska poslanica poziva na mobilizaciju žena

Ovaj potez bi oslobodio muškarce za frontovske dužnosti, izjavila je Marijana Bezugla

RT: Sankcije su presudile američkom dolaru – Lavrov

Vašington je svoju valutu pretvorio u oružje za potčinjavanje i kažnjavanje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...