Koja umetnička dela i kulturna dobra su nacisti opljačkali u SSSR-u i odneli u Nemačku
Nacistička pljačka kulturnih dobara drugih zemalja je navodno imala za cilj stvaranje ogromnog muzeja remek dela iz celog sveta, knjiga i rukopisa, muzičkih instrumenata i nota, slika i skulptura, drevnih istorijskih artefakata. Zato su specijalni SS odredi imali zadatak da konfiskuju kulturna dobra i odnose ih u Nemačku, piše Russia beyond.
Za vreme rata oštećeno je više od 400 sovjetskih muzeja, a u bibliotekama je uništeno 115 miliona štampanih izdanja. U katalogu kulturnih dobara, opljačkanih ili nestalih u to vreme, u 18 svezaka naveden je 1 177 291 muzejski eksponat, a registar se, pored toga, stalno dopunjava.
Ovo su samo najpoznatije nacističke pljačke na teritoriji SSSR-a.
Nemci u Petergofu
Bundesarchiv
Slike iz Tretjakovske galerije
U prvim danima rata veliki broj slika evakuisan je u Sibir i potom, uspešno vraćen na svoje mesto. Međutim, više od 30 slika iz Tretjakovske galerije bilo je privremeno izloženo u predstavništvima SSSR-a u Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj i Poljskoj.
Pljačanje sovjetskih kulturnih dobara počelo je u prvim satima napada Nemačke. Specijalni „kunst bataljoni“ odnosili su iz sovjetskih ambasada i trgovinskih predstavništava vredne dokumente, nameštaj, i naravno, slike. Mnoga od tih dela našla su se pre svega u privatnim rukama, zauvek su izgubljena remek-dela kao što su „Slepi prosjaci u Malorusiji“ Vladimira Makovskog, „Zimsko veče“ i „Stogovi“ Nikolaja Dubovskog, „Borovi nad liticom“ Ivana Šiškina.
„Slepi prosjaci u Malorusiji“ Vladimira Makovskog
Tretjakovska galerija„Zimsko veče“ Nikolaja Dubovskog
Tretjakovska galerijaNestalo je i nekoliko severnih pejzaža Aleksandra Borisova, koje je kupio osnivač galerije Pavel Tretjakov. Jedan od tih radova nastao 1896. godine pronađen je na tržištu antikviteta 2006. godine, a reč je o slici „Planina Valjčika na večernjem svetlu sredinom septembra“. Slika je uspešno vraćena galeriji.
„Planina Valjčika na večernjem svetlu sredinom septembra“ Aleksandra Borisova
Tretjakovska galerija
Ćilibarska soba iz Carskog sela
Muzejski radnici u Sankt Peterburgu, tada Lenjingradu, herojski su u rekordno kratkom vremenu upakovali, sakrili i evakuisali milione artefakata iz likovnih galerija i carskih dvoraca. Ipak nije sve moglo da bude spašeno. Eksponate koji su ostali oni su pažljivo upakovali, a zidove Ćilibarske sobe obložili vatom i izlepili papirom kako bi ih zaštitili od eksplozija.
Ćilibarska soba
Javno vlasništvoNacisti koji su zauzeli Carsko selo i druga predgrađa Lenjingrada opljačkali su veliki broj preostalih slika. U dvorcima su poskidali svilene tapete i drvene podove rađene u mozaiku. Kada je reč o Ćilibarskoj sobi imali su posebno naređenje, za nekoliko dana demontirali su je i odneli sve što je u njoj bilo. Posle rata soba je nestala, a istraživači veruju da se nalazila u kraljevskom zamku u Kenigzbergu i da je izgorela u vrema zauzimanja grada koji je postao sovjetski Kalinjingrad. Postoje i druge verzije, da je bila sakrivena u rudnicima i čak da su je odneli Amerikanci. Inače, potraga za sobom traje i dan-danas.
Ćilibarska soba spada u najveća i najpoznatija izgubljena kulturna dobra sovjetske strane. Krajem devedesetih godina u Nemačkoj su prilikom pokušaja prodaje konfiskovani fragmenti autentične sobe, mozaik i ćilibarska komoda. Kako se ispostavilo, jedan SS oficir krišom ih je izneo kao suvenire. Dvehiljadite vraćeni su Rusiji, a 2003. u Carskom selu završena je rekonstrukcija Ćilibarske sobe napravljene od kalinjingradskog ćilibara. Među sponzorima, između ostalih bile su i nemačke kompanije.
Nemci u Carskom selu
Bundesarchiv
Vrtna umetnost carskog dvorca u Petergofu
Petergof se nalazio na teritoriji koju su Nemci okupirali. Bio je teško oštećen. Raskošni Veliki dvorac u Petergofu nacisti su pretvorili u ruševine, uništili jedinstveni sistem fontana i spalili drveće u carskom vrtu. Kako bi sačuvali vredne vrtne skulpture zaposleni u Muzeju spakovali su ih i zakopali uoči napada. Neke od njih uspeli su da sklone u Isakijevskom saboru u Peterburgu.
Nemci u Carskom selu
BundesarchivPosle oslobođenja Petergofa, u januaru 1944. godine, većina sklonjenih skulptura uspešno su pronađene. Ipak, muzejski stručnjaci nisu pronašli velike skulpture Samsona, Volhova i mnoge druge, nestale bez traga.
GAlexandrova (CC BY-SA 4.0)
Od onog što je nestalo najvećih dimenzijama bila je fontana „Neptun“ koju su Nemci odneli u Nirnberg gde ju je ironijom sudbine u 18. veku i kupio Pavle Prvi. Kompozicija je, srećom, pronađena 1948. godine i vraćena.
Crkvene dragocenosti iz Novgorodske oblasti
Za vreme rata Novgorodsku oblast okupirale su nemačke trupe. Novgorodska Sofija, jedan od najstarijih ruskih hramova teško je oštećen u granatiranju 1942. godine. Granate su probile zidove i plafon i uništile brojne freske. Oštećena je i kupola hrama, a zlatnu oplatu Nemci su pretopili i koristili za suvenire koje su slali kući. Iz hrama su odneli i veliki broj dragocenosti, uključujući ikonostas i panoe u mozaiku.
Nemci u Carskom selu
BundesarchivVojnici španske Plave divizije koji su ratovali na strani nacista, ukrali su i dva metra visok pozlaćeni krst koji se nalazio na glavnoj kupoli hrama. Više od pedeset godina čuvan je u Vojno-inženjerskoj akademiji kod Madrida, a 2004. godine svečano je vraćen ruskoj pravoslavnoj crkvi. Relikvija se danas čuva u hramu.
Dar Veter (CC BY-SA 3.0)
Iz Crkve svetog Mine u Staroj Rusi, nedaleko od Novgoroda Nemci su odneli zvono. Na zvonu su primetili natpis sa imenom autora „Albert Bening, Libek, 1672“. Nekada davno Novgorod je ulazio u Hanzeatski savez, kao i Libek. Nemci su zvono odneli u „domovinu“ kao „poklon sa Istočnog fronta“.
Novgorodski muzej
„Staro zvono sa jezera Iljmenj neće zaceliti sve rane od bombi i granata. Međutim za nemačkog vojnika imaće simbolično značenje koje govori da on nije landskneht (najamni vojnik) ili surovi porobljivač nego čuvar drevne kulture“, pisao je 1942. godine nemački frontovski list. Taj članak sa panoramom rodne Stare Ruse pronašao je i sačuvao jedan sovjetski vojnik. Mnogo godina kasnije on je o tome ispričao zavičajnom istoričaru Nini Bogdanovoj koja je ušla u trag zvonu. Gradonačelnik Libeka vratio je zvono Staroj Rusi. Danas se čuva u lokalnom muzeju.
Aleksandra Guzeva, Russia beyond
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Russia Beyond (Photo: Bundesarchiv; Pixabay)/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Vašington je svoju valutu pretvorio u oružje za potčinjavanje i kažnjavanje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.