Koji razlozi leže iza rata između Rusije i Francuske 1812. godine?

U ovom članku nećemo zalaziti u vojne detalje Napoleonove kampanje protiv Rusije 1812. godine (o njima možete pročitati ovde). Bavićemo se političkim i ekonomskim razlozima koji su ležali iza najvećeg vojnog konflikta u 19. veku, piše Russia beyond.

Napoleonova invazija na Rusiju 1812. godine

Glavni razlog za izbijanje rata između Napoleonove Francuske i Rusije bile su sankcije, odnosno takozvana Napoleonova „kontinentalna blokada“. O čemu se zapravo radilo?

 

Palace of Versailles

1792-1793. godine Republika Francuska je učestvovala u Francuskim revolucionarnim ratovima, u kojima se borila protiv Velike Britanije, Austrije, Pruske, Rusije i još nekoliko monarhija. „Stare“ monarhije Evrope prezirale su republikanski sistem vladavine uveden u Francuskoj. U međuvremenu u Francuskoj se pojavio Napoleon, mladi genijalni vojskovođa, koji je do 1799. godine defakto postao vladar Francuske.

Do početka 19. veka Francuska je osvojila teritorije italijanskog poluostrva, Holandije i oblasti oko reke Rajne. Velika Britanija je ostala jedini suparnik Francuske u Evropi. Posle bitke kod Trafalgara 1805. godine postalo je očigledno da je francuska mornarica bespomoćna protiv britanske, pa je Napoleon počeo da radi na jačanju kontinentalne blokade, embarga protiv britanske trgovine na evropskom kontinentu.

 

DEA/M. SEEMULLER/Getty Images

Napoleon je želeo da uništi britansku trgovinu, da je finansijski iscrpi. Berlinski dekret iz 1908. godine proklamovao je da su „britanska ostrva u stanju blokade“ i zabranjivao svaku trgovinu, pa čak i poštanske pošiljke sa Velikom Britanijom. Međutim, evropske zemlje su stalno kršile blokadu, što je izazvalo napade Napoleonove Francuske na njih. Ruska Imperija, glavni ekonomski partner Velike Britanije u to doba, takođe je bila i glavni neprijatelj Francuske i glavna prepreka uspešnom uvođenju „kontinentalnog sistema“.

Rusija i kontinentalni sistem

 

Ministarstvo odbrane Rusije

U bici kod Fridlanda 1807. godine Napoleon je naneo težak poraz ruskoj vojsci. Nakon toga Aleksandar I je pristao da potpiše Tilzitski mir, kojim su se Rusija i Pruska udružile sa Francuskom protiv Velike Britanije i Švedske.

Tilzitski mir je izazvao negodovanje ruske javnosti, koja je smatrala sramnim potpisivanje mira sa republikom čija je vojska oterala u smrt na hiljade ruskih vojnika! Međutim, do 1810. godine Rusija je ponovo uspostavila trgovinu sa Engleskom preko drugih zemalja, dok su na francusku robu uvedeni visoki porezi. U međuvremenu Napoleon je pokušao da ojača veze sa Aleksandrom I nudeći svoju ruku Aleksandrovim sestrama, ali je dvaput odbijen.

 

PHAS/Universal Images/Getty Images

Napoleon je do 1811. godine počeo otvoreno da govori o neprijateljskom odnosu prema Rusiji. Rekao je Dominiku Difuru de Pratu, francuskom ambasadoru u Varšavi: „Za pet godina biću gospodar sveta, ostaje samo Rusija; ali ću je slomiti... Onda ću takođe biti gospodar mora i sva trgovina će, naravnom, morati da prođe kroz moje ruke.“ Bilo je očigledno da se rat bliži.

Šta je ovaj rat značio za Rusiju

Izostavljajući brojne detalje rusko-francuskog ratovanja, zadržaćemo se samo na ključnim događajima. 24. juna 1812. godine, kada je Velika armija napala Rusku Imperiju prešavši reku Njemen, Napoleon je na raspolaganju imao oko 588.000 vojnika protiv ruskih 480.000, ali Rusi su imali prednost svog terena i pomoć ruskih partizana, koji su Francuzima ulivali strah u kosti tokom čitavog njihovog „boravka“ u Rusiji.

 

Muzej "Borodinska bitka"

Kako navodi istraživač Mihail Veližev: „Same razmere ovog rata bile su neverovatne. Po prvi put od 17. veka rat se vodio na teritoriji Ruske Imperije, što je bio pravi šok za savremenike. Moskva, srce imperije, predata je Francuzima i velikim delom uništena. U to doba to je doživljeno kao nacionalna katastrofa. Zemlja je pretrpela ogromne gubitke: gotovo milion stanovnika Rusije je stradalo od 1812-1814. godine; materijalna šteta je procenjena na nekoliko milijardi rubalja.“

Velika armija odlučno je ušla na teritoriju Rusije i savlađujući stalni otpor ruske vojske napredovala prema Smolensku, tvrđavi koja je bila „ključ za Moskvu“ i koju je zauzela u avgustu 1812. godine. Međutim, napredovanje je bio teško, jer su i ruski civili i ruska vojska primenjivali tehniku „spaljene zemlje“. Naime, pri povlačenju ruska vojska je uništavala zalihe hrane, municije i bilo kakvu imovinu koju bi neprijatelj mogao da koristi. Ko je smislio ovu taktiku?

Škot iza ruske pobede

 

Tretijakovska galereja

Mihail Barklaj de Toli (1761-1818) je bio baltički Nemac škotskog porekla u ruskoj službi. Potomak škotskog klana Barklaja, odrastao je u Sankt Peterburgu i od 1776. se nalazio u službi ruske vojske. Kasnije je postao maršal Ruske Imperije.

Barklaj je od 1810-1812. bio ministar rata Rusije. Efikasno je pripremio rusku vojsku za odlučujuću borbu protiv Napoleona tako što je naručio i lično napisao veliki broj taktičkih i strateških priručnika za vojnike i oficire. Kada je rat počeo, Barklaj i general Petar Bagatrion nalazili su se na čelu ruske vojske.

Međutim, Barklaj je bio taj koji je osmislio plan za rusku vojsku tokom rata: korišćenje taktike „spaljene zemlje“, povlačenje u centralnu Rusiju kako bi se iscrple snage francuske vojske. Barklaj je tačno pretpostavio da će Francuskoj biti teško da se snabdeva iz Evrope, a ruski partizani i vojska će učiniti sve preostalo da se neprijatelj do kraja uništi.

 

Sveruski muzej Puškina

Na savetovanju u selu Fili, ubrzo nakon Borodinske bitke, Barklaj je odlučno zastupao opciju prepuštanja Moskve Napoleonu. Bio je to mudar strateški potez koji je francuskog cara doveo u hladnu, nebranjenu i spaljenu Moskvu, bez zaliha. Poverivši komandu nad vojskom Mihailu Kutuzovu, Barklaj je ipak ostao na čelu jedne armije i kasnije se borio u evropskoj kampanji Rusije od 1812. do 1814.

Ruski istoričari slažu se u mišljenju da kada je Mihail Kutuzov preuzeo komandu vojskom on nije promenio prvobitnu Barklajevu strategiju. Posle pobede nad Napoleonom Barklaj je bio obasut pohvalama i odlikovanjima. Car Aleksandar I mu je dodelio titulu kneza i bio je široko priznat kao glavni um iza ruske pobede nad Napoleonom.

U međuvremenu Napoleonov „kontinentalni sistem“, koji je bio glavni razlog rata, Rusija je okončala već u septembru 1812. godine, kada je Aleksandar I objavio manifest o obnovi trgovinskih veza između Rusiji i Velike Britanije.

Georgij Manajev, Russia beyond