Pet najznačajnijih ruskih vladarki

Tokom dva poslednja veka zemljom su vladali isključivo muškarci. Međutim, nije oduvek bilo tako. Rusija pamti slavne i burne dane sa ženama na vlasti, piše Russia beyond.

1. Kneginja Olga

Kneginja Olga iz 10. veka najpoznatija je po legendi o tome kako se osvetila za smrt svog muža Igora. Prema najstarijim ruskim letopisima, knez Igor Kijevski bio je unuk Rjurika, Varjaga koga su slovenska plemena pozvala da vlada njima i uredi njihovu zemlju. Igor je, kao i njegov deda, sakupljao danak od plamena. Ali jedno od plemena, Drevljani, ozlojađeni zbog visokih poreza, napali su i ubili kneza.

 

Svяtaя velikaя knяginя Olьga, 1901 / Nikolaй Bruni, Russkiй muzeй / Public Domain

I sama pripadnica varjaškog naroda, Olga je preuzela vlast umesto svog maloletnog sina. Ona nije bila strašljiva žena. Najpre je ubila izaslanike Drevljana koji su se usudili da je pitaju da se uda za njihovog kneza. Zatim je spalila njihova sela.

Istovremeno Olga je bila prva ruska vladarka koja je krštena kao hrišćanka, čak pre nego što je ruski narod masovno primio novu veru (u vreme njenog unuka Vladimira). U 13. veku proglašena je za svetiteljku i otada se poštuje kao hrišćanska, a kasnije pravoslavna radnoapostolna svetica.

2. Jelena Glinska

Još jedna moćna regentkinja u Rusiji bila je majka budućeg cara Ivana Groznog. Poticala je iz litvanske aristokratske porodice sa korenima iz doba mongolskih vladara. Njeni muški rođaci bili su moćnici bliski njenom mužu, velikom knezu Vasiliju III. Ona je posle njegove smrti faktički izvela državni udar, sprečavajući svoje sopstvene rođake da dođu na vlast (tako što ih je zatvorila u tamnicu).

 

Elena Glinskaя. Rekonstrukciя po čerepu, S. Nikitin / Sergey Nikitin (CC BY-SA 3.0)

Navodno je otrovana posle samo pet godina vladavine, ali je pre toga uspela da uradi nekoliko značajnih stvari. Jedna od njih je monetarna reforma 1535. godine koja je uvela jedinstvenu valutu u celoj ruskoj zemlji (koja je tek kratko pre toga ujedinjena posle mnogo godina feudalne rasparčanosti). Takođe je okončala dugogodišnji rat između Rusije i litvanskog i poljskog vladara Žigmunda Poljskog. Konačno, sagradila je zidine Kitaj-grada, važno moskovsko utvrđenje.

3. Sofija Aleksejevna

Uprkos činjenici da je njen otac, car Aleksej Mihailovič, imao mnogo dece, uključujući i druge ćerke, Sofija je bila jedina devojčica koja je dobila kvalitetno obrazovanje, naučila nekoliko jezika i pročitala dosta crkvenih knjiga. Bila je izuzetno pametna i takođe veoma jaka ličnost koja je uspela da se umeša u „igru prestola“ u Rusiji 17. veka. Posle očeve smrti i smrti njenog starijeg brata Fjodora Aleksejeviča, različite struje u carstvu sukobile su se oko pitanja ko će naslediti presto. Njenu dvojicu mlađe braće, Ivana i Petra, rodile su različite Aleksejeve žene. Ivan je bio bolestan i nesposoban da samostalno vlada, dok je Petar bio previše mlad i neoženjen. Kao kompromisno rešenje, obojica su krunisana za careve, dok je Sofija bila regentkinja.

 

Sofья Alekseevna, Neizvestnый russkiй hudožnik, Эrmitaž/ Public Domain

Tokom njene vladavine, Rusija je okončala rat sa Poljskom, započela prve zvanične pregovore sa Kinom u kojima je postavila granicu, i priključila se Svetoj ligi protiv Osmanskog carstva.

1689. godine Petar je napunio 17 godina, oženio se, sakupio svoju „dečačku“ armiju i izveo puč u kojem je preuzeo vlast. Zvanično je Ivan i dalje bio jedan od careva, ali je zapravo bio suviše slab i umro je nekoliko godina kasnije.

Sofija je završila u manastiru gde je živela do smrti.

4. Jelisaveta I Petrovna

Ćerka Petra Velikog bila je izuzetno lepa i njen otac je planirao da je uda za kralja Francuske Luja XV. U mladosti nije gajila vladarske ambicije i vodila je prilično lagodan i površan život. Međutim, borba za presto se nastavljala. Praunuk brata Petra Velikog, dečak Ivan VI je krunisan za cara, dok je umesto njega kao regent vladao kurlandski vojvoda. Dvor i plemstvo su bili nezadovoljni, a istovremeno Jelisaveta je bila vrlo popularna u narodu. Uz podršku dvorana i carske garde ona je izvela državni prevrat kao nekad njen otac. Preuzela je vlast i zarobila mladog cara i njegove regente.

 

Imperatrica Elizaveta Petrovna, Ivan Vešnяkov, 1743 / Gosudarstvennaя Tretьяkovkaя galereя/ Public Domain

Bila je vrlo prozapadno odgajana i težila je prosvećenom apsolutizmu. Čak je ukinula smrtnu kaznu. Međutim, za vreme njene vladavine oblikovano je rusko kmetstvo, a telesne kazne su bile uobičajene.

Tokom dvadesetogodišnje vladavine Jelisaveta je Rusiju pretvorila u izuzetno kulturnu zemlju. Započela je u Rusiji epohu prosvetiteljstva, osnovala carsko pozorište, Moskovski univerzitet i Akademiju umetnosti u Sankt Peterburgu. Volela je barokni stil i donela ga u Rusiju, gde su ga zvali Jelisavetin barok. Uz pomoć italijanskog arhitekte Bartolomea Rastrelija podigla je nekoliko raskošnih dvoraca, uključujući Zimski dvorac i Katarinin dvorac u Carskom selu.

5. Katarina Velika

Bila je nemačka princeza rođena pod imenom Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt-Cerbst, ali je postala ruska carica i jedan od najznačajnijih ruskih vladara. Zemljom je vladala preko 30 godina.

 

Portret Ekaterinы II, F. S. Rokotov, 1763 / Gosudarstvennaя Tretьяkovkaя galereя/ Public Domain

Udala se za ruskog prestolonaslednika, budućeg cara Petra III, ali njihovi odnosi su bili komplikovali, a Petar je bio slaba ličnost. Katarina je izvela državni prevrat protiv muža koji je kasnije preminuo pod sumnjivim okolnostima. Katarina je posle njegove smrti nasledila presto.

Nastavila je da vlada u duhu prosvećenog apsolutizma koji je uvela Jelisaveta i načinila je veliki broj značajnih reformi u unutrašnjoj politici. Uvela je komisiju za sistematizaciju zakona, reorganizovala administrativnu upravu u Rusiji, podržavala zanate i plemstvo oslobodila telesnog kažnjavanja. Međutim, neki istoričari veruju da su upravo Katarina i njeni brojni miljenici u Rusiju uveli masovnu korupciju.

Katarina je bila neverovatno inteligentna osoba. Podržavala je obrazovanje, osnovala prvu školu za devojke u zemlji. Carica je takođe bila pokrovitelj umetnosti, ogromna kolekcija slika postavila je osnovu muzeju Ermitaž koji je osnovala, kao i prvu javnu biblioteku i zemlji. Mnogo je čitala i dopisivala se sa najprosvećenijim ljudima na Zapadu, uključujući francuskog filozofa Voltera.

Istovremeno bila je apsolutistička vladarka, koji nije štedela ni ljude ni novac kako bi postigla svoje ciljeve. Jedan od njih bilo je širenje i jačanje carstva.

Aleksandra Guzeva, Russia beyond