Pet zatvorenih gradova koje Rusija krije od tuđih očiju

Zatvoreni gradovi su deo sovjetskog nasleđa Rusije. SSSR se nadmetao sa SAD u vojnoj sili, zbog čega se u ovoj komunističkoj zemlji pojavilo mnoštvo zatvorenih gradova gde su vršena istraživanja i gde su se pod pečatom državne tajne razvijale tehnologije i novo naoružanje, piše Russia beyond.

Ti gradovi nisu bili ucrtani na geografskim kartama. Oni su skrivani kako od stranih, tako i od sovjetskih građana. Njihovi žitelji su radili u tajnim fabrikama i pogonima. Bez specijalne dozvole niko od njih nije mogao izaći iz zatvoenog grada niti ući u njega. Zauzvrat su vlasti tim ljudima obezbeđivale stanove, garantovani posao, bolji kvalitet namirnica i bolju zdravstvenu zaštitu.

Čak i danas, skoro 30 godina posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija nije ukinula status tajnosti pojedinim gradovima u okviru svojih granica. Ovde navodimo detaljniji opis pet zatvorenih gradova o kojima se ponešto zna.

1. Noriljsk 

Stambene zgrade u Noriljsku. Temperatura se spustila na -42 stepena Celzijusa, 10. januar 2018.

Marija Nikitič/Sputnik

Večno smrznuto tlo (permafrost), ekstremno niske temperature i neprekidna tama u dugim polarnim noćima uobičajene su pojave za žitelje ovog rudarskog grada iznad Polarnog kruga.

Noriljsk je danas centar industrijskog rudarstva u Rusiji. Osnovan je tokom 1920-ih kada je sovjetska vlast odlučila da istražuje i eksploatiše bogate mineralne resurse ovog regiona. Zatvorenici Gulaga su bili primorani da grade rudarsko-metalurški kombinat u Noriljsku. Mnogi od njih nisu preživeli surovu klimu i teške uslove rada.

I pored strateškog značaja Noriljsk nije bio zatvoreni grad sve do 2011, kada su ruske vlasti odlučile da mu dodele takav status. U zvaničnom saopštenju je navedeno da je novi status grada usmeren na poboljšanje stambenih uslova njegovih žitelja jer će oni imati pravo na dodatne socijalne popuste i olakšice koje važe samo za žitelje zatvorenih gradova.

Sa druge strane, stupanjem novog statusa na snagu ograničen je pristup stranaca ovoj „antiutopiji“ na večno smrznutom sibirskom tlu. Da bi stranac danas ušao u jedan od najzagađenijih gradova na Zemlji, on mora najpre da podnese molbu za izdavanje dozvole, čak i ako je novinar, i nema nikakve garancije da će mu ta molba biti prihvaćena.

2. Železnogorsk 

Jedna od najbolje čuvanih državnih tajni u bivšem SSSR-u, danas akcionarsko društvo „Informacioni satelitski sistemi ’Akademik Rešetnjov’“.

Tatjana Buljonkova/flickr.com

Prvobitno poznat kao Krasnojarsk 26, ovaj grad je osnovan 1950. sa ciljem da se tu proizvodi plutonijum za izradu nuklearnog oružja. Pored toga, u gradu se istražuju i razvijaju kosmički sistemi, između ostalog čuveni program GLONASS, ruska alternativa američkom GPS.

Pojedini izvori kažu da u gradu postoje nuklearna postrojenja slična onome što se može videti u filmovima, i da su ona napravljena u planinskim pećinama oko ovog područja, i to tako da izdrže nuklearni napad.

Prema jednoj lokalnoj legendi, stranim specijalnim službama nikada nije pošlo za rukom da ubace svog čoveka u ovu zonu, ali je zato običan žitelj ovoga grada jednom prilikom ukrao plutonijum iz tajne fabrike i čuvao ga u svom stanu u običnoj staklenoj tegli. Kada je najzad otkriven rekao je da mu je jedina namera bila da otruje svoju dosadnu taštu.

3. Znamensk (Kapustin Jar) 

 

PRO REALIZM/youtube.com

Ovaj grad je zatvoren iz jednostavnog razloga: to je glavno naselje u okolini Kapustinog Jara, ruskog kosmodroma u Astrahanjskoj oblasti.

Krajem 1940-ih je tu sagrađen poligon za testiranje sovjetskih balističkih raketa. On je 1962. preuređen u kosmodrom za lansiranje manjih istraživačkih satelita.

Državna tajna i vojna testiranja stvaraju atmosferu u kojoj su nastale i bujno cvetaju glasine da se na ovom području pojavljuju NLO. Pojedini tvrde da se NLO srušio u ovom gradu tokom 1950-ih, pa porede Znamensk i obližnji Kapustin Jar sa čuvenim kontroverznim incidentom u gradu Rozvelu u Novom Meksiku.

U prvim godinama kosmičke trke između SAD i SSSR-a bilo je nepotvrđenih pretpostavki kako je Sovjetski Savez pokušao da pošalje ljude u kosmos pre Jurija Gagarina, a Znamensk je navođen kao moguće mesto gde su izvedena ta tajna lansiranja.

Posle raspada Sovjetskog Saveza ovo mesto više nije služilo svrsi, a ponovo je proradilo 1999. godine kada su ruske trupe prebačene u Kapustin Jar.

4. Sarov 

Bliža pustinjica: reka Sarovka, između desne obale i Besarabenkove ulice, Sarov, Nižegorodska oblast.

Jekaterina Sisjajeva (CC BY-SA 4.0)

Sarov je u Carskoj Rusiji bio poznat kao svetinja jer se tu nalazi drevni manastir podignut blizu reke Sarovke. Po njoj je i grad dobio ime. Lokalna legenda kaže da su monasi sagradili podzemni grad gde su silazili da se u samoći mole Bogu kao otšelnici.

Posle Boljševičke revolucije 1917. ova svetinja je zatvorena, da bi nekoliko godina kasnije mesto bilo pretvoreno u jednu od najbolje čuvanih i strateški najvažnijih lokacija u čitavom Sovjetskom Savezu. Upravo tu je sovjetski nuklearni fizičar Igor Kurčatov projektovao prvu sovjetsku atomsku bombu poznatu pod nazivom RDS-1 ili „proizvod 501“.

Tada je Sarov iščezao sa svih geografskih karata. Nikome nije bilo dozvoljeno da uđe u grad niti da izađe iz njega bez specijalne dozvole, a nju, opet, nije mogao dobiti niko osim učesnika tajnog projekta.

Danas je Sarov još uvek zatvoren grad jer u njemu i dalje radi naučnoistraživački institut koji je osnovan radi prvih sovjetskih eksperimenata sa atomskim oružjem. Pa ipak, zainteresovani ljudi „sa strane“ imaju šansu da se „provuku“ kroz strogi režim bezbednosti u okviru pokloničkog putovanja. Ali i u tom slučaju će na ulasku svakako morati da ostave pasoše, telefone i fotoaparate.

5. Severomorsk 

Rusija, Severomorsk. Raketna krstarica „Maršal Ustinov“ za vreme proslave Dana Ratne mornarice Rusije.

Lav Fedosejev/TASS

Ovaj grad iznad Polarnog kruga je baza Severne flote Ratne mornarice RF i tretira se kao strateški istureni odbrambeni položaj Rusije.

Vojnopomorska baza je ovde funkcionisala od prvih dana postojanja Sovjetskog Saveza, ali je Severomorsk dobio status zatvorenog grada tek 1996, samo nekoliko godina pre raspada Sovjetskog Saveza.

Kada je 2017. godine čuveni ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ krenuo put Sirije da tamo učestvuje u ruskoj vojnoj kampanji, on je isplovio upravo iz Severomorska.

Što se samoga grada tiče, u njemu ima mnogo muzeja posvećenih istoriji ruske flote. Klima je ovde surova: vlažnost vazduha je visoka, a polarna noć traje neprekidno od početka decembra do sredine januara. Strancima, međutim, nije dozvoljeno da dođu u ovaj grad i osete čari polarne noći.

Nikolaj Ševčenko, Russia beyond