Početna stranica > Novosti
I Rusija i Belorusija složile su se da "preduzmu mere" kako bi osigurale bezbednost obe zemlje ako bi došlo do bilo kakvog proširenja infrastrukture NATO-a na susednu Ukrajinu, otkrio je Kremlj.
Na sastanku u Sočiju u okviru posete beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka njegovom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, dogovoreno je da će još jedan potez alijanse predvođene SAD-om naići na snažan odgovor, rekao je portparol ruskog predsednika .
Dmitrij Peskov je dodao da su dvojica lidera u više navrata razgovarali o temi potencijalnog pristupanja Ukrajine vojnom bloku i da bi svaka vrsta poteza prešla jednu od Putinovih „crvenih linija“ o kojima je više puta ranije govorio. Takav događaj zahtevao bi neki oblik odgovora "koji bi osigurao bezbednost naše dve savezničke države", dodao je Peskov.
Zabrinutost zbog pridruživanja Ukrajine NATO-u nije nova, a Putin je još u junu jasno rekao da će se pristupanje Kijeva toj organizaciji smatrati bezbednosnom pretnjom. U to vreme, on je takođe pohvalio „pametne“ Ukrajince što se protive bilo kakvim pokušajima da se njihova država pridruži bloku pod američkom kontrolom, objašnjavajući da „ne žele da budu pregovarački čip ili topovsko meso“.
Ipak, ukrajinski lider Vladimir Zelenski planira da ugosti 15 zemalja koje će ovog meseca učestvovati u kombinovanom programu vojnih vežbi (Kombinovani napori 2021), u javno objavljenoj nadi da će učvrstiti prisustvo NATO-a u Crnom moru.
"Na granici između Rusije i Belorusije nastaće neprihvatljiva situacija", rekao je Lukašenko, dalje navodeći da "rukovodstvo u Ukrajini ne brine o brigama svog naroda i ne čuje nas kako izražavamo tu zabrinutost". Dodao je i da bi eskalacija situacije mogla uključivati "raspoređivanje projektila odgovarajućeg dometa".
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Širenje NATO-a na Ukrajinu „prešlo bi crvene linije“ i primoralo Rusiju i Belorusiju da deluju, navodi Kremlj nakon susreta Putina i Lukašenka
28.09.2021. god.
I Rusija i Belorusija složile su se da "preduzmu mere" kako bi osigurale bezbednost obe zemlje ako bi došlo do bilo kakvog proširenja infrastrukture NATO-a na susednu Ukrajinu, otkrio je Kremlj.
Na sastanku u Sočiju u okviru posete beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka njegovom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, dogovoreno je da će još jedan potez alijanse predvođene SAD-om naići na snažan odgovor, rekao je portparol ruskog predsednika .
Dmitrij Peskov je dodao da su dvojica lidera u više navrata razgovarali o temi potencijalnog pristupanja Ukrajine vojnom bloku i da bi svaka vrsta poteza prešla jednu od Putinovih „crvenih linija“ o kojima je više puta ranije govorio. Takav događaj zahtevao bi neki oblik odgovora "koji bi osigurao bezbednost naše dve savezničke države", dodao je Peskov.
Zabrinutost zbog pridruživanja Ukrajine NATO-u nije nova, a Putin je još u junu jasno rekao da će se pristupanje Kijeva toj organizaciji smatrati bezbednosnom pretnjom. U to vreme, on je takođe pohvalio „pametne“ Ukrajince što se protive bilo kakvim pokušajima da se njihova država pridruži bloku pod američkom kontrolom, objašnjavajući da „ne žele da budu pregovarački čip ili topovsko meso“.
Ipak, ukrajinski lider Vladimir Zelenski planira da ugosti 15 zemalja koje će ovog meseca učestvovati u kombinovanom programu vojnih vežbi (Kombinovani napori 2021), u javno objavljenoj nadi da će učvrstiti prisustvo NATO-a u Crnom moru.
"Na granici između Rusije i Belorusije nastaće neprihvatljiva situacija", rekao je Lukašenko, dalje navodeći da "rukovodstvo u Ukrajini ne brine o brigama svog naroda i ne čuje nas kako izražavamo tu zabrinutost". Dodao je i da bi eskalacija situacije mogla uključivati "raspoređivanje projektila odgovarajućeg dometa".
Izvor: RT
Ni Lukašenko ni Putin nisu sami koji izražavaju svoju duboko ukorenjenu zabrinutost oko ulaska Ukrajine u NATO. Mađarski ministar inostranih poslova takođe je u petak izrazio bojazan zbog pridruživanja Ukrajine toj organizaciji, ali na osnovu toga što nije ispunila tražene kriterijume. Peter Szijjarto rekao je da je Kijev odgovoran za kršenje prava etničkih Mađara u Ukrajini, dodajući da ta zemlja još nije postigla potrebne "demokratske standarde" koje je potrebno prihvatiti u blok.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Sputnik/Alexei Druzhinin/Kremlin ; (R) © Sergii Kharchenko/NurPhoto via Getty Images/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.