Povratak generala – 145. godišnjica dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju

23.09.2021. god.

U istoriji Rusije XIX vek je bio doba kulturnog, političkog i duhovnog uspona. Ruska država je eliminisala poslednje centre robovlasništva i hajdučije na Kavkazu i u srednjoj Aziji, jačajući svoje granice i približavajući civilizaciju narodima Istoka. Munjevite akcije manjih grupa dobro pripremljenih i obučenih pešadinaca, Kozaka na konjima i poljske artiljerije bili su glavni oblik ratovanja ruske vojske u ovim krajevima. Mihail Grigorijevič Černjajev, koji je tada imao veliko borbeno iskustvo, uspeo je da iskoristi ovu taktiku 1865. godine da zauzme grad Taškent, čije je stanovništvo u to vreme brojalo oko 100 hiljada ljudi. Černjajev ubrzo je opozvan iz Turkestana i bio je u rezervi sve do penzionisanja 1875. godine. U periodu 1873–1876, M. G. Černjajev je u Sankt Peterburgu izdavao novine Russkiй mir, koje su isticale nacionalne stavove suprotne opreznom reformističkom pravcu vlade po pitanju unutrašnje i spoljne politike. U tome je bio blizak grupi moskovskih slovenofila koji su bili okupljeni oko I. S. Aksakova. Kada je u leto 1875. u Hercegovini izbio ustanak pravoslavnog srbskog stanovništva protiv turskih vlasti, Russkiй mir je bio prvi list u glavnom gradu koji je posebnu pažnju posvetio ovom događaju. Porast građanske svesti i želja ruskog društva da preduzme nezavisne korake, diktirane nacionalnim osećanjima van kontrole države, uplašili su vladu Rusije. Uprkos direktnoj carskoj zabrani Černjajev je otišao u Beograd, u koji je stigao u aprilu 1876. godine. Ratni planovi sveli su se na glavnu ideju – snagama Timočko-moravske vojske iznenadnim napadom poraziti Turke, udarivši u pravcu Niša. M. G. Černjajev je pristao da stupi u srpsku službu 12. maja 1876. bez ikakve dozvole cara. Moravska grupacija Černjajeva brojala 50 hiljada ljudi, istočna grupacija Lešjanina 25 hiljada, zapadna grupacija Alimpića 20 hiljada, a ibarska vojska Zaha 24 hiljade ljudi. Nasuprot njima bila je turska vojska, u kojoj se nalazilo 20 hiljada bašibozluka, 25 hiljada rezervista i 133 hiljade redovnih vojnika.

Izbijanje neprijateljstava je pokazalo da je bilo gotovo nemoguće ponoviti uspehe srednjoazijske akcije. Regularna turska vojska je bila mnogo bolje pripremljena od kokandske vojske, a borbeni kvaliteti bašibozluka su bili nešto inferiorniji od srpske narodne armije koja je predstavljala miliciju. Vojnu i sanitarnu pomoć Srbima su pružali pojedini pripadnici brojnih evropskih naroda. Međutim, velika većina dobrovoljaca je došla iz Rusije. Do kraja jula 1876. u Srbiju su stigle vođe vojnog dobrovoljstva, penzionisani profesionalni oficiri, među kojima su, pored 48-godišnjeg Černjajeva, bili 34-godišnji N. A. Kirejev (poginuo 18. jula 1876) i 36-godišnji N. N. Rajevski (poginuo 20. avgusta 1876). Povećana podrška javnosti dobrovoljačkom pokretu dovela je do toga da je car Aleksandar II dozvolio oficirima da daju privremene ostavke kako bi učestvovali u dobrovoljačkom pokretu. Slovenski komiteti su ukupno poslali 4.303 lica iz Rusije u Srbiju, ali ova cifra ne uključuje nekoliko stotina onih koji su sami stigli. M.G.Černjajev je u javnom izveštaju o utrošenim sredstvima napisao da je oktobrom pod njegovom komandom ostalo 2.446 dobrovoljaca: 640 oficira i 1.806 podoficira i vojnika sa iskustvom u vojnoj službi. U istom izveštaju, Černjajev je objasnio da je jedan broj dobrovoljaca bio izvan njegove komande u Ibarskoj i Drinskoj vojsci. Da bismo razumeli značenje ovih brojki, navodimo da je prema Vojnim šematizmima Kneževine Srbije 1876. godine redovna srbska vojska šest meseci pre rata imala samo 317 oficira, od kojih je pet bilo pukovnika, 12 potpukovnika, 20 majora.

U teškim uslovima, jeseni 1876, Černjajev je insistirao da je došlo vreme za zvaničnu intervenciju oružanih snaga Rusije, koje bi mogle da iskoriste koncentraciju snaga turske vojske na zapadu i ubrzano se probiju do prestonice Porte, kroz planinske prevoje na Balkanu, čime bi se izbegao budući neizbežan težak i krvav rat. Turska vojska u Đunisu sa nadmoćnijim snagama je uspela da pobedi združene snage srpske vojske i ruskih dobrovoljaca 17. (29) oktobra 1878. godine. Kolosalni gubici među dobrovoljcima, gubitak strateške tačke odbrane i pad vojnog duha u armiji su primorali Černjajeva da knezu Milanu pošalje u Beograd hitan telegram u kojem se navodi da će bez hitnog primirja Srbija biti osuđena na propast. Sledećeg dana, Rusija je započela delimičnu mobilizaciju vojske, postavila ultimatum osmanskoj vladi da urgentno zaključi primirje i povuče turske trupe sa predratne teritorije kneževine Srbije. Dana 20. oktobra (1. novembra) 1876. stupilo je na snagu primirje. Černjajev je predao komandu srbskom oficiru i otišao za Beograd. Intervencija zvanične Rusije je imala svoju cenu. Neposlušni general je bio prinuđen da hitno napusti Srbiju. General Černjajev je morao da snose konsekvence svoje neposlušnosti: dugo nije dobio carsku dozvolu za povratak u Rusiju, bio je držan po strani od borbenih operacija na Balkanu tokom rusko-turskog rata i bio mu je izričito zabranjen povratak u Srbiju na početku drugog srbsko-turskog rata. Poslednji dobrovoljci su napustili Srbiju do kraja februara 1877.

Sećanje na teške dane vojne saradnje je bilo zamračeno međusobnim prebacivanjima i ogovaranjima ruskih dobrovoljaca i srbskih oficira. Međutim, njegovi saborci u Rusiji i Srbiji sećali su se generala po dobru. Društvo „bivših ruskih dobrovoljaca iz ostataka borbenih odreda svetog rata 1876. godine za oslobođenje Srbije“ okupljalo se na svečanim parastosima u Rusiji sve do 1914. Iskra borbe koja se rasplamsala u leto 1876. nije zamrla i nastavljena je u rusko-turskom ratu 1877–1878., čiji je jedan od rezultata bilo međunarodno priznanje nezavisnosti Srbije. Osmanska zastava, koja je u junu 1876. zbačena sa Kalemegdana, od tada se više nikada nije uzdigla na zidovima Beogradske tvrđave.

Izložba predstavlja skenove dokumenata iz lične arhive M. G.Černjajeva, koja se čuva u Odeljenju pisanih izvora Državnog istorijskog muzeja u Moskvi (GIM). Skenovi važnih ilustracija (fotografije, karte i litografije) takođe su iz ovog muzeja. Izložbu dopunjuju ilustracije iz privatne zbirke ruske štampe (ČS), čiji se primerci mogu videti u originalu i u obliku skenova. Prilikom izlaganja korišćen je stari kalendar, osim za određene važnije događaje, kod kojih su navedeni datumi prema starom (i prema novom) kalendaru.

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Federalne optužbe protiv Trampa odbačene

Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.

Britanija i Francuska razmatraju slanje trupa u Ukrajinu – „Le Mond“

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.