Ruski stručnjak razbija zapadne mitove o bosanskom ratu

Više od četvrt veka, zalaganjem predanih političara, korumpiranih „naučnika“ i „novinara“, u javnosti se uporno nameće mišljenje o zlodelima koja su počinili isključivo Srbi. Ruski stručnjak Viktor Bezručenko, pukovnik u penziji, zamenik predsednika Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, razumno i dosledno je razbio zapadne mitove, a takođe je i informisao javnost o provokacijama koje su omogućile NATO-u da se umeša u sukob na strani bosanskih muslimana, piše Ruska gazeta.

"U periodu 1992-1993. bio sam načelnik štaba snaga UN-a (UNPROFOR) u Sarajevu, a zatim do 2002. godine šef regionalne kancelarije misije UN-a u Sarajevu. Govoriću o zaključcima Komisije, koji se direktno odnose na moju kompetentnost kao stručnjaka", rekao je Viktor Bezručenko o sebi učesnicima konferencije koju je organizovao Međunarodni institut za razvoj naučne saradnje (MIRNaS) zajedno sa Fondacijom "Gorčakov" posvećene tragičnim događajima tokom vojnog sukoba u Bosni i Hercegovini.

Ekspert je skrenuo pažnju na činjenicu da je Komisija proučila dokumente i druge izvore u vezi sa tri značajna incidenta u Sarajevu, koji su poslužili kao osnova za intervenciju snaga NATO-a u sukobu na strani bosanskih muslimana.

"To uključuje eksploziju u redu za hleb 27. maja 1992. godine, kao i dve eksplozije na Markalama 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine", prisetio se Viktor Bezručenko.

"Poslednja dva incidenta nazvana su `Markale 1` i `Markale2`".

Odgovornost za sve ove incidente pripisane su Vojsci Republike Srpske (VRS). Komisija je došla do zaključka da postoji dovoljno indirektnih podataka koji potvrđuju neumešanost VRS-a u ove incidente.

Što se tiče prve eksplozije, u kojoj je poginulo 16 ljudi, prema rečima irskog generala O. Ši, koji je u to vreme bio prisutan u Sarajevu, vlada u Sarajevu je mogla narediti granatiranje vlastitog stanovništva kako bi izazvala međunarodnu reakciju na konferenciji u Lisabonu i poremetiti usvajanje Kutiljerovog mirovnog plana. Istog stanovišta, na osnovu vlastitih zapažanja, bio je i prvi komandant snaga UN-a u Sarajevu, kanadski general Mekenzi. Nakon eksplozije 27. maja, Rezolucija 757 Saveta bezbednosti od 30. maja 1992. uspostavila je potpunu ekonomsku blokadu Savezne Republike Jugoslavije.

Pukovnik je rekao da je 68 ljudi poginulo u incidentu "Markale 1" 5. februara 1994. godine.

"Odgovornost za njega pripisana je Srbima", rekao je on.

"Prema holandskom obaveštajnom stručnjaku Sis Vibesu, obaveštajni zvaničnici iz Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Norveške, Belgije i Holandije nezavisno su utvrdili da je incident počinila muslimanska strana."



"Mnogo godina kasnije, njegova verzija je dodatno potvrđena na suđenju generalu Ratku Mladiću pred Međunarodnim sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Svedok, koji je govorio pod nadimkom GRM-116 i koji je tokom rata bio lični čuvar vođe bosanskih muslimana, Alije Izetbegovića, svedočio je pod zakletvom. GRM-116 je naveo da je provokaciju na pijaci Markale predložio reis el ulema muslimanske zajednice Mustafa Cerić, a planirao i izveo general Mustafa Hajrulahović, takođe poznat pod pseudonimom `Italijan`. Svedok je izjavio da je bio prisutan na raspravi o planu provokacije između Izetbegovića i Hajrulahovića, a plan je odobrio Izetbegović."

Viktor Bezručenko je rekao da je odgovornost za incident "Markale 2", kada je usled eksplozije 28. avgusta 1995. godine poginulo 37 ljudi, a 89 povređeno, takođe pripisana VRS-u.

„Načelnik štaba UNPROFOR-a, pukovnik Andrej Demurenko, sproveo je sopstvenu istragu i ubedljivo dokazao da srbska strana nije odgovorna za incident", rekao je on.

„Pukovnik američke vojske Grej, načelnik obaveštajnog odelenja UNPROFOR-a u Sarajevu je u svojoj publikaciji jasno stavio do znanja da su za oba incidenta odgovorni muslimani. Britanski združeni obaveštajni komitet zaključio je da je incidente `Markale 1` i `Markale 2` verovatno organizovala komanda Armije Bosne i Hercegovine. Ruska novinska agencija RIA Novosti je 7. septembra 1995. izvestila da je incident `Markale 2` rezultat tajne operacije `Ciklon 2` zapadnih obaveštajnih službi."

Ekspert je naglasio da je upravo incident "Markale 2" postao povod za operaciju NATO-a "Namerna sila".

"Vojni potencijal i infrastruktura Republike Srpske metodički su uništeni vazdušnim udarima", rekao je pukovnik.

"Tokom operacije, NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, što je bio slučaj upotrebe oružja za masovno uništenje, odnosno ratnog zločina. Voda i vazduh su zagađeni osiromašenim uranijumom na velikom području, posebno u sarajevskoj regiji, što je dovelo do značajnog povećanja leukemije među stanovništvom u regionu. "



Elena Ponomareva, doktor političkih nauka, profesor MGIMO-a, naglašava da je, prema zaključcima komisije, "uz direktno podsticanje i vojno pokriće administracije Bila Klintona i rukovodstva NATO-a, zapadna Evropa podržala bosanske muslimane".

"To nije bila samo politička, već i vojna podrška. Strukture radikalnog islama igrale su posebnu ulogu u intenziviranju sukoba. Ako su se pravoslavni Srbi borili za svoj dom i zemlju, onda je za bosanske muslimane rat bio džihad za oslobađanje muslimanskih zemalja od nevernika i stvaranje islamske države na zapadnom Balkanu, zasnovane na šerijatskom pravu, u kojoj bi bilo mesto za političku i kulturnu autonomiju Srba", navodi Ponomareva.

Ona upozorava da su događaji u Bosni i Hercegovini utrli put razvoju i širenju savremene regionalne terorističke infrastrukture u centru Evrope, koja je de fakto kamen temeljac takozvanog "Balkanskog kalifata".

„Postmoderni karakter islamskog fundamentalizma (panislamizam), na kojem je izgrađen `Balkanski kalifat`, predstavlja direktnu pretnju regionalnoj sigurnosti i teritorijalnom integritetu Republike Srpske, kao i država poput Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore. Ovo nije samo regionalna pretnja već i izazov globalnoj bezbednosti, jer podrazumeva jačanje transnacionalnih islamskih struktura i uklanjanje nacionalnih granica kako bi se islamske zajednice svih zapadnih zemalja integrisale u jedinstvenu političku zajednicu - panislamistički sistem.“